ZA MENE

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)​

ZA MENE


Za mene, Reč je Čovek i Delo je Čovek
I u virtualu i u reali
Uvek čoveka vidim gde god da je
I kada stoji predamnom a i iza monitora
Jer svud je čovek ako je Čovek
Sve lepo i ružno je u njemu....
I sve teži da bude iskazano
I to na onaj način kakav je taj čovek/žena
Tačnije, prema postulatima koje su karakterne osobine tog čoveka/žene
Drugačije i ne može, nego sobom reći ili uraditi.
Takodje, sobom vrednujemo i druge.

Nije teško biti Čovek na tren, u nekoj situaciji. Ponešeni euforijom i skokom adrenalina ili nekom emocijom, svi smo to, ali biti to većinu svakakvog svog i tudjeg vremena koje nam je dodeljeno (ne da sami o sebi to mislimo već da do tog saznanja dodjemo jer nam drugi to kažu i pokažu, svi oni sa kojima na razne načine provodimo dodeljeno nam vreme i koje takodje na razne načine dodirnemo svakakvim sobom), eeee, to je već znatno manji broj ljudi u stanju.

Dobro je misliti lepo o sebi jer je to pozitivizam koji daje snagu, samopouzdanje, ali samo dok ćuteći o sebi to mislimo. Čim o tome progovorimo pred drugima, to je narcisoidnost. O nama, najbolje govore drugi i naravno dela koja učinismo.

Onim što je u nama, prikazujemo se drugima, i u reali i u virtualu. Pored svih lepota duše i karaktera, ipak, desi se i neko razočarenje jer samo sobom druge vidimo, čujemo, osećamo, samo sobom dela činimo. Naša dela dotaknu više ljudi. Voditi računa samo o sebi nije nikakva majstorija, ali misliti pri činjenju o drugima za koje znamo da će ih naše činjenje dotaći……e, to može samo onaj kome je do drugih stalo.
Intenzitet razoračenje zavisi od toga koliko nam je suštinski ta osoba bitna, slična, od toga koliko smo uložili u taj odnos, od toga koliko očekujemo, od toga koliko smo sigurni u tu osobu i taj odnos (nemojte mi samo reći da ne treba od ljudi očekivati jer je to glupost, beg od samog sebe u fino sklonište samoopravdanja jer, zagovornici ovog tipa razmišljanja oslobadjajući druge njihove odgovornosti oslobodjaju i sebe sopstvene odgovornosti u činjenju ili nečinjenju svejedno, jer i nečinjenje je činjenje…ne očekuje ništa samo onaj kome ni do koga nije stalo osim do sebe samoga…ekstremni sebičluk onih koji samoopravdavaju sva svoja dela kakva god da su)…. ulažemo onim što u sebi imamo u osobe sa kojima se prepoznajemo, očekujemo takodje ono što umemo da prepoznamo a to je upravo ono što smo dali. Naravno, svaki odnos uključuje silne tolerancije, prilagodjavanja, opraštanja, prihvatanja, ali samo do granične linije na kojoj su graničari isti oni karakterni postulati s početka priče.


PS
Nabacane misli…kao nekakva vrludava brza planinska reka (bukvalno se tako i osećam dok ovo zapisujem u rano jutro kad nigde nikog nema) inicirane velikim razočarenjem višegodišnjeg vremenskog druženja. Ne, ne radi se o Maci, niti o bilo kome iz moje porodice. Mi smo, Bogu hvala, svi dobro, skupa i živi i zdravi po svim pitanjima i jedni drugima oaze , tako da moje pisanje u poslednje vreme ne brine nikog od čitača….nova smrt koju čekam da me svojim klještima kao mengelama stisne dok je svakog dana gledam u oči, i sva nestajanja stvorenog, ne samo našeg, sebičluci i laži kojima sam okružena u ovom nizu kome ne vidim kraja, sva ova ekonomska situacija koja nema kome nije teška jer je beznadežna, ubijaju i najjače, a ja jesam jaka ….ipak, to me ne spašava da ponekad ne budem i ubijena….kao.... moj klematis
Eto, objašnjenje da ne brinete i ne iznenadjujete se šta god da napišem, jer ovo moje sadašnje vreme je takvo....sve moje boje su žive i slikaju rečima onim što u sebi imaju....knjigica bi mogla da se zove "sva moja platna"

PS Dobro jutro virtuelni blogerski svete ...... pa da proknjižimo i ovaj dan...kompjuteri su čudo a Maki sve ispopravljao kod mene ​

 

[zxy]

Ne treba stavljati znak jednakosti izmedju života umetnika i njegovog dela.Eto primera radi uzmi život i delo Dostojevskog ,Tolstoja i mnogih drugih,gotovo svih..
Nestajanja kojih se ti toliko plašiš su zapravo nestajanja iluzija.Čovek postaje slobodan tek kad se oslobodi njih.Zato hrabro samo napred..

 

[LJILJA MMM]

Ja i ne pričam o tome Z......ja nisam umetnik....samo mali čovek/žena koja zapisuje svoju knjigicu, SVOJ ŽIVOT, sticajem okolnosti ovde. Ona neće biti štampana ni za koga osim za porodicu.
Nestajanja o kojima ja pričam nisu iluzija, smrti takodje, to je reala Z...tako bih volela da jesu iluzije, ali nisu, tako da ovo umovanje tvoje otpada.
Slobodan? Od čega ili tačnije od koga?Od laži? Od sreće? Od ljubavi? Od muke? Od nevolja? Od drugih? Od dragih? Od bliskih? Od odgovornosti? Od sebe?.....bolje da živa nisam u toj ledenoj hladnoći.....Nisam saglasna sa tvojim mišljenjem, što me i ne čudi jer svako sobom govori.....u ovom slučaju piše

 

[zxy]

Ja i ne pričam o tome Z......ja nisam umetnik....samo mali čovek/žena koja zapisuje svoju knjigicu, SVOJ ŽIVOT, sticajem okolnosti ovde. Ona neće biti štampana ni za koga osim za porodicu.
Nestajanja o kojima ja pričam nisu iluzija, smrti takodje...tako bih volela da jesu, ali nisu, tako da ovo umovanje tvoje otpada.
Slobodan? Od čega ili tačnije od koga?Od laži? Od sreće? Od ljubavi? Od muke? Od nevolja? Od drugih? Od dragih? Od sebe?.....bolje da živa nisam u toj ledenoj hladnoći.....Nisam saglasna sa tvojim mišljenjem, što me i ne čudi jer svako sobom govori.....u ovom slučaju piše

Ali tvoja knjiga je već objavljena i to sa komentarima i ...svima dostupna.Ja verujem da si ti u njoj iskrena ali se to ne može očekivati od svih a pogotovu ne treba zamerati ,naprotiv..

 

[Riada]

Razočarenja u životu su neizbježna.Ona su sastavni dio života.E sad...umjetnost je pronaći način kako da ta razočarenja prevaziđemo na najmanje bolan način. Ja imam jedan svoj" način"...a to je da uvijek otprilike znam koliko od koga mogu očekivati.Ukoliko očekivanja nisu prevelika, razočarenja su manja...mislim,lakše ih prevazilazim...
E sad ...ponekad, malo je teško predvidjeti "faktor iznenađenje"...al...zato..treba znati na noge se uvijek dočekati..i pravac dalje..

 

[zxy]

Razočarenja u životu su neizbježna.Ona su sastavni dio života.E sad...umjetnost je pronaći način kako da ta razočarenja prevaziđemo na najmanje bolan način. Ja imam jedan svoj" način"...a to je da uvijek otprilike znam koliko od koga mogu očekivati.Ukoliko očekivanja nisu prevelika, razočarenja su manja...mislim,lakše ih prevazilazim...
E sad ...ponekad, malo je teško predvidjeti "faktor iznenađenje"...al...zato..treba znati na noge se uvijek dočekati..i pravac dalje..

Ako čovek svoja razočarenja dobro razume ona se pretvaraju u ....otkrovenja

 

[LJILJA MMM]

Ali tvoja knjiga je već objavljena i to sa komentarima i ...svima dostupna.Ja verujem da si ti u njoj iskrena ali se to ne može očekivati od svih a pogotovu ne treba zamerati ,naprotiv..

šta si hteo da kažeš ovom drugom relenicom.

Što se tiče prve, ja mislim na štampano izdanje Z....jeste dostupna ovde dok ne sklonim blogove. Momentalno vidite 50 blogova koje sam odabrala po sopstvenom raspoloženju od preko 850. Onaj ko me je čitao od početka nema pojma o čemu se radi, pa ni ti
a komentari, iako su nekima bitniji od suštine bloga jer su naravno njihova suština neće biti u knjigici

 

[LJILJA MMM]

Razočarenja u životu su neizbježna.Ona su sastavni dio života.E sad...umjetnost je pronaći način kako da ta razočarenja prevaziđemo na najmanje bolan način. Ja imam jedan svoj" način"...a to je da uvijek otprilike znam koliko od koga mogu očekivati.Ukoliko očekivanja nisu prevelika, razočarenja su manja...mislim,lakše ih prevazilazim...
E sad ...ponekad, malo je teško predvidjeti "faktor iznenađenje"...al...zato..treba znati na noge se uvijek dočekati..i pravac dalje..

Pa to i rekoh
Naravno da idem dalje, mada je ovo baš veliko razočarenje, zato i ovako djavolski boli
Hvala Riada

 

[LJILJA MMM]

Ako čovek svoja razočarenja dobro razume ona se pretvaraju u ....otkrovenja

Drago mi je da vidim sa se slažete vas dvoje u .....otkrivanju otkrovenja
Komentari su ti kao blog u blogu
To mogu da kažem na osnovu dugogodišnjeg pisanja ovde....jedan od razloga nastajanja blogova drugih blogera.....medjusobna blogerska inspiracija

 

[zxy]

Ja i ne pričam o tome Z......ja nisam umetnik....samo mali čovek/žena koja zapisuje svoju knjigicu, SVOJ ŽIVOT, sticajem okolnosti ovde. Ona neće biti štampana ni za koga osim za porodicu.
Nestajanja o kojima ja pričam nisu iluzija, smrti takodje, to je reala Z...tako bih volela da jesu iluzije, ali nisu, tako da ovo umovanje tvoje otpada.
Slobodan? Od čega ili tačnije od koga?Od laži? Od sreće? Od ljubavi? Od muke? Od nevolja? Od drugih? Od dragih? Od bliskih? Od odgovornosti? Od sebe?.....bolje da živa nisam u toj ledenoj hladnoći.....Nisam saglasna sa tvojim mišljenjem, što me i ne čudi jer svako sobom govori.....u ovom slučaju piše

Kažeš da nisi umetnik ali svaki čovek to jeste u izvesnoj meri a naročito onaj ko voli da se pisanjem izražava.
Ali reala nije jedini predmet o kome se piše jer ona je samo jedan vid u kome se manifestuju brojni potencijali ljudskog bića ,uslovljen prostorom i vremenom i zakonom uzroka i posledica,ali postoji i stvarnost duše.. i još svašta nešto i ponešto.Ne možemo tražiti od drugih da budu i rade kao mi to sam hteo reći

 

[LJILJA MMM]

Kažeš da nisi umetnik ali svaki čovek to jeste u izvesnoj meri a naročito onaj ko voli da se pisanjem izražava.
Ali reala nije jedini predmet o kome se piše jer ona je samo jedan vid u kome se manifestuju brojni potencijali ljudskog bića ,uslovljen prostorom i vremenom i zakonom uzroka i posledica,ali postoji i stvarnost duše.. i još svašta nešto i ponešto.Ne možemo tražiti od drugih da budu i rade kao mi to sam hteo reći

kažem da nisam umetnik tog kalibra, pišem za sebe.
Tačno, ne možemo ljude naterati da budu kao mi, ja i ne govorim o istosti....ali možemo biti razočarani, manje ili više, već zavisno od toga koliko nam je stalo....ako smo mnogo razočarani, to znači da smo mi napravili grešku ili se ta osoba toliko mnogo promenila.

 

[sirijus49]

Jesi li Ti to nekog "nanišanila" !?

 

[LJILJA MMM]

Jesi li Ti to nekog "nanišanila" !?

hahahaah ovde ne, ali je taj u reali, samo sam vezala i sa virtualom apropo neke moje diskusije i vidjenja virtuala i ljudi koje srećem kao forumaš i moderator. Za mene je čovek čovek, ako je čovek gde god da je.
A da li je čovek merim po sebi uz popriličnu toleranciju različitosti, uz ogroman trud da oko svake osobe, pa znate me (ja sam ista ovakva i u reali ) jer čime bih drugim nego sobom merila
jedna moja zapisana misao ....gde god podješ sebe nadješ

 

[Doktor Zo]

E, kad ga ti zakukuljiš i zamumuljiš...

Zavrte mi se u glavi od čitanja, a na pola teksta sam počeo da se pitam: "Je ' sam je... il' tek treba?!"

Ljudi, bre, rešili klinasto pismo, a sa onim karikaturama Maja, Inka i ostalih domorodaca se već sprdaju, al' kad bi ovo trebalo da protumače, odmah bi se obesili zbog nemoći i profesionalne bruke. Jedino ako bi neko od njih imao profesionalno iskustvo desetogodišnjeg boravka u ludari, možda bi nešto i uradio, al' čisto sumnjam.

E, ako nekad zapadnem u neku nepriliku, nemoj, molim te, sestro slatka, da me braniš, jer će odmah da me bace u najdublji zatvor, a ključ da zavrljače u tamno Dunavo.




P. S.

 

[MPMcB]

PS
Nabacane misli…kao nekakva vrludava brza planinska reka (bukvalno se tako i osećam dok ovo zapisujem u rano jutro kad nigde nikog nema) inicirane velikim razočarenjem višegodišnjeg vremenskog druženja. Ne, ne radi se o Maci, niti o bilo kome iz moje porodice. Mi smo, Bogu hvala, svi dobro, skupa i živi i zdravi po svim pitanjima i jedni drugima oaze , tako da moje pisanje u poslednje vreme ne brine nikog od čitača….nova smrt koju čekam da me svojim klještima kao mengelama stisne dok je svakog dana gledam u oči, i sva nestajanja stvorenog, ne samo našeg, sebičluci i laži kojima sam okružena u ovom nizu kome ne vidim kraja, sva ova ekonomska situacija koja nema kome nije teška jer je beznadežna, ubijaju i najjače, a ja jesam jaka ….ipak, to me ne spašava da ponekad ne budem i ubijena….kao.... moj klematis
Eto, objašnjenje da ne brinete i ne iznenadjujete se šta god da napišem, jer ovo moje sadašnje vreme je takvo....sve moje boje su žive i slikaju rečima onim što u sebi imaju....knjigica bi mogla da se zove "sva moja platna"

Biljana platno beleše.

onako nabacilo mi se, a i dalje se nabaciva.

Sve boje kad se hm, uravnoteže, daju nevino belo, makar kakva da je situacija u ekonomiji vodoprvredi, stočarstvu, zdravstvu kulturi a i šire.
Uzmeš sva svoja platna na štos ih nagomilaš i svaki put kad napraviš jedno novo, na vrh, pa kroz sve njih pogledaš u sunce. Kad onda, jednog dana, tako ugledaš samo čisto belo,
e to je onda taj dan.
Evo, ja neću da brinem, a ti zato ima da se čuvaš sve i sa oazama (mislim da je ponuda fer).
Klematis je inače dosta osetljiv koliko znam. Moja baba je govorila da se se jako teško rasađuje, posle mi je pričala da to radi isključivo uveče na mlad mesec.
Ako te ndB ili dB najure iz tih papirčina, ideš na zemlju, ima da procvetaš ki klematis kad se uspne na dva tri metra.
bre

Živela

 

[LJILJA MMM]

E, kad ga ti zakukuljiš i zamumuljiš...

Zavrte mi se u glavi od čitanja, a na pola teksta sam počeo da se pitam: "Je ' sam je... il' tek treba?!"

Ljudi, bre, rešili klinasto pismo, a sa onim karikaturama Maja, Inka i ostalih domorodaca se već sprdaju, al' kad bi ovo trebalo da protumače, odmah bi se obesili zbog nemoći i profesionalne bruke. Jedino ako bi neko od njih imao profesionalno iskustvo desetogodišnjeg boravka u ludari, možda bi nešto i uradio, al' čisto sumnjam.

E, ako nekad zapadnem u neku nepriliku, nemoj, molim te, sestro slatka, da me braniš, jer će odmah da me bace u najdublji zatvor, a ključ da zavrljače u tamno Dunavo.




P. S.

Štaaa nije ti jasno?
Ček da vidim šta je na pola teksta
A meni je sve jasno breeee
Slušaj, kad bi te ja branila, odma bi te oslobodili ...od muke samo da me se otkače hahahahaaha

 

[LJILJA MMM]

Biljana platno beleše.

onako nabacilo mi se, a i dalje se nabaciva.

Sve boje kad se hm, uravnoteže, daju nevino belo, makar kakva da je situacija u ekonomiji vodoprvredi, stočarstvu, zdravstvu kulturi a i šire.
Uzmeš sva svoja platna na štos ih nagomilaš i svaki put kad napraviš jedno novo, na vrh, pa kroz sve njih pogledaš u sunce. Kad onda, jednog dana, tako ugledaš samo čisto belo,
e to je onda taj dan.
Evo, ja neću da brinem, a ti zato ima da se čuvaš sve i sa oazama (mislim da je ponuda fer).
Klematis je inače dosta osetljiv koliko znam. Moja baba je govorila da se se jako teško rasađuje, posle mi je pričala da to radi isključivo uveče na mlad mesec.
Ako te ndB ili dB najure iz tih papirčina, ideš na zemlju, ima da procvetaš ki klematis kad se uspne na dva tri metra.
bre

Živela

Uzmeš sva svoja platna na štos ih nagomilaš i svaki put kad napraviš jedno novo, na vrh, pa kroz sve njih pogledaš u sunce. Kad onda, jednog dana, tako ugledaš samo čisto belo,
e to je onda taj dan.
evo......viš....
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)



Dobro, čuvaću se....obećavam i oaze žu čuvati
hahaha ovaj moj je otporan....eno ga siroma, kolko puta ubivan i presadjivan, i opet isteruje mladice....uporan bre ko mazga...šta će, voli i poštuje to parče svoje zemlje.

Hvala Generacijo

 

[hakim bej]

Kada kazes čovek, prva asocijacija su osobe koje svakodnevno srecemo. Obicni ljudi. Stvarni, od krvi, mesa i emocija.
Vecina tek slepo tumara, pitajuci se da li uopste postoji cilj.

Kada kazes Čovek, to je idealizovano savrseno bice. To veliko slovo obavezuje i ocekuje vise nego sto mali čovek ikada moze da dostigne. Veliko slovo ne dozvoljava ni slabosti, ni bes, ni lose odluke.
Kazes da nije tesko biti Čovek na tren.
Zasto onda svi pamte greske Čoveku, a tolerantni su prema čoveku? Zbog sebe, svoje projekcije u njima, i velikih ocekivanja.

Mislim da je poslednje mitsko bice o kome pricas, Čovek, bio nas deda Adam.
Mozda se mi dede secamo, i zbog secanja u nekom bliskom prepoznamo veliko Č.
Ali to je secanje.
U stvarnom svetu ne postoji Čovek. I kada nam se ucini da smo ga pronasli, u sebi ili u nekome, sledi budjenje.
Biti Čovek moze biti cilj, ideal malog coveka. I Buda je skoncao pokusavajuci da postane Čovek.
Dostizanje ideala znaci njegovu smrt.
čoveculjak.

 

[LJILJA MMM]

Kada kazes čovek, prva asocijacija su osobe koje svakodnevno srecemo. Obicni ljudi. Stvarni, od krvi, mesa i emocija.
Vecina tek slepo tumara, pitajuci se da li uopste postoji cilj.

Kada kazes Čovek, to je idealizovano savrseno bice. To veliko slovo obavezuje i ocekuje vise nego sto mali čovek ikada moze da dostigne. Veliko slovo ne dozvoljava ni slabosti, ni bes, ni lose odluke.
Kazes da nije tesko biti Čovek na tren.
Zasto onda svi pamte greske Čoveku, a tolerantni su prema čoveku? Zbog sebe, svoje projekcije u njima, i velikih ocekivanja.

Mislim da je poslednje mitsko bice o kome pricas, Čovek, bio nas deda Adam.
Mozda se mi dede secamo, i zbog secanja u nekom bliskom prepoznamo veliko Č.
Ali to je secanje.
U stvarnom svetu ne postoji Čovek. I kada nam se ucini da smo ga pronasli, u sebi ili u nekome, sledi budjenje.
Biti Čovek moze biti cilj, ideal malog coveka. I Buda je skoncao pokusavajuci da postane Čovek.
Dostizanje ideala znaci njegovu smrt.
čoveculjak.

Nisi me razumeo pravilno.
Čovek, sa velikim Č, je za mene baš običan čovek, svakodnevni, nije nikakav moj ideal već čista reala. On/Ona svojim delima ili rečima pokazuju čovečnost, umeju da čuju, osete drugog, umeju da sklone sebe zarad drugog, požrtvovani su, brižni, sete se, misle o drugima a ne samo o sebi, ostave sve ako nekom treba pomoć, umeju da utišaju sebe da bi drugog čuli, urade bez očekivanja zahvalnosti jer smatraju da tako treba, stabilni, njihove reči i dela su jasni i puni poštovanja prema drugima.
To nije moj deda ali su ti ljudi oko mene...ima ih hakime, običnih, Bogu hvala, naravno sa manama koje imamo svi mi i koje traže toleranciju, ali su i toliko veliki da se pored njih osećam počastvovanom i sigurnom, ja ovako mala i strašljiva.

Dakle, kad kažem Čovek, mislim na karakter, onaj koji ja prepoznajem. Nema veze ko je to, radnik, doktor nauka, moj ujak, komšija, neko virtualan....nikakve veze to nema sa tim. Naš komšija je Čovek, za mene.....moji ljudi sa SŽ su sa velikim Č....neki od mojih klijenata i prijatelja takodje.

 

[hakim bej]

Čovek, sa velikim Č, je za mene baš običan čovek, svakodnevni, nije nikakav moj ideal već čista reala. On/Ona svojim delima ili rečima pokazuju čovečnost, umeju da čuju, osete drugog, umeju da sklone sebe zarad drugog, požrtvovani su, brižni, sete se, misle o drugima a ne samo o sebi, ostave sve ako nekom treba pomoć, umeju da utišaju sebe da bi drugog čuli, urade bez očekivanja zahvalnosti jer smatraju da tako treba, stabilni, njihove reči i dela su jasni i puni poštovanja prema drugima.
To nije moj deda ali su ti ljudi oko mene...ima ih hakime, običnih, Bogu hvala, naravno sa manama koje imamo svi mi i koje traže toleranciju, ali su i toliko veliki da se pored njih se osećam počastvovanom i sigurnom, ja ovako mala i strašljiva.

Opisala si bozansko savrseno bice.
Obican čovek ipak moze da bude i suprotnost podvucenom.
Samo imamo razlicit ugao gledanja.

Sto se dede tice, setio sam se biblijske pricu o prvom Čoveku, koga je bog stvorio po svom liku, prvog i jedinog savrsenog Čoveka. Prica dalje kaze da se od tada vise nije rodio savrsen Čovek.
Ali to je samo prica.

Mali smo, mnogo manji od podvucenog. Sto pre to prihvatimo, manje cemo razocarenja imati.

 

[LJILJA MMM]

Opisala si bozansko savrseno bice.
Obican čovek ipak moze da bude i suprotnost podvucenom.
Samo imamo razlicit ugao gledanja.

Sto se dede tice, setio sam se biblijske pricu o prvom Čoveku, koga je bog stvorio po svom liku, prvog i jedinog savrsenog Čoveka. Prica dalje kaze da se od tada vise nije rodio savrsen Čovek.
Ali to je samo prica.

Mali smo, mnogo manji od podvucenog. Sto pre to prihvatimo, manje cemo razocarenja imati.

hahahaah vidiš u čemu se razlikujemo....ja živim ovaj svoj meleni život sa takvim bićima, za mene je to realizam. Naravno nisu svi oko mene takvi, ima svakakvih hahahaah ali sam presretna što imam i par komada ovog Č...ta me slova podignu kad padnem....a padam, češće nego drugi u poslednje vreme.
Naravno da može biti suprotan, zato se i razočaram kad za nekog pomislim da je takav a on nije. Ipak, godinama sam davala svoj maksimum, uvek iskreno, jako.....šta da se radi, idemo dalje

 

[iamblond]

Jer svud je čovek ako je Čovek

AKO JE... a možda i nije...tko će znati...krhko je znanje...

 

[LJILJA MMM]

Jer svud je čovek ako je Čovek

AKO JE... a možda i nije...tko će znati...krhko je znanje...

Vidi se to, pre ili kasnije.Naša greška ili nešto drugo...tek, pokaže se

 

[Doktor Zo]

Štaaa nije ti jasno?
.....
A meni je sve jasno breeee

Ma, sve je jasno.
Mi sve razumemo, al' ovaj siroti narod, što te ovde prati, sad razmišlja: "Da nisam ja nešto rekao/la, pa se naljutila?" Pa se misle, pa se češkaju po glavi, pa...

Nemo' da si , nego se samopojasni, kako bi narod razumeo šta je pisac hteo da kaže.

 

[LUSJE]

Ja ovde ništa ne bi dirala.Bravo LJILJO