fantom piroman
Iskusan
- Poruka
- 5.846
Eh kako vidim i dusu i ponos davno sam prokockao, pa ne vidim stetu u tome da se i ja malo ispovedim ovde. Naime, ja sam veoma specificna vrsta osobe (ako smem tako da kazem), posto, bez obzira sa koliko ljudi sam okruzen, uvek se osecam nekako sam, uvek su se svi cinili drugacije od mene i nisu mi pricinjavali "drustvo". Nije to oduvek bilo tako, naravno, to dodje vremenom. I istim tim vremenom sam se navikao na tu ulogu, i sve je bilo sasvim u redu. Onda je jednog dana u moj zivot dosetala jedna devojka. Naravno, nije se radilo o bilo kakvoj devojci. Od svih osoba koje znam i koje sam znao do tada, samo ona je uspevala da me ubedi da nisam sam. Stavise, vremenom smo razvili neku paranormalnu vezu (ili je oduvek bila tu, samo sto to nismo primetili). Delili smo (i i dalje delimo) 99% istih misli pa cak i zelja (znate kada imate osecaj da vam u datom trenutku treba izvesna stvar- e nama se desavala da nam u isto vreme trebaju iste stvari). Jedan problem doduse sto nismo imali puno prilika da pricamo jer ne zivimo u istim gradovima, ali i ti momenti provedeni sa njom cinili su se magicni. I kako nismo imali dovoljno vremena za pricu, ostalo je neizrecenih reci. Jednom prilikom, priznao sam joj svoja osecanja. Medjutim, totalno neocekivano, ona mi je rekla da voli drugog. To je zaista bio sok. Nismo imali vremena do kraja da obradimo tu temu i sto se mene tice ni necemo je obraditi dok se sledeci put ne budemo videli. Ona mi nikada nije rekla sta u stvari oseca prema meni, niti ko je taj drugi tip, tako da su ostala pitanja neodgovorena. Proslo je vec nekoliko meseci od tog dana. Iz pocetka mi se cinilo u redu- bilo mi je samo drago da sam joj konacno to priznao. Medjutim, vremenom je grudva agonije pocela da raste. I bas kao u pesmi od Riblje Corbe- sve je super, sve dok ne padne noc. Ozbiljno, ni sam ne znam koliko puta sam se budio u po noci jer sam je sanjao u rukama drugog, niti koliko puta nisam mogao ni da zaspim. Prosto se cini sve gore. Verovatno je da ce vremenom proci, naravno ne potpuno, ali nesto ce zarasti. Ali, sta ako se jednom, ozenjen, sa x brojem dece, probudim u po noci i shvatim da je sve ovo laz, samo pateticni pokusaj da ostavim svoje DNK nasledstvo? Sta treba da radim? Mislite li da jos ima nade? Treba mi neki savet, bilo sta
Ali,bice bolje,videces
Jasno ti je rekla da 
