Za i protiv odlaska u inostranstvo. Teoretski problem u porodici.

[Belgradeboy]

Ko je u pravu oko odlaska u inostranstvo? Teoretski problem

Temu sam pokrenuo kao teoretski problem. Necu nigde da idem trenutno. Pitam da li iz aspekta psihologije, savetodavca, podrske kao roditelja (iako svaki savet od njih je najdobronamerniji koliko god se to nama deci svidelo ili ne).

Imam problem, nesuglasice sa roditeljima oko odlasku u inostranstvo. Šta bi bilo kad bi bilo. Kad se povede pitanje bezanije, spomene zivot preko granice dolazi do sukoba misljenja gde se meni stav mnogo ne svidja. Znamo svi da se deci zeli najbolje i svi saveti su iz najbolje namere. Mislim da ovde preteruju malo.

Oduvek je prica sa njihove strane nigde nije lako, nemamo nikog tamo, kako ces sam. To da nemamo nikog nigde nije skroz tačno. Imamo neke rođake, ranije bliske prijatelje koji su svojim odlaskom se odvojili, prekinuli kontakt i ogradili od bilo kakve pomoci. Sa te strane gledano stvarno izgleda kao da nemamo nikog. Imam utisak da ovo ne vazi bas za neki master i studije, pa da se vratim. To bi proslo, izgurali bismo to. Ugrizli bi se za jezik. Otici na zivot od nule tamo negde je vec problem za njih. Samo po sebi nije lako, jeste problem od svega tamo od papira, vize, dozvole, stana xy drugih stvari koje idu.

Meni je bezveze to njihovo razmišljanje. Ne kaze se direktno nemoj nego izokola. Ne mozemo da te vezemo, ali cemo da te beshrabrimo, demoralisemo cak iako ne misle stvarno to da rade. Nije problem uci jezik, znaj jezike, sve je to ok, ali bas tamo negde da ides malo cvrc. Ceo taj plan i prica u startu znam da ima velikog neslaganja. Onda to stvara jos vecu tenziju, nervozu, neizvesnost kad biste uradili, pokrenuli, a znate da ce to sa strane ici na silu. Nemate dodatni motiv, imate utisak da ste obeshrabreni, demoralisani, bez prave podrske. Nema nista na silu, onda nemate volje kad vam neko kvari planove za nesto koje samo po sebi nije lako i malo komplikovano, strepnja, neizvesnost. Nemate vetar u ledja koliko god da budete pozitivni sto jesam uvek kako god bilo na kraju. Zna se kakva je situacija na svim nivoima ovde. Svaki pokusaj za bolje sutra bar na kratko se izhejtuje. Mozda bolje za njih i za mene da se nesto uspe i pokrene na licnom planu. Ne kazem da tamo teče med i mleko i da su svi ljudi beli anđeli. U nekim krucijalnim stvarima za zivot je itekako bolje. Razumem ih, strah od nečeg da mi se ne desi nešto loše.

Nadam se da sam RAZUMEN.

 

[Sensei]

U mnogome zavisi od kulturnog nasledja.

Kod nas je još uvek prilično dominantna ideja da deca treba da vode računa o njihovim roditeljima kada zanemoćaju. Zato ih i drže uz svoje skute dokle god mogu, po mogućstvu dok ne umru.

Druga stvar u korist toga da roditelji gledaju da im deca ne idu daleko je to što se brinu za njihovu sigurnost i dobrobit. Obično misle da su deca, bez obzira koliko su stara, nedovoljno upućena u život i da im treba njihova zaštita.

Oni koji su se rano otrgli od roditalja, zbog ovog ili onog razloga, nemaju problem da idu i na kraj sveta ako misle da će tamo daim bude bolje.

 

[Bjankilina]

Ja mislim da su to uglavnom nesvesno sebicni razlozi. Sto rece Sensei, da bi deca bila tu da im dodaju casu vode, sto bi se reklo ili prosto sto ne mogu da podnesu da ne vidjaju svoju decu. Po meni, to nije zdravo. Uradi ono sto je najbolje za tebe, a roditelji ce vremenom videti da su doneo ispravnu odluku. Ja ssm decu rodila zbog njih samih, da budu srecni, da zive, a ne zbog mene. Ako zele da odu na Jamajku da bi bili srecni, neka odu, pa po cenu da ih nikada vise ne vidim, a ne da mene gledaju kako starim i da gube vreme, ako vec negde mogu bolje da zive..

 

[zx16]

Питање је прилично сложено, везано за нашу "традицију", васпитање.
Видиш, када сам ја био млад, родитељи су били против мог одласка. Да кажем, испада да су они криви за моје изгубљене 90 године у Србији, а и касније. Родитеља више немам али имам децу и нисам их везао за себе. Чак шта више, охрабривао сам их да повлаче "радикалне" потезе.
Рекао сам им, ја не могу бити срећан ако ви нисте срећни а у 21 веку никада не можете бити далеко од мене!
Ћерка, која је старија, прва се одважила и отиснула у свет. Каже да је срећна! Не виђамо се физички често али ту су разне видео опције тако да увек можемо бити у контакту.
Син је прошао кроз Европу и мало ван ње и оно што је видео, није по његовом укусу. Русија му се допала али за сада му је Србија сасвим ок, по питању живота.
Ја сам већ у зрелим годинама подигао сидро и отишао. Брутална приватизација и сировине које су биле у врху власти натерале су ме на тај потез.
Нисам видео себе у том миљеу примитивизма који је владао Србијом.
Шта да кажем, има већ читава деценија да смо последњи пут били заједно на окупу.

 

[canavaro]

Meni je bezveze to njihovo razmišljanje. Ne kaze se direktno nemoj nego izokola. Ne mozemo da te vezemo, ali cemo da te beshrabrimo, demoralisemo cak iako ne misle stvarno to da rade.

tacno, ne mogu da te vezu, i zato ako imas zelju da odes mislim da ne treba da slusas njihove price, jer su oni samo sebicni matorci koji ne mogu da zamisle zivot da ti nisi tu blizu da se brines o njima. ne radi se od tome da oni misle da ce tebi biti tamo lose, da ce ti biti tesko, da se neces snaci, da ces biti nesrecan, itd. nego samo i iskljucivo brinu o sebi!
ne znam koliko imas godina, ali ako ih poslusas i ostanes, izgradices svoj zivot zu i onda u tvojim nekim srednjim godinama, oni odapnu, a ti ostanes u k*rcu od zemlje, sa dvoje dece, kreditima, nestabilnim poslom, retardima na vlasti, disuci jedan od najzagadjenijih vazduha na planeti. ne kazem da i covek od 40-50 god. ne moze da ode, ali nije isto... sto kaze Ceca "idi dok si mlad, dok imas vremena za more promena..."

 

[Manastirka]

Moj mlađi burazer pali za Rusiju krajem marta.
Od mene ima svu podršku i razumevanje! Matori su imali svoje šanse koji nisu iskoristili,...prema tome oni ostaju.
Svako bira gde mu je bolje!
Glavni argument je bio, bolje mu je da se najpre ovde oženi, pa da ide.Čuj,...k'o da tamo nema žena, jbt!
P.S.Vezano za temu,...postoje uvek razlozi za i protiv. Staviš na kraju sve na "kantar" i doneseš odluku.
Nije loše da ukoliko budeš u mogućnosti, prvo tamo odeš na neko vreme, turistički ili kod nekog.Jezik se svakako najbolje uči kad odeš preko.

 

[krompir 2.1.]

Ja mislim da su to uglavnom nesvesno sebicni razlozi. Sto rece Sensei, da bi deca bila tu da im dodaju casu vode, sto bi se reklo ili prosto sto ne mogu da podnesu da ne vidjaju svoju decu. Po meni, to nije zdravo. Uradi ono sto je najbolje za tebe, a roditelji ce vremenom videti da su doneo ispravnu odluku. Ja ssm decu rodila zbog njih samih, da budu srecni, da zive, a ne zbog mene. Ako zele da odu na Jamajku da bi bili srecni, neka odu, pa po cenu da ih nikada vise ne vidim, a ne da mene gledaju kako starim i da gube vreme, ako vec negde mogu bolje da zive..

nema ko ne bi bio srecan na Jamajki

salu na stranu svi smo za nase roditelje koliko god godina napucali u goozicu "deca" i uvek ce vecina roditelja da se brine "kako ce tamo negde da se snadje"

Razlozi su razliciti. Neki roditelji su se ovde razbijali od posla podigli kucu na tri sprata napravili privatan posao/biznis i ocekuju da ce TO nesto da bude i interesna sfera njihove dece. Pa nece nuzno dete da se prihvati "porodicno posla"

Sa druge strane imamo realn roditelje koji se bukvalno grbave da im deca zavrse preko i skole i zaposle i da im majka Srbija bude samo destinacija za odmor.

Svako je kovac svoje srece, ako to podrazumeva i mali porodicni rat da se izgura licna zelja da se proba neki lepsi zivot, tako neka bude.

 

[Metronomy]

Za nekoga kome je problem misljenje roditelja i treba mu njihova podrska, koju u inostranstvu nece imati, svakako nije da se udaljava... Dakle, roditelji su u pravu, jer znaju da ces se pre vratiti nego sto si otisao.
Sa druge strane, onaj ko je hteo taj je otisao na vreme i sada se vraca, a sa trece "idem da probam" jeste opcija i tu nema potrebe da se raspravlja. Realno tebi za tu probu treba materijalna podrska bez koje se ne bi usudio da odes.
Znam ljude koji su otisli sa 100e i ne vracaju se, ali i one koji su potrosili hiljade i ne usudjuju se da odu iako ih ceka i stan i materijalna podrska dok se ne snadju i podrska roditelja da idu.

 

[Metronomy]

Kazu da je trava uvek zelenija preko brda....ali za one koji su sposobni svako mesto je dobro za zivot...

 

[Manastirka]

nema ko ne bi bio srecan na Jamajki

salu na stranu svi smo za nase roditelje koliko god godina napucali u goozicu "deca" i uvek ce vecina roditelja da se brine "kako ce tamo negde da se snadje"

Razlozi su razliciti. Neki roditelji su se ovde razbijali od posla podigli kucu na tri sprata napravili privatan posao/biznis i ocekuju da ce TO nesto da bude i interesna sfera njihove dece. Pa nece nuzno dete da se prihvati "porodicno posla"

Sa druge strane imamo realn roditelje koji se bukvalno grbave da im deca zavrse preko i skole i zaposle i da im majka Srbija bude samo destinacija za odmor.

Svako je kovac svoje srece, ako to podrazumeva i mali porodicni rat da se izgura licna zelja da se proba neki lepsi zivot, tako neka bude.

Moj ujak je proputovao dobar deo sveta.
Celu Evropu, Kanadu i SAD.U Majamiju je imao ponudu da se preseli sa porodicom i tamo živi.Bio je, video, odradio šta je trebalo, jer je išao poslovno i nikada mu nije palo na pamet na napusti Srbiju.
Čak je u dvorištu stare porodične kuće, napravio svoju i u selu gde je rođen, napravio vikendicu. To je ok,...ako misliš da si tako veći patriota ili nzm
šta već, odlučuješ za sebe.Decu nije vezivao za sebe.Bože moj,..."vratiće se rode" ,ako se i ne vrate, znači da im je tamo negde mnogi bolje.

 

[krompir 2.1.]

Znam ljude koji s enikada nece vratiti jer eto ne vide vise sebe u Srbiji, znam i ljude koji su bili 7-8 god Italija , Nemacka...i vratili se ne mogu da zive u uredjenom sistemu.
Najveci problem im je bio sto ne mogu na kafu kad im dune

Svako je kovac svoje srece a po meni pravi roditelj je bezuslvna podrska detetu bez obzira na ishod.

Kao sto rece :

Bjankilina - rodila ih je da oni zive ne da ih programiramo kako nam padne na pamet​

 

[Bjankilina]

Pa, da, ja se trudim i sad da ih postujem kao licnosti, naravno, ne moze im biti sve dozvoljeno, ali sami odlucuju kakvu garderobu zele obuci kad idu negde, u koji park zele da idu, da izaberu sampon, tako neke stvari. Ne volim na silu da ih oblacim kako im se ne dopada ili da im guram u usta nesto da jedu sto im se ne vole, nebitno koliko je zdravo. Svako ima pravo da nesto hoce ili nece.

 

[Frederick_]

Ko je u pravu oko odlaska u inostranstvo? Teoretski problem

Temu sam pokrenuo kao teoretski problem. Necu nigde da idem trenutno. Pitam da li iz aspekta psihologije, savetodavca, podrske kao roditelja (iako svaki savet od njih je najdobronamerniji koliko god se to nama deci svidelo ili ne).

Imam problem, nesuglasice sa roditeljima oko odlasku u inostranstvo. Šta bi bilo kad bi bilo. Kad se povede pitanje bezanije, spomene zivot preko granice dolazi do sukoba misljenja gde se meni stav mnogo ne svidja. Znamo svi da se deci zeli najbolje i svi saveti su iz najbolje namere. Mislim da ovde preteruju malo.

Oduvek je prica sa njihove strane nigde nije lako, nemamo nikog tamo, kako ces sam. To da nemamo nikog nigde nije skroz tačno. Imamo neke rođake, ranije bliske prijatelje koji su svojim odlaskom se odvojili, prekinuli kontakt i ogradili od bilo kakve pomoci. Sa te strane gledano stvarno izgleda kao da nemamo nikog. Imam utisak da ovo ne vazi bas za neki master i studije, pa da se vratim. To bi proslo, izgurali bismo to. Ugrizli bi se za jezik. Otici na zivot od nule tamo negde je vec problem za njih. Samo po sebi nije lako, jeste problem od svega tamo od papira, vize, dozvole, stana xy drugih stvari koje idu.

Meni je bezveze to njihovo razmišljanje. Ne kaze se direktno nemoj nego izokola. Ne mozemo da te vezemo, ali cemo da te beshrabrimo, demoralisemo cak iako ne misle stvarno to da rade. Nije problem uci jezik, znaj jezike, sve je to ok, ali bas tamo negde da ides malo cvrc. Ceo taj plan i prica u startu znam da ima velikog neslaganja. Onda to stvara jos vecu tenziju, nervozu, neizvesnost kad biste uradili, pokrenuli, a znate da ce to sa strane ici na silu. Nemate dodatni motiv, imate utisak da ste obeshrabreni, demoralisani, bez prave podrske. Nema nista na silu, onda nemate volje kad vam neko kvari planove za nesto koje samo po sebi nije lako i malo komplikovano, strepnja, neizvesnost. Nemate vetar u ledja koliko god da budete pozitivni sto jesam uvek kako god bilo na kraju. Zna se kakva je situacija na svim nivoima ovde. Svaki pokusaj za bolje sutra bar na kratko se izhejtuje. Mozda bolje za njih i za mene da se nesto uspe i pokrene na licnom planu. Ne kazem da tamo teče med i mleko i da su svi ljudi beli anđeli. U nekim krucijalnim stvarima za zivot je itekako bolje. Razumem ih, strah od nečeg da mi se ne desi nešto loše.

Nadam se da sam RAZUMEN.

Cekaj, koliko ti to imas godina, kad ti je stalo do misljenja roditelja o tome?
Zar to nije tvoja, i iskljucivo tvoja odluka?

Tvoje pitanje, ako sam dobro razumeo, je "ko je u pravu oko odlaska u inostranstvo", u smislu, da li si u pravu ti koji bi da ides i probas, ili tvoji roditelji koji te odvracaju?
Ako je tako - uvek si u pravu ti. Jer, kao sto rekoh gore - to je tvoja odluka.
Pretpostavljam da imas manje od 25 godina, cim pominjes neki master i nastavak studija, sto znaci da si bas mlad, i da imas vremena da se bar 3 puta zajebes, i da popravis to sto zajebes, i opet do cetrdesete godine budes svoj na svome, srecan i zadovoljan

Moj savet svima koji pozele da odu - da odu i vide kako je. Ako ti se svidi i pronadjes se tamo, super, ako ti se ne svidi - opet super, resio si sopstvenu dilemu, i znas na sta da se fokusiras dalje.

Te price da li je tamo lakse, lepse, ovako, onako, to zavisi od milion faktora, tako da niko ne moze da ti nista tu garantuje.

Ono sto mogu da ti garantujem je da je svaki izlazak iz zone komfora jedno odlicno iskustvo, koje ce samo da ti pomogne sutra u zivotu.

 

[canavaro]

Kazu da je trava uvek zelenija preko brda....ali za one koji su sposobni svako mesto je dobro za zivot...

smatras li da je i Srbija dobro mesto za zivot "za one koji su sposobni"?

 

[Metronomy]

Srbija je najbolje mesto za zivot i tu zive sposobni ljudi....i to sa mnogo manje para mnogo srecnije...a oni kojima treba vise treba da idu....a neki ce se i vratiti...

 

[Trust no one]

smatras li da je i Srbija dobro mesto za zivot "za one koji su sposobni"?

Srbija je najlepse mesto za zivot.
A najbolje je samo za , i najsnalazljivije.

Otici na zivot od nule tamo negde je vec problem za njih.

Ok je sto ih razumes, svakom roditelju je strah od odlaska deteta iako potpuno nerealan, prisutan.
Ali, prvenstveno treba da gledas sebe, ti ces vremenom formirati svoju porodicu, i zapitaj se gde bi hteo da ti deca odrastaju, u kakvom okruzenju, kakve prilike da imaju za zivot. Pre toga se zapitaj sta je tvoj cilj, sta ti hoces od zivota. Zivot ili prezivljavanje. Tako i resavaj....
Moj savet ti je da uvek sve probas, pa posle nekog vremena resis, ostajes negde tamo ili se vracas. Ili kako mnogi rade na pola puta- ni tamo ni ovamo, a i tamo i ovde. Ja sam jedan od onih roditelja koji svoje dete ubedjujem da ode, da proba, lako ce se vratiti ako vidi da to nije to.
A i ti ne kreces od nule, imas njih, imas to sta imas u Srbiji, imas ono najvrednije- iskustvo i snalazljivost koja mnogima nedostaje, a kod nas je izgleda urodjena. Uvek imaj to u vidu, kako kaze moj kolega - ako sam dosao ovde da radim nisam kucu zapalio.

 

[Zauz]

Ko je u pravu oko odlaska u inostranstvo? Teoretski problem

Temu sam pokrenuo kao teoretski problem. Necu nigde da idem trenutno. Pitam da li iz aspekta psihologije, savetodavca, podrske kao roditelja (iako svaki savet od njih je najdobronamerniji koliko god se to nama deci svidelo ili ne).

Imam problem, nesuglasice sa roditeljima oko odlasku u inostranstvo. Šta bi bilo kad bi bilo. Kad se povede pitanje bezanije, spomene zivot preko granice dolazi do sukoba misljenja gde se meni stav mnogo ne svidja. Znamo svi da se deci zeli najbolje i svi saveti su iz najbolje namere. Mislim da ovde preteruju malo.

Šta ako te otmu u belo roblje / opljackaju / bude ti lose tamo negde bez njih da pomognu / postanes nesto od duga posto je moderno (promenis pol rod broj sta vec te kad se vratis krenes sa tim pricama) ?
Toliko toga loseg moze da se desi o cemu oni brinu tako da je jasno zasto nisu sigurni da je odlazak pametan.
Pri tom tamo te gledaju kao uljeza / vecina kad ode laze da je neka nacionalna manjina / udje u neku sektu kako bi dobili bolji posao ( to je ono zbog cega obicno sve svetli pre katolickog Bozica svake godine kod takvih) posle nema izlaska iz nje ni posla ( prevaranti) .
Neka tuzna mesta gde zive sa malo prostora kupatila dok ovde lazu kako je tamo divno ( odu im u posetu vide gde su zeludac im se okrene).
Previse para treba da se ode / kad se ode nema vracanja koliko god ti se ne dopalo( robija se kreditima do isplate istih).

 

[Zauz]

Kod nas je još uvek prilično dominantna ideja da deca treba da vode računa o njihovim roditeljima kada zanemoćaju. Zato ih i drže uz svoje skute dokle god mogu, po mogućstvu dok ne umru.

Da / to je po zakonu isto tako ( tebe zove policija / socijalno / ko god da ih zbrines kad nesto treba / tvoja su briga gde god se nalazio).

 

[Bjankilina]

Šta ako te otmu u belo roblje / opljackaju / bude ti lose tamo negde bez njih da pomognu / postanes nesto od duga posto je moderno (promenis pol rod broj sta vec te kad se vratis krenes sa tim pricama) ?
Toliko toga loseg moze da se desi o cemu oni brinu tako da je jasno zasto nisu sigurni da je odlazak pametan.
Pri tom tamo te gledaju kao uljeza / vecina kad ode laze da je neka nacionalna manjina / udje u neku sektu kako bi dobili bolji posao ( to je ono zbog cega obicno sve svetli pre katolickog Bozica svake godine kod takvih) posle nema izlaska iz nje ni posla ( prevaranti) .
Neka tuzna mesta gde zive sa malo prostora kupatila dok ovde lazu kako je tamo divno ( odu im u posetu vide gde su zeludac im se okrene).
Previse para treba da se ode / kad se ode nema vracanja koliko god ti se ne dopalo( robija se kreditima do isplate istih).

Kakve sekte?

 

[Џорџи]

Svako oko 20e godine treba da ode preko i proba sezonske poslove,to zivotno iskustvo je neprocenjivo, samo ga uporedi sa zatucanim vrsnjacima koji su roditeljima na grbaci do 30e,tad sve treba da se proba i imaju se mnogi prohtevi tipa automobil ,koji mozes sam zaraditi za par meseci rada preko za razliku od ovde,budes na moru pola godine kreses ribe gde ces bolje,doneses kuci 5-10 soma €,ta prica s matorcima je totalno nebitna,ako se snadjes dalje za ostanak ili napredak jos bolje,za par godina zaradis za kucu, pa onda imas izbor da li da se vratis ili ostanes,unapred nema price dok se ne proba,bitno je gde se ide ,da volis to mesto a ne da odes negde gde imas tetku i zivis na -30° tipa lovis krabe na brodu i rizikujes zivot

 

[canavaro]

Srbija je najlepse mesto za zivot.
A najbolje je samo za , i najsnalazljivije.

upravo tako
mada, jeo

ili ne isti vazduh udises. a da je bas vazdusna banja... nije!
ne kazem da je zagadjenje najveci problem, ali mnogi to ne uzimaju uopste za ozbiljno, cak ni za imalo bitno.

 

[buudala]

Odlazak iz porodice stvar je porodicnog dogovora.
Nije bila retkost da roditelji spakuju detetu torbu sa nesto hrane i posalju ga u svet da trazi srecu.
Nije bila retkost ni da ih ne pustaju od sebe.



Licno sam odlazio i vracao se.
Svakako svojoj deci ne bih bio ometajuci faktor.
Ni za odlazak, ni za povratak.

 

[Frederick_]

Najvaznije od svega je da je odlazak ili ostanak licna odluka, i da niko, a pogotovo roditelji, ne smeju da se mesaju u to.
Ono sto je cinjenica je da je nezdravo ostati pod roditeljskim skutima nakon odrastanja.

 

[a bre Milun]

Ko je u pravu oko odlaska u inostranstvo? Teoretski problem

Temu sam pokrenuo kao teoretski problem. Necu nigde da idem trenutno. Pitam da li iz aspekta psihologije, savetodavca, podrske kao roditelja (iako svaki savet od njih je najdobronamerniji koliko god se to nama deci svidelo ili ne).

Imam problem, nesuglasice sa roditeljima oko odlasku u inostranstvo. Šta bi bilo kad bi bilo. Kad se povede pitanje bezanije, spomene zivot preko granice dolazi do sukoba misljenja gde se meni stav mnogo ne svidja. Znamo svi da se deci zeli najbolje i svi saveti su iz najbolje namere. Mislim da ovde preteruju malo.

Oduvek je prica sa njihove strane nigde nije lako, nemamo nikog tamo, kako ces sam. To da nemamo nikog nigde nije skroz tačno. Imamo neke rođake, ranije bliske prijatelje koji su svojim odlaskom se odvojili, prekinuli kontakt i ogradili od bilo kakve pomoci. Sa te strane gledano stvarno izgleda kao da nemamo nikog. Imam utisak da ovo ne vazi bas za neki master i studije, pa da se vratim. To bi proslo, izgurali bismo to. Ugrizli bi se za jezik. Otici na zivot od nule tamo negde je vec problem za njih. Samo po sebi nije lako, jeste problem od svega tamo od papira, vize, dozvole, stana xy drugih stvari koje idu.

Meni je bezveze to njihovo razmišljanje. Ne kaze se direktno nemoj nego izokola. Ne mozemo da te vezemo, ali cemo da te beshrabrimo, demoralisemo cak iako ne misle stvarno to da rade. Nije problem uci jezik, znaj jezike, sve je to ok, ali bas tamo negde da ides malo cvrc. Ceo taj plan i prica u startu znam da ima velikog neslaganja. Onda to stvara jos vecu tenziju, nervozu, neizvesnost kad biste uradili, pokrenuli, a znate da ce to sa strane ici na silu. Nemate dodatni motiv, imate utisak da ste obeshrabreni, demoralisani, bez prave podrske. Nema nista na silu, onda nemate volje kad vam neko kvari planove za nesto koje samo po sebi nije lako i malo komplikovano, strepnja, neizvesnost. Nemate vetar u ledja koliko god da budete pozitivni sto jesam uvek kako god bilo na kraju. Zna se kakva je situacija na svim nivoima ovde. Svaki pokusaj za bolje sutra bar na kratko se izhejtuje. Mozda bolje za njih i za mene da se nesto uspe i pokrene na licnom planu. Ne kazem da tamo teče med i mleko i da su svi ljudi beli anđeli. U nekim krucijalnim stvarima za zivot je itekako bolje. Razumem ih, strah od nečeg da mi se ne desi nešto loše.

Nadam se da sam RAZUMEN.

jel ti citas novine? Evropa je u ratu a o americi da i ne govorim. Propagandna diktatura na zapadu je dosla do tacke ludila. DANAS JE STID , SRAMOTA I NAJVECE PONIZENJE ZIVETI NA GEBELSOVOM ZAPADU.
Ako ne verujes, idi al, molim te , ne pravi decu u onom sotonskom svetu ............neces sebi do kraja zivota oprostiti u kakvom si svetu ostavio svoju decu.
Jedino, ako si po karakteru i vaspitanju "amerikanac" pa ti je dolar najvazniji ...........i po cenu ubistva, samounistenja, pljuvanja po samom sebi a inteligencija na nivou orangutana pa uzivas u ispiranju mozga zapadnom propagandom ..........ONDA TI JE MESTO NA ZAPADU. Odma ce se uklopis.

 

[krompir 2.1.]

@a bre Milun ... da li je moguce da napises neki odgovor bez da uvredis postavljaca?
nisi razumeo pitanje covece "teoretsko je" znaci diskutujemo sbbkbb
sta bi bilo kad bi bilo ... brate bolje da mi je mozak ostecen od LjiSa nego od politike