World of Warcraft

Limunovo_Drvo:
lol4thlk6.jpg
Kliknite za proširenje...
LOL

Ivane text ti je dobar , samo tako nastavi:ok:
 
Hvala na pohvalama [kako god to zvucalo] dali ste mi podstrek da nastavim dalje...

Ocekujte jos reportaze ostalih zona i svega onoga zanimljivog na sta naletim, mene je trenutno zaokupio dizajn zona i mobova totalno, tako da nemam vremana za questove i spellove i to...ali za dan dva kad prodjem kroz sve zone [nemam bas vremena mnogo] pocecu da levelujem mage-a...

Ako imate kakvo pitanje postavite ja cu probati da odgovorim - "Ask a beta tester..." :D
 
seen:
imam ja pitanje...
os nastavit sa onim pricama?
Kliknite za proširenje...

Ja sam lenj covek ali probacu jos nesto da napisem za vas... Hocete WoW-related [pokupim osnove imena mesta itd] ili cistu pricu bez wow-related mesta i toga...

Inace, sad ste me podsetili na moju pricu koju sam bio pre nekog vremena da pisem, dopisacu malo pa cu vam postaviti ako hocete... Inace radnja nema veze sa WoWom :bye:
 
Ivan015:
Ja sam lenj covek ali probacu jos nesto da napisem za vas... Hocete WoW-related [pokupim osnove imena mesta itd] ili cistu pricu bez wow-related mesta i toga...

Inace, sad ste me podsetili na moju pricu koju sam bio pre nekog vremena da pisem, dopisacu malo pa cu vam postaviti ako hocete... Inace radnja nema veze sa WoWom :bye:
Kliknite za proširenje...

Samo ti nama napisi nesto ko onu pricu i mi cemo biti srecni ko beba kad dobije zvecku...:D
 
Hehe, evo dela [tj za sada je pocetak, mozda kasnije nesto promenim] te price koju sam ranije poceo da pisem [pre par meseci]... Ja sam amater, i pisem ovo cisto iz zabave roleplaya, tako da oprostite mi ako nema dubinu i nije umetnost ali takvo je kakvo je pa kome se svidi extra, kome ne - i to postujem :D

Bio je cetvrti dan otkada su se u selo vratili berberin I ucitelj. Ucitelj je svojoj zeni, koju je zatekao kako mesi gibanicu, rekao da mora da poseti nekoga. Izasao je iz sela pra{njavim starim putem I nastavio kroz sumu. Nakon nekih dvadesetak minuta pesacenja, a ni sam nije znao koliko je pesacio, jer nije imao ni sat ni bilo kakvo drugo sredstvo za merenje vremena, stigao je do stare drvene ograde koja se pruzala daleko u sumu. Tu je ziveo stari kovac, za koga je celo selo pricalo svakave price, ali uglavnom da je lud I da ne zna sta prica. Ucitelj odskrinu staru drvenu kapiju I povika : “Domacine!”. “Ko je sad?!”-drsko uzvrati covek koji je sedeo u debeloj hladovini jednog od najvecih hrastova koji su se mogli ikada videti, bar je tako izgledalo Simi u tom trenutku. Ucitelj mu sasvim smireno uzvrati : “Sima. Seoski ucitelj.”. “Ne poznajem takvog!”-uzvrati kovac jednako drsko kao I prosli put, ne misleci da se pomeri iz svog hlada. Sima zakoraci par koraka u dvoriste I rece: “Izvinite, nije mi namera bila da smetam, samo sam hteo…”. “Hajde udji!”- prekinu ga kovac, ostavljajuci cekic I neku spravicu na stari stocic na kome je bilo jos dosta stvarcica slicnih toj. Mislio je stari ucitelj da pita sta je to, ali ocigledno, osetio je da kovacu ne prija drustvo. Tada je iz senke hrasta izasao covek krupnije gradje, ali je bio pomrsav I mrsavog uvucenog lica, imao je crnu kosu I isto tako crne brkove I kracu bradu. “Ja sam Zeljko, kovac.”- rece covek I odmah zatim dodade: “Nemam ceo dan, reci mi sta te muci? Uzgred, ako hoces lozovacu, imam jednu flasu koju sam jos davno dobio od jednog mog pokojnog prijatelja, a odavno nisam imao drustvo…” “Moze!”- prekide ga ucitelj da malo skrati pricu. Sipajuci rakiju u dve drvene casice kovac upita ucitelja sta ga muci, I sta covek od skole radi kod kovaca kad je nadaleko poznato da ove dve struke nemaju mnogo dodirnih tacaka. “Pa, znate, ja sam pre nekih cetiri dana bio sa nasim seoskim berberinom – gospodinom Stanojem, u gradu, isli smo da kupimo neku opremu za seosku ucionicu koju mislimo da otvorimo…”. Kovac se zakaslja dva puta glasno, kao da je hteo da poruci sagovorniku da malo skrati. “Rekoh, da je otvorimo sledeceg meseca da mozemo decu da ucimo bar da citaju I pisu, ako nista drugo.”- objasni ucitelj trudeci se da govori sto je brze mogao. “I? Kakve to veze ima samnom?”-sumorno zapita kovac. Ucitelj nastavi svoju pricu: “I tako dok sam setao I gledao opremu, zapazio sam mnoge cudne stvari, koje sijaju, I ispustaju neke zvuke nalik pesmama, samo na nekom cudnom jeziku, a bilo ih je I na nasem. Jedna je stvar bila jeftina pa sam je uzeo, ali izgleda da ne radi…”. Tada on izvadi iz torbe spravu koja je njemu bila cudna I nepoznata, a ustvari to je bio kasetofon ili neka njegova ranija verzija, bio je velicine cigle, crne boje I imao je mesto od gore za kasetu, a sa sire bocne strane nalazio se crveni displej koji je pokazivao vreme I datum, jedino sto bi nama sada bilo cudno je to sto nije imao kabal za struju. “Eto, to je to, to sam uzeo, ali zbog necega ne radi, pa sam mislio da ga malo pogledate, I da! Umalo da zaboravim, evo vam. I ovo je takodje od njega.”. Tada iz torbe izvadi jednu ravnu staklenu plocu pribli`no istih dimenzija, samo sto je bila tanja I za razliku od aparata, iz nje je virio tanak kablic. “To se verovatno prikljucuje, ali ja se bas ne razumem, pa ako vi bolje znate namestite ga da radi, mislim da bi bio od koristi skoli.”. Kovac je zamisljeno gledao u ovu za to doba I mesto podosta cudnu spravu, jer, mora se napomenuti da u selu tada jos uvek nije bilo ni struje.
Vec je bilo proslo podne dok su oni razgovarali.“Hm, moram priznati da je I meni slabo poznata ova danasnja tehnika” – dodao je kovac, cisto da malo razbije tisinu. “Sreca da sam jedno vreme bio medju naucnicima, jer, moguce je da niste upuceni u to da ja nisam samo obican kovac I da sam nekada imao kucu u centru grada, a I najvecu kucu u selu.”. “Verujte da mi to nije poznato” – uzvrati Sima. “Da, bili su to moji srecni dani, tada mi je supruga jos uvek bila ziva…” – rece Zeljko I niz obraz mu se spustise dve krupne suze, ali on ih brzo obrisa. “Mada ne `elim da vas davim sa svojom prosloscu.”. “O, ne, nikako, samo nastavite, meni je bilo neprijatno da vas pitam, ali vidim da je to zanimljiva prica, samo ako vama nije neprijatno. Pricajte mi o vama, znam da one glupe price o vama koje pricaju nisu istina, znate, ja ne verujem tracevima, a te price nisu nista drugo do traceva.”. “Da, znam sta pricaju o meni, ali ako sam pozeleo da se odvojim od ljudi, a zivot me je tome naterao, to ne znaci da sam lud!” – bio je besan I nervozan dok je uzvikivao tu recenicu. “No, moram vam priznati da ste veoma prijatan covek, nisam imao neke specijalne posete od kada mi je Zena umrla. Vi ste hteli da cujete o meni?”. “Da, svakako”- rece ucitelj. Tada mu je kovac objasnio kako je on dobio neki skup lek od prijatelja koji je imao delotvorno svojstvo da leci od gube, no on je tada lose stajao sa novcem pa je morao da ga proda nekom trgovcu. Par meseci kasnije njegova mlada zena se razbolela od gube, a on vise nije mogao da nadje trgovca I odkupi lek, I posle nekog vremena njegova zena je preminula. On je od tada odlucio da se povuce u sebe, I zeleo je da se skloni od ljudi koji su ga ubedjivali da je kriv. “Tada sam shvatio da sam pogresio, jer bolje da smo usli u dugove nego sto…” – tad covek ponovo zaplaka ne mogavsi da izgovori kraj koji se odnosio na smrt njegove zene. “Ja vas shvatam. I ja sam vukao pogresne poteze u zivotu.” – rece ucitelj pokusavajuci da ga utesi.
Duvao je neki hladan vetar kroz sumu, a njih dvojica su vec ponovo razmisljali o aparatu. Tada se kovac seti da je jednom prilikom isao na neki seminar gde je video nesto slicno. “Jesi li pokusao da ubodes kabal negde u aparat?”. “Ne, samo sam pokusao da ga ukljucim na dugme.”. Zeljko uze staklenu plocu u ruku I jedva pronadje mesto za kabal na aparatu, tada ga utace I ukljucI dugme. Aparat poce da susti, a brojevi I slova na ekranu su se jedva videli. “To je zato {to nije napunjen dovoljno, a unutra nema kasete”- objasni kovac. “Da, kasete sam ostavio kod kuce.”. Zeljko je objasnjavao Simi na kom principu radi aparat, kako je ona staklena ploca ustvari skup solarnih celija, I kako se aparat kada stoji na suncu napuni. To sa solarnim celijama obradova ucitelja, jer do sela ko zna kad moze doci struja, jedva su jedan telefon imali na centru sela, a I on skoro nikada nije mogao da se koristi, zato sto kabal ovlazi. “Vec je kasno, drago mi je da smo se upoznali.” – rece ucitelj pakujuci aparat u torbu. “I meni takodje, svratite, od sada ste dobrodosli, prijalo mi je da popricam sa nekim ko nije dosao po partiju traceva, a mogu vam recI da pomisljam da se vratim u selo I pomognem vam oko dece.”. “Uvek ste dobrodosli, I hvala vam sto ste mi objasnili kako da koristim ovaj aparat, vec sam pomislio da ga bacim, kada sam cuo za vas.” Tada ucitelj krete nazad u selo.

To be continued
 
OMG ivane jesi ti ovo stvarno smislio ??????????????????????????
stvarno imas dara za knjizevnost...
nego ja hteo price o wowu ne kontam kakve ovo veze ima...
mislim prica je ODLICNA ...
btw ovo se ladno moze pokazati ko spam poto nema veze sa temom
 
seen:
OMG ivane jesi ti ovo stvarno smislio ??????????????????????????
stvarno imas dara za knjizevnost...
nego ja hteo price o wowu ne kontam kakve ovo veze ima...
mislim prica je ODLICNA ...
btw ovo se ladno moze pokazati ko spam poto nema veze sa temom
Kliknite za proširenje...
Hvala :rumenko:

Zapravo, jesam ;)

Pa ovu pricu sam davno zapoceo, pa sam je postovao, a za pricu o wowu sacekajte da izadjem iz frke posto sam ove nedelje bas pretrpan...Znaci za vikend recimo nesto cu nabasati...

Znam, ali neka ima milosti moderator jer trenutno nemam gde da stavim pricu a to je nesto od onoga sto je trenutno u progresu :bye:
 
Bacha:
Brate ako si ovo sve ti izmislio svaka ti cast i budi pisac imas talenta...

Daj smisli isto neku pricu al da je u wowu ajde ajde.
Kliknite za proširenje...
Hvala :ok:

Hehe pa smislio sam, ali kako kazu svaki pisac u knjigu stavi deo sebe, tako da se tu nalaze delovi mojih razmisljanja itd... [mozda ne u ovom delu ali u zavrsenoj prici ce se naci]...

Smislicu i o wowu polako, ova je vec bila donekle uradjena pa sam je postavio
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top