Лариса Григоревна Кузменко, доктор медицинских наука, професор, педијатар
– Радила сам 19 година на одјељењу дјечије болнице „Морозов“ у Москви (раније се звала Дечији КБЦ № 1 из Москве) на одјељењу за дјецу најмлађег узраста, у ком је било 10 специјализованих хематолошки кревета, почела сам као болнички приправник, затим сам била асистент на катедри за педијатрију „II Московског факултета Н.И. Пирогова“. Последњих година све до данас радим на катедри за дјечије болести РДУН (бивши МГУ), а од 1996. године сам шеф катедре. Главна научна дјелатност катедере је имунологија и алергологија у дјечијем узрасту.
По питању вакцинације треба рећи, да реакције и компликације нијесу само локалне и опште, које се јављају непосредно после вакцинације и у наредним данима и недјељама, већ су и одложене. А ако о непосредним реакцијама и компликацијама након вакцинисања љекари још нешто и знају, за одложене компликације практично љекари и „вакцинолози“ чак и ни не претпостављају да постоје. То су такозване „друге“ болести. Од ових болести код дјеце су нам познате: акутна леукемија, тромбоцитопенија пурпура, дифузне болести везивног ткива (системски лупус еритематозус, системска склероза, дјечији реуматоидни артритис); у неким случајевима са вакцинацијом је повезана и епилепсија. О овим болестима, можемо да причамо да су повезане са вакцином, јер када примимо пацијента са једном од ових болести, узмемо историју (амнезу), тада се код низа дјеце испоставља да је 2-8 недеља прије почетка тешке, тешко излечиве (а понекад и неизлечиве) болести, њему била дата једна или друга вакцина. При томе, апсолутно нема никаквог значаја у којој је земљи вакцина произведена.
