Zadnjih sam dana primetila jedan fenomen koji me je naljutio ponajviše iz razloga što sam mislila da me više ništa na internetu ne može naljutiti. Ali, ako ima bogova, onda su vilenjaci, i važite svaki ugovor koji s njima potpišete. Jer će vas uhvatiti na ona sitna slova.
Na yt su počeli nicati kanali raznoraznih dijagnostikovanih (ako ne lažu, ali čak i da lažu, to ne utiče na temu) poremećaja ličnosti. Narcisi, psihopate itd. Te stvari. Lepo seli ljudi, otvorili kanal i počeli govoriti o svojem poremećaju (?).
Ajd sad pročitajte još jednom tu rečenicu.
Ne verujem u tabue, ali ne verujem ni u isključivo pravo govora. Sećam se kako sam se pre par godina smijala i nazivala teoretičarom zavere svakog ko je govorio da će uskoro pedofilija postati društveno prihvaćena. Sad, nakon što sam čula da postoje udruženja pedofila; najradije bi samu sebe ugrizla za d.upe. Postoje ljudi koji ne bi smeli imati pravo na free speech. Serijske ubice, silovatelji male dece (i silovatelji uopšte), kanibali. Ja se izvinjavam, ali stvarno me ne zanimaju ljudska prava ma koga ko je oteo, silovao i onda pojeo petogodišnje dete. Njegov mu je čin oduzeo ma koja i kakva ljudska prava - ljudska prava postoje za one koji nisu ugrozili tuđa.
Godinama već s.erem kvake kako ovo što se dešava danas ne vodi u dobrom smeru, i uglavno, čast izuzecima (i u izuzetke ne ubrajam teške religiozne desničare jer su oni samo druga strana iste medalje i nek me zaobiđu, hvala), se srećem sa, u najboljem slučaju čuđenjem, a u najgorem otvorenim napadima. Rečeno mi je da paranoišem, da "opštemestarim"
, da mešam babe i žabe, da ne razumem - a dobijala sam pljuske i od imbecila koji bi pročitali samo naslov ili dve rečenice, i smesta me napali zbog stvari koje su ONI mislili da pišem (iako nisu ništa pročitali). Ali, neću sad o imbecilima. Nije ni njima lako.
Međutim. Nek mi neko od oponenata logički i razgovetno objasni kako je moguće dati platformu jednom psihopati, kako je moguće da isti ima sledbenike i, najbitnije, odakle tim kretenima od sledbenika ideja da s.eru okolo kako je "sramota što napadamo te ljude koji su samo bolesni (?)", kako "njima treba jedino ljubav, jer ljubav (naravno) sve pobeđuje", kako "sam rasista (?) i bigot ako kažem da su to opasne osobe, jer ne, oni nisu opasni, i nije tačno da ne mogu da vole, to je zastarela nauka (?), danas se zna da (naravno!) ljubav sve pobeđuje i ako im samo ukažemo ljubav, to će ih izlečiti (?)", kako...
Gadi mi se da nastavim. Imate sliku, pretpostavljam.
Kao prvo, mada se psihopata rađa defektan, isto kao i neko ko je autističan ili ima Daunov sindrom; razlika je ko nebo i zemlja. Psihopate nisu ljudi sa "specijalnim potrebama", osim ako njihovu urođenu želju da vas izmanipulišu, povrede, uživaju u vašem bolu i posle odbace ko zadnju krpu; eventualno ne smatrate specijalnim potrebama. Onda se slažem, obzirom da većina ljudi stvarno nema takve potrebe; pa ih komotno i možemo zvati specijalnim. Međutim.
Čovek rođen (takoreći) bez savesti, empatije i sposobnosti za emocije; nije isto što i čovek rođen bez ruku ili nogu. Autistični ljudi nisu zli. Nikakva količina ukazane ljubavi, podrške ili ma kakvog sličnog budalasanja, neće izlečiti psihopatu, niti učiniti da psihopata ne bude. Ti kreteni koji ih brane su od iste vrste ko one kokoške koje su pisale ljubavna pisma Ted-u Bundy-ju. S jednom razlikom: u to vreme, znalo se da su kokoške.
Danas se one zovu woke, osvešćenima.
Pre dvajst, trijest i više godina svet je imao mnoge probleme, naravno. Homosexualci su morali krit svoje sexualne preferencije ko zmija noge, naprimer. Ne moram da nabrajam, svi znate. Ali neke su stvari ipak delovale normalnije nego danas. U to vreme nije bilo šanse da kakav psihopata javno izjavi kako psihopata jeste, počne da misionari o svojem pogledu na svet i osnuje sopstveni klub obožavatelja koji će ga braniti. Nije bilo šanse da se ljudi od svoje volje (izuzimajući kokoši) približe ma kome od te vrste, kamoli ga puste u svoj život i pride imaju razumevanja i ljubavi. Za manipulisanje, iskorištavanje, zlostavljanje i nedali bogovi ko zna još šta - nema razumevanja.
Ja stvarno više nemam pojma šta je sa svetom danas. Mislim, znam, znam da je ovo kraj civilizacije, i otud toliko degenerika, perverzija i gluparija, ali opet. Teorija je jedno, međutim, gledati to rođenim očima - recimo da sad shvatam kako se osećao razuman Rimljanin kad je imperator proizveo konja za senatora. Pre je to uvek bila samo priča, anegdota, opomena ljudima da je istorija majka i da se uvek ponavlja. Ali, nikad to nisam stvarno razumela.
Eto, sad razumem. Jer to upravo lično doživljavam.
Čitajući sve te debilne komentare, priznajem da sam počela osećati jednu uopšte ne-lepu želju. Počela sam želeti svim tim budaletinama da uskoro uživo sretnu jednog psihopatu; i da mu onda ukažu ljubav nakon što ih on prevari sa svakim ko prođe ulicom, ne progovori ni jednu reč koja nije laž, iskoristi ih da idu da rade dok oni sede kući i piju pivo, isprazni im bankovni račun, založi im kuću i proćerda sve pare, rastera im sve prijatelje, nagovori ih da preseku veze s porodicom, emotivno ih izmaltretira i možda još udari par šamara. I onda im se nasmije u lice i ostavi ih kad budu bili mentalno urnisani, bez para i na ulici; i ode za sledećom prilikom, ne okrečući se i nikad više na njih ne pomislivši osim kao na samo još jednu budalu koju su preveslali u svom životu.
Jer, to je ono što će vam psihopata uraditi. A vi sad idite pa mu ukazujte ljubav koju on ume da prepozna ali nikad da oseti i nikad da joj da vrednosti drukčiju osim kao sredstvo da vas uništi. Idite pa ga probajte izlečiti svojom ljubavlju koja (naravno!) sve pobeđuje. Jer su moje predrasude samo zastarela i odbačena nauka. Ajte idite i dokažite mi verodostojnost nove, vaše.
Uskoro očekujem da vidim prvi pedofilski kanal na yt, i mase kretena koji govore kako su to samo nesretni ljudi koje će ljubav izlečiti. Svaki čas to očekujem da vidim. I da onda potražim sve one kojima sam se pre par godina smijala i zvala ih teoretičarima zavere kad su govorili da će uskoro do tog doći. I ispričam im se.
Ali ono što najviše očekujem, jesu prve budale koje će, u želji da dokažu koliko su woke, dati svoju rođenu decu da im pedofili budu bebisiteri. Jedva čekam da vidim na šta će to izaći.
Sram me bilo, reći ćete, želiš zlo deci jer su im roditelji kreteni.
Ponekad čovek ne postane stvarno woke sve dok ga u glavu ne lupiš maljem. Sve dok ne oseti na svojoj koži.
Današnji woke je agenda, leglo gluparija, ignorancije, zabluda i frustrirane želje ovaca da ne odskaču od stada. I neko se dobro omastio time.
Ali, kad ljudi počnu da krvare, kad im razbiješ glavu maljem, onda će se zaista osvestiti. I to će biti pravi woke.
Doduše, ko preživi, pričaće.
ostalo
Na yt su počeli nicati kanali raznoraznih dijagnostikovanih (ako ne lažu, ali čak i da lažu, to ne utiče na temu) poremećaja ličnosti. Narcisi, psihopate itd. Te stvari. Lepo seli ljudi, otvorili kanal i počeli govoriti o svojem poremećaju (?).
Ajd sad pročitajte još jednom tu rečenicu.
Ne verujem u tabue, ali ne verujem ni u isključivo pravo govora. Sećam se kako sam se pre par godina smijala i nazivala teoretičarom zavere svakog ko je govorio da će uskoro pedofilija postati društveno prihvaćena. Sad, nakon što sam čula da postoje udruženja pedofila; najradije bi samu sebe ugrizla za d.upe. Postoje ljudi koji ne bi smeli imati pravo na free speech. Serijske ubice, silovatelji male dece (i silovatelji uopšte), kanibali. Ja se izvinjavam, ali stvarno me ne zanimaju ljudska prava ma koga ko je oteo, silovao i onda pojeo petogodišnje dete. Njegov mu je čin oduzeo ma koja i kakva ljudska prava - ljudska prava postoje za one koji nisu ugrozili tuđa.
Godinama već s.erem kvake kako ovo što se dešava danas ne vodi u dobrom smeru, i uglavno, čast izuzecima (i u izuzetke ne ubrajam teške religiozne desničare jer su oni samo druga strana iste medalje i nek me zaobiđu, hvala), se srećem sa, u najboljem slučaju čuđenjem, a u najgorem otvorenim napadima. Rečeno mi je da paranoišem, da "opštemestarim"
, da mešam babe i žabe, da ne razumem - a dobijala sam pljuske i od imbecila koji bi pročitali samo naslov ili dve rečenice, i smesta me napali zbog stvari koje su ONI mislili da pišem (iako nisu ništa pročitali). Ali, neću sad o imbecilima. Nije ni njima lako. Međutim. Nek mi neko od oponenata logički i razgovetno objasni kako je moguće dati platformu jednom psihopati, kako je moguće da isti ima sledbenike i, najbitnije, odakle tim kretenima od sledbenika ideja da s.eru okolo kako je "sramota što napadamo te ljude koji su samo bolesni (?)", kako "njima treba jedino ljubav, jer ljubav (naravno) sve pobeđuje", kako "sam rasista (?) i bigot ako kažem da su to opasne osobe, jer ne, oni nisu opasni, i nije tačno da ne mogu da vole, to je zastarela nauka (?), danas se zna da (naravno!) ljubav sve pobeđuje i ako im samo ukažemo ljubav, to će ih izlečiti (?)", kako...
Gadi mi se da nastavim. Imate sliku, pretpostavljam.
Kao prvo, mada se psihopata rađa defektan, isto kao i neko ko je autističan ili ima Daunov sindrom; razlika je ko nebo i zemlja. Psihopate nisu ljudi sa "specijalnim potrebama", osim ako njihovu urođenu želju da vas izmanipulišu, povrede, uživaju u vašem bolu i posle odbace ko zadnju krpu; eventualno ne smatrate specijalnim potrebama. Onda se slažem, obzirom da većina ljudi stvarno nema takve potrebe; pa ih komotno i možemo zvati specijalnim. Međutim.
Čovek rođen (takoreći) bez savesti, empatije i sposobnosti za emocije; nije isto što i čovek rođen bez ruku ili nogu. Autistični ljudi nisu zli. Nikakva količina ukazane ljubavi, podrške ili ma kakvog sličnog budalasanja, neće izlečiti psihopatu, niti učiniti da psihopata ne bude. Ti kreteni koji ih brane su od iste vrste ko one kokoške koje su pisale ljubavna pisma Ted-u Bundy-ju. S jednom razlikom: u to vreme, znalo se da su kokoške.
Danas se one zovu woke, osvešćenima.
Pre dvajst, trijest i više godina svet je imao mnoge probleme, naravno. Homosexualci su morali krit svoje sexualne preferencije ko zmija noge, naprimer. Ne moram da nabrajam, svi znate. Ali neke su stvari ipak delovale normalnije nego danas. U to vreme nije bilo šanse da kakav psihopata javno izjavi kako psihopata jeste, počne da misionari o svojem pogledu na svet i osnuje sopstveni klub obožavatelja koji će ga braniti. Nije bilo šanse da se ljudi od svoje volje (izuzimajući kokoši) približe ma kome od te vrste, kamoli ga puste u svoj život i pride imaju razumevanja i ljubavi. Za manipulisanje, iskorištavanje, zlostavljanje i nedali bogovi ko zna još šta - nema razumevanja.
Ja stvarno više nemam pojma šta je sa svetom danas. Mislim, znam, znam da je ovo kraj civilizacije, i otud toliko degenerika, perverzija i gluparija, ali opet. Teorija je jedno, međutim, gledati to rođenim očima - recimo da sad shvatam kako se osećao razuman Rimljanin kad je imperator proizveo konja za senatora. Pre je to uvek bila samo priča, anegdota, opomena ljudima da je istorija majka i da se uvek ponavlja. Ali, nikad to nisam stvarno razumela.
Eto, sad razumem. Jer to upravo lično doživljavam.
Čitajući sve te debilne komentare, priznajem da sam počela osećati jednu uopšte ne-lepu želju. Počela sam želeti svim tim budaletinama da uskoro uživo sretnu jednog psihopatu; i da mu onda ukažu ljubav nakon što ih on prevari sa svakim ko prođe ulicom, ne progovori ni jednu reč koja nije laž, iskoristi ih da idu da rade dok oni sede kući i piju pivo, isprazni im bankovni račun, založi im kuću i proćerda sve pare, rastera im sve prijatelje, nagovori ih da preseku veze s porodicom, emotivno ih izmaltretira i možda još udari par šamara. I onda im se nasmije u lice i ostavi ih kad budu bili mentalno urnisani, bez para i na ulici; i ode za sledećom prilikom, ne okrečući se i nikad više na njih ne pomislivši osim kao na samo još jednu budalu koju su preveslali u svom životu.
Jer, to je ono što će vam psihopata uraditi. A vi sad idite pa mu ukazujte ljubav koju on ume da prepozna ali nikad da oseti i nikad da joj da vrednosti drukčiju osim kao sredstvo da vas uništi. Idite pa ga probajte izlečiti svojom ljubavlju koja (naravno!) sve pobeđuje. Jer su moje predrasude samo zastarela i odbačena nauka. Ajte idite i dokažite mi verodostojnost nove, vaše.
Uskoro očekujem da vidim prvi pedofilski kanal na yt, i mase kretena koji govore kako su to samo nesretni ljudi koje će ljubav izlečiti. Svaki čas to očekujem da vidim. I da onda potražim sve one kojima sam se pre par godina smijala i zvala ih teoretičarima zavere kad su govorili da će uskoro do tog doći. I ispričam im se.
Ali ono što najviše očekujem, jesu prve budale koje će, u želji da dokažu koliko su woke, dati svoju rođenu decu da im pedofili budu bebisiteri. Jedva čekam da vidim na šta će to izaći.
Sram me bilo, reći ćete, želiš zlo deci jer su im roditelji kreteni.
Ponekad čovek ne postane stvarno woke sve dok ga u glavu ne lupiš maljem. Sve dok ne oseti na svojoj koži.
Današnji woke je agenda, leglo gluparija, ignorancije, zabluda i frustrirane želje ovaca da ne odskaču od stada. I neko se dobro omastio time.
Ali, kad ljudi počnu da krvare, kad im razbiješ glavu maljem, onda će se zaista osvestiti. I to će biti pravi woke.
Doduše, ko preživi, pričaće.
ostalo
