- Poruka
- 388.310
Svemirske oaze
Kao deo ove vizije, za samo 15 godina, ljudi će živeti u „svemirskim oazama” u Zemljinoj orbiti, ali i na Mesecu, Marsu i drugim nebeskim telima.
Bele kupole će štititi ljude od kosmičkog zračenja, nudeći im mesto za spavanje, jelo i rad između putovanja napolje. One će biti potpuno samoodrživa staništa, koja će sama stvarati energiju i hranu, čineći da misije snabdevanja sa Zemlje postanu stvar prošlosti.
Više nego ikad ranije na Zemlji, ljudi će se oslanjati na autonomnu tehnologiju sličnu droidima u „Ratovima zvezda”, kako bi istražili crvenu planetu, prečnika oko 6.750 kilometara. Slično kao u filmu „Marsovac” iz 2015. godine, biljke će napredovati u plastenicima sa staklenim plafonima, dajući nam hranu poput krompira, pirinča, gljiva, paradajza i lisnatog povrća, prenosi Dejli mejl.
ESA ističe da staništa moraju da budu u mogućnosti da zaštite astronaute od surovih uslova napolju, tako da će biti korišćeni „pametni materijali za zaštitu od zračenja”. Biće opremljeni visokotehnološkim senzorskim mogućnostima za predviđanje, praćenje i ublažavanje promenljivih opasnosti, poput dolazećih svemirskih stena.
Takođe, roboti će se slati u divljinu Marsa, gde će istraživati bez rizika od iscrpljenosti, trovanja zračenjem ili kontaminacije prašinom. Ogromne svemirske stanice i sateliti će se proizvoditi u orbiti, a veštačkoj inteligenciji će se poveriti zadatak da donosi ključne odluke.
Ceo Sunčev sistem biće povezan ogromnom internet mrežom.
Kao deo ove vizije, za samo 15 godina, ljudi će živeti u „svemirskim oazama” u Zemljinoj orbiti, ali i na Mesecu, Marsu i drugim nebeskim telima.
Bele kupole će štititi ljude od kosmičkog zračenja, nudeći im mesto za spavanje, jelo i rad između putovanja napolje. One će biti potpuno samoodrživa staništa, koja će sama stvarati energiju i hranu, čineći da misije snabdevanja sa Zemlje postanu stvar prošlosti.
Više nego ikad ranije na Zemlji, ljudi će se oslanjati na autonomnu tehnologiju sličnu droidima u „Ratovima zvezda”, kako bi istražili crvenu planetu, prečnika oko 6.750 kilometara. Slično kao u filmu „Marsovac” iz 2015. godine, biljke će napredovati u plastenicima sa staklenim plafonima, dajući nam hranu poput krompira, pirinča, gljiva, paradajza i lisnatog povrća, prenosi Dejli mejl.
ESA ističe da staništa moraju da budu u mogućnosti da zaštite astronaute od surovih uslova napolju, tako da će biti korišćeni „pametni materijali za zaštitu od zračenja”. Biće opremljeni visokotehnološkim senzorskim mogućnostima za predviđanje, praćenje i ublažavanje promenljivih opasnosti, poput dolazećih svemirskih stena.
Takođe, roboti će se slati u divljinu Marsa, gde će istraživati bez rizika od iscrpljenosti, trovanja zračenjem ili kontaminacije prašinom. Ogromne svemirske stanice i sateliti će se proizvoditi u orbiti, a veštačkoj inteligenciji će se poveriti zadatak da donosi ključne odluke.
Ceo Sunčev sistem biće povezan ogromnom internet mrežom.
