Karpoš11
Elita
- Poruka
- 23.536
Михаило Маџаревић!!!
Ово је најодликованији српски војник у Великом рату - носио је чак четири Карађорђеве звезде
Вероватно многи ништа не знају о Михаилу Маџаревићу, великом српском јунаку у Првом светском рату. Уз легендарну хероину Милунку Савић, он је најодликованији српски војник у Великом рату, чије су груди красили три Карађорђеве звезде, Орден белог орла с мачевима, Златна и Сребрна медаља за храброст, Албанска споменица, француски Орден Легија части и енглески Ратни крст.
Тек што је напунио 18 година, Михаило је као каплар српске војске учествовао у оба балканска рата, из којих се вратио са Сребрном медаљом за храброст, заробивши турску батерију код Битоља. Његове способности доћи ће до пуног изражаја када 1914. избије Први светски рат и моћна Аустроугарска царевина нападне малу Краљевину Србију. Већ у прво време велике војне Маџаревић предузима низ задивљујућих акција. Тако је на ливади у лозничком крају опазио како на удаљености око 400 метара аустроугарски војник догледом осматра српске положаје држећи испред себе заробљену сељанку као живи штит. Михаило узима пушку, нишани и већ следећег тренутка непријатељски извиђач пада смртно погођен док преплашена жена бежи. У другој прилици, када му мештани села крај Горњег Милановца дојаве да се у оближњој кући налази група аустроугарских војника, с једним подофициром се прикрада до кућног прага па разваљују врата, упадају и с упереним пушкама приморавају читав вод аустроугарских официра да се преда, за шта је одликован Златном медаљом за храброст.
Почетком маја 1915, док се са својим пуком налазио поред Саве код Владимираца, примећена је аустроугарска јединица улогорена на другој страни реке. Маџаревић узима 16 добровољаца и у три чамца веслајући по мрком мраку стижу до друге обале, притаје се до сванућа па онда мокри и блатњави излећу с пушкама „на готовс” и без испаљеног метка заробљавају 20 изненађених непријатељских солдата. Обавештен о овом подвигу, краљ Петар се телефоном јавља Михаилу и уз честитке га обавештава да га одликује Орденом Карађорђева звезда и унапређује у чин поручника.
Само месец доцније Маџаревић изводи још спектакуларнију акцију. Мишарску аду код Шапца запосела је већа аустругарска формација па Михаило одабира 214 добровољаца и под окриљем ноћи чамцима се пребацују на слободни део острва где чекају да се раздани па појуре пуцајући из пушака ка пренераженим Аустроугарима вичући да се предају. А ови без отпора дижу руке увис. Тако је заробљено 136 непријатељских војника. Маџаревић ће у једној успешној акцији на Дунаву код Смедерева заробити читав понтон с 27 немачких војника пре него што је с осталом српском војском морао пред моћном аустроугарском силом да крене у повлачење преко Косова и Албаније до Крфа у Грчкој.
После подужег опоравка на овом острву Михаило одлази на Солунски фронт, где ће после више битака извести на Кајмакчалану свој највећи ратни подвиг. Наиме, на највишем врху ове планине (2.525 м)Бугари су укопали тешки митраљез и рафалима непрестано косили све пред собом зауставивши напредовање српске војске. На бојиште су приспели чак и престолонаследник Александар, француски генерал Сарај и војвода Мишић да виде шта да се предузме. Прилази им поручник Маџаревић и тражи дозволу да покуша да уништи злокобни митраљез. Пошто му одобре, с једним подофициром, наоружан бомбама, нестаје у оближњем шумарку да би после неког времена били примећени како пузе узбрдо при самом врху. После неколико јаких експлозија опаки митраљез је ућуткан. Сјуривши се низ падину, лица умазана гарежи и прашином, бомбаши рапортирају да је задатак извршен. Усхићен, регент Александар грли Маџаревића, са својих груди скида Карађорђеву звезду и ставља на његове, а слично чини и француски генерал качећи своју Легију части на Михаилов шињел.Овом акцијом омогућено је даље напредовање српске и савезничке војске, ускоро је пробијен Солунски фронт па српске трупе незадрживо гоне непријатеља до потпуног ослобођења Србије и слома Аустроугарске. Тиме је завршена и ратна епопеја Михаила Маџаревића који је 1920. демобилисан у чину мајора.
И за време Другог светског рата овај велики патриота чини врло храбар гест: одбија понуду генерала Недића да буде командант жандармерије, због чега је спроведен у логор на Бањици, а потом у Немачку, где остаје у заробљеништву четири године. По капитулацији Трећег рајха одлази у Америку где, кажу, ради тешке и прљаве послове све до смрти 1965.
Сахрањен је у порти манастира Свети Сава у Либертвилу, предграђу Чикага, где почива већ више од пола столећа. Далеко од отаџбине, у којој је скоро сасвим заборављен, без споменика или било каквог обележја које би подсећало на њега. А заслужио је овај див-јунак, ако ништа друго, бар да се његови посмртни остаци пренесу у нашу земљу и уз све почасти похране у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, да почива с другим нашим херојима.
Ово је најодликованији српски војник у Великом рату - носио је чак четири Карађорђеве звезде
Вероватно многи ништа не знају о Михаилу Маџаревићу, великом српском јунаку у Првом светском рату. Уз легендарну хероину Милунку Савић, он је најодликованији српски војник у Великом рату, чије су груди красили три Карађорђеве звезде, Орден белог орла с мачевима, Златна и Сребрна медаља за храброст, Албанска споменица, француски Орден Легија части и енглески Ратни крст.
Тек што је напунио 18 година, Михаило је као каплар српске војске учествовао у оба балканска рата, из којих се вратио са Сребрном медаљом за храброст, заробивши турску батерију код Битоља. Његове способности доћи ће до пуног изражаја када 1914. избије Први светски рат и моћна Аустроугарска царевина нападне малу Краљевину Србију. Већ у прво време велике војне Маџаревић предузима низ задивљујућих акција. Тако је на ливади у лозничком крају опазио како на удаљености око 400 метара аустроугарски војник догледом осматра српске положаје држећи испред себе заробљену сељанку као живи штит. Михаило узима пушку, нишани и већ следећег тренутка непријатељски извиђач пада смртно погођен док преплашена жена бежи. У другој прилици, када му мештани села крај Горњег Милановца дојаве да се у оближњој кући налази група аустроугарских војника, с једним подофициром се прикрада до кућног прага па разваљују врата, упадају и с упереним пушкама приморавају читав вод аустроугарских официра да се преда, за шта је одликован Златном медаљом за храброст.
Почетком маја 1915, док се са својим пуком налазио поред Саве код Владимираца, примећена је аустроугарска јединица улогорена на другој страни реке. Маџаревић узима 16 добровољаца и у три чамца веслајући по мрком мраку стижу до друге обале, притаје се до сванућа па онда мокри и блатњави излећу с пушкама „на готовс” и без испаљеног метка заробљавају 20 изненађених непријатељских солдата. Обавештен о овом подвигу, краљ Петар се телефоном јавља Михаилу и уз честитке га обавештава да га одликује Орденом Карађорђева звезда и унапређује у чин поручника.
Само месец доцније Маџаревић изводи још спектакуларнију акцију. Мишарску аду код Шапца запосела је већа аустругарска формација па Михаило одабира 214 добровољаца и под окриљем ноћи чамцима се пребацују на слободни део острва где чекају да се раздани па појуре пуцајући из пушака ка пренераженим Аустроугарима вичући да се предају. А ови без отпора дижу руке увис. Тако је заробљено 136 непријатељских војника. Маџаревић ће у једној успешној акцији на Дунаву код Смедерева заробити читав понтон с 27 немачких војника пре него што је с осталом српском војском морао пред моћном аустроугарском силом да крене у повлачење преко Косова и Албаније до Крфа у Грчкој.
После подужег опоравка на овом острву Михаило одлази на Солунски фронт, где ће после више битака извести на Кајмакчалану свој највећи ратни подвиг. Наиме, на највишем врху ове планине (2.525 м)Бугари су укопали тешки митраљез и рафалима непрестано косили све пред собом зауставивши напредовање српске војске. На бојиште су приспели чак и престолонаследник Александар, француски генерал Сарај и војвода Мишић да виде шта да се предузме. Прилази им поручник Маџаревић и тражи дозволу да покуша да уништи злокобни митраљез. Пошто му одобре, с једним подофициром, наоружан бомбама, нестаје у оближњем шумарку да би после неког времена били примећени како пузе узбрдо при самом врху. После неколико јаких експлозија опаки митраљез је ућуткан. Сјуривши се низ падину, лица умазана гарежи и прашином, бомбаши рапортирају да је задатак извршен. Усхићен, регент Александар грли Маџаревића, са својих груди скида Карађорђеву звезду и ставља на његове, а слично чини и француски генерал качећи своју Легију части на Михаилов шињел.Овом акцијом омогућено је даље напредовање српске и савезничке војске, ускоро је пробијен Солунски фронт па српске трупе незадрживо гоне непријатеља до потпуног ослобођења Србије и слома Аустроугарске. Тиме је завршена и ратна епопеја Михаила Маџаревића који је 1920. демобилисан у чину мајора.
И за време Другог светског рата овај велики патриота чини врло храбар гест: одбија понуду генерала Недића да буде командант жандармерије, због чега је спроведен у логор на Бањици, а потом у Немачку, где остаје у заробљеништву четири године. По капитулацији Трећег рајха одлази у Америку где, кажу, ради тешке и прљаве послове све до смрти 1965.
Сахрањен је у порти манастира Свети Сава у Либертвилу, предграђу Чикага, где почива већ више од пола столећа. Далеко од отаџбине, у којој је скоро сасвим заборављен, без споменика или било каквог обележја које би подсећало на њега. А заслужио је овај див-јунак, ако ништа друго, бар да се његови посмртни остаци пренесу у нашу земљу и уз све почасти похране у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, да почива с другим нашим херојима.
