ZA ŽIVOT ZAKAČENA



(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)






ZA ŽIVOT ZAKAČENA


Ako bih se u kamen pretvorila
Pa da zaćutim za vek
Da li bi mi to bio lek?
Ako bih se u kamen pretvorila
Pa da bez pokreta u sutra odlazim
Da li bi lakši bio put kojim prolazim?
Ako bih se kamen pretvorila
Pa da nemam osećanja, želja i strasti
Da li bi svi ovi ljudi u meni rasli?

Ako bih se u kamen pretvorila
Kako bih mogla želeti i voleti?
Kako bi sunce videla i mesec što sja
I poljubac mek što rodih u bolu
Osmeh i cvet, dugu i žito?
Kako bih dodir osetila na koži
I strast što jurca od glave do pete?
Ne bih osetila ni tuge ni sete
Ni hladnu reku i vetar u duši
Ni ruku svoju u tvojoj ruci
Ni pobedu stvaranja u našoj muci
Ni galop vranca ni osmeh stranca
Ni poljubac mora i osmeh gora
Ni zeleni pogled sa moga bora.

Ako bih se u kamen pretvorila
Kako bih sav jad oko sebe videla?
Umiranje u suncu i radjanje u mesecu
Bolesti, jecaje i osmeh ozdravljenja
Krvave stope čovekovog htenja
Smrt spram života vrenja
Pokošen osmeh i krezub kez
Prelepu mladu što daje nadu
Musave cigančiće sa osmehom na licu
I prelepu moju Moravsku ravnicu?


Ako bih se u kamen pretvorila
Kako bih jauk svoj u pesmu pretočila?
Kako bih ljubav u reči nizala?
Vala onda ne bih stizala
Da život živim
Radjam ga i slavim
Da osetim, vidim i da dam
Da kažem
Hvala ti Bože što kamen nisam
Već samo obična žena
Po nekad realna,
Po nekad snena,
Ali ipak samo malena žena
Srcem i dušom za život zakačena
Na mamac ljubavi za vek uhvaćena.


3967884lgmw3.jpg


iiiiiiiiii aFtoportret :zcepanje: Uopšte se ne menjam na ovoj slici..neverovatno, ali istinito....:manikir:

attachment.php


PS Dobro vam jutro blogeri :heart:​
 
Kliknite za proširenje...
Generacijo, ostao sam bez teksta:

:worth:


Ovo je antologijska poezija, doduše nisam nikakav poznavalac, pre naginjem blagom duduku, ali bio sam ubeđen da je pesma od Desanke Maksimović ili nekog iz tog ranga.
Mame mi.



Naravno, to, bez teksta kod mene traje kratko, elem.

To: mamac ljubavi i šta znam, to nema veze s pecanjem, udicama i pecalicama, jer bi se inače ribolov zvao pogibelj.
To se samo tako čini onima, koji to mogu da vide samo spolja, srpski rečeno autsajderima.
Jedan pecaroš iliti ribar, koji celog veka sedi u čamcu, a ni prst da okvasi, ustvari i nije ništa drugo nego školski primer autsajdera.
Upecana na ljubav, kako je to lepo.
To čak jako lepo stoji, kao stilski detalj, na večerima poezije ali te pecalice, jednostavno nisu pecalice, mada se takvima čine.
One su samo nešto kao komad nekog kanapa koji na svakom svom kraju ima nešto što bi se moglo nazvati udicom, ali logika mamac, pecanje, zagriz'o, progut'o k'o šaran, ma kakvi, to je samo za malji deca, koji pišu spomenare i cifraju cvetići.
Ima ponegde mamac, ali u principu, može i bez.
Samo kanap, sa dva kraja isto kao i ona kobasica, koja život znači.
Stvar nije u krajevima, nego negde u sredini.

Živela Generacijo, oprezno sa klima uređajem, pazi da se ne prehladiš.
:bye:
 
:zcepanje:
:hvala: evo ti link ka blogu, već je bila objavljena ova pesma...samo Ljiljka i sve ono o čemu inače piše....samo život, svakakav

http://forum.krstarica.com/entry.php/20694-ZA-ŽIVOT-ZAKAČENA

naravno da je samo stilska figura taj mamac, upecanost, pecaljke od sortu i ostalo :lol:..ebiga, neko se odmah kad pročita oseća tako upecanim, somastim hahahahaah a neko uživa bre u tome što je upecan/na :lol: Ja uživam...i ako sam upecana ...eto :lol:
Znaš ti dobro šta sam rekla u pesmi......ljubav je sve....sva snaga.....e, sad, ako ćemo o kanapčetu i dva kraja, jeste, najvažnija je sredina :)

lepo je kad si raspoložen i veseo....:cao:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top