Quantcast

Вуковар још једна Прича

doktorSokrates

Primećen član
Poruka
599
Једна занимљива ствар.Сведок Танић Петра чије сведочење о томе шта се догађало у Борову Насељу 4. јула 1991.године а које се налази на почетку пете стране набрајајући особе које су пљачкале и минирале српске куће између осталих наводи и име извесног Фрање Антоловића.
ево цитата:

1595266633058.png


Зашто је то занимљиво? Зато што о том највероватније истом Фрањи Антоловићу пише и новинар Будимир Поточан који је такође извештавао са вуковарског ратишта.
Он је међу заробљеним стварима у команди новосадског корпуса пронашао његов дневник који је водио за време сукоба са ЈНА.
Ево шта Будимир Поточан пише о томе:


1595272058236.png
 

Logika

Ističe se
Banovan
Poruka
2.724
U Vukovaru je izvrsen drzavni udar mislim u junu 1991 od strane hdz i Mercepovih brigada kada je smenjena legalna vlast sdp. Postoji ona prica sa izbora 1990, da je Tudjman zbog gubitka Vukovara rekao: zapamtice me crveni Vukovar.
Posle smene sdp sa lokalne vlasti u Vukovaru pocinje serija napada na lokalne Srbe(koji spadaju medju najstarije porodice tog grada) sa smrtim ishodima, procice jos par meseci dok ne krene haos oko kasarne i reakcija jna, Srbe ce napadati prakticno niko nece reagovati.
Inace su Srbi u Vukovaru strasno nastradali tokom ndh a nakon 1945 Nemci. Mislim da su Srbi i Nemci bili vecina u Vukovaru do 1941-45.
To hrvati ne pominju. Nasilno RUŠENJE LEGALNO IZABRANE VLASTI NA IZBORIMA KOJIMA SE HVALE 1990, JE SAMO DOKAZ DA SU USTASKE PARAVOJNE FORMACIJE SA MERCEPOM NASILNO SRUSILE LEGALNU VLAST U VUKOVARU I SILOM PREUZELI VLAST i krenuli sa ubistvima srba, njihpvim nestancima...
Legalnu vlast su cinili srbin gradonacelnik i on je svojevoljno napravjo da vukovarom ne rukpvodi samo on vec telo od srba i hrvata ravnomerno pdeljeno... Dakle pošteno.

Rušenjem demokratske vlasti u vukovaru krece otvoren teror mercepa....
Kada ni to nije uvuklo jna u otvoren sukob posle ubijenih 100-200 civila, hrvati napadaju jna krajem osmog mesecs odbijaju ultimatum i krece otvoren sukob...

Oni to nista ne pomibju, njima je sve ovcara... Kako je doslo do ovcare to preskacu....
 

doktorSokrates

Primećen član
Poruka
599

BILA SAM NA VRHU SVETA DOK SU MI RUŠILI DOM, RAT JE KRIV ZA SMRT MOJIH RODITELJA! Potresna ispovest POSLEDNJE MIS JUGOSLAVIJE!​

AUTOR: GORAN DOLJANČEVIĆ
ZABAVA
31.07.2021
21:30

Morala sam da dobijem vizu da bih posle rata otišla u svoj grad. Tamo su još bili mrtvi po ulicama. Sve je bilo sravnjeno sa zemljom. Kao da sam došla u pakao, govori Slavica Tripunović

300263_2000-dajana-foto-privatna-arhiva-1_f.jpg

Privatna arhiva
Poslednja misica Jugoslavije


Nekadašnja lepotica Slavica Tripunović poznatija kao pevačica umetničkog imena Dajana bila je poslednja mis SFR Jugoslavije, koja je 1991. našu zemlju predstavljala na svetskom izboru za lepotu.
Malo posle toga SFRJ je prestala da postoji, ali njene uspomene iz rodnog Vukovara, one lepe i one bolne, kojih je, nažalost, bilo mnogo više, ne blede. Čak, kako ističe, s godinama postaju sve intenzivnije i jače.
Ona u emotivnom razgovoru za Srpski telegraf otkriva kako je u vreme kada je, kao zvanična lepotica jedne zemlje, počela da živi svoju bajku, doživela pakao jer se u isto vreme zbog raspada Jugoslavije dešavao i raspad njenog kućnog gnezda.




- Ostali smo bez ičega. Bili smo veoma imućna porodica. Imali smo dve velike kuće, imanje, zemlju. Dva stana koja su stradala. Moj tata je imao mnogo para i one su nestale i otišle na doboš. Užasan osećaj je bio da znaš da ti neko razara uspomene. Poslednje dane u Vukovaru pamtim po deci druge vere koja su me mučila. Počeli su da mi govore da sam Srpkinja. Ja nisam bila tako vaspitana.

300261_2000-screenshot-20210729-185051-instagram_iff.jpg

Printscreen




Da li ste se plašili za život?

- Kako nismo. Glava nam je stalno bila u torbi. Rat je kriv i za smrt mojih roditelja. Rat ih je uništio. Mama je, nažalost, preminula veoma mlada. Imala je svega 46 godina, a ja sam imala 20. Nije uspela ni da se raduje mojim uspesima. Tata je umro 2007. Nekoliko godina sam uživala s njim. Rat ih je ubio. Nisu mogli da podnesu da sve što su sticali neko razori. Mene je spasla prilika da postanem mis Jugoslavije.

Gde ste otišli kada vam je dom razoren?

- Mene i mlađeg brata su poslali kod tetke u Sarajevo. Ja ne znam gde su mama i tata bili. Imali smo nekoliko meseci prekid komunikacije. Nisam znala da li su živi. Posle je tata mamu prebacio u Rovinj. A on je otišao u rat. S jedne strane, živela sam bajku, a s druge, pakao i raspad moje porodice i kućnog gnezda.

Kakav je bio osećaj kada si neposredno posle rata otišla da vidiš Vukovar?

- Nemate pojma kako je sve to izgledalo. Kao da sam došla u pakao. Morala sam da dobijem vizu da bih došla u svoje mesto. Moja kuća je bila napuštena i prazna. Naši stanovi porušeni. Moja škola srušena do temelja. Svašta sam viđala tih ratnih dana. Viđala sam čak i leševe po ulicama. To je bilo kada se završio rat. Zatekla sam mrtve ljude. Sve je bilo sravnjeno sa zemljom. Puklo mi je srce. Ali ja imam nešto što me spasava u životu.

300260_2000-screenshot-2021-07-28-15-09-03-994-comgoogleandroidyoutube_f.jpg

Printscreen




Kako je uopšte izgledalo kada je počeo da se ostvaruje tvoj životni san u svom tom ratnom ludilu?

- Moja mama je došla na ideju da pošalje moju sliku, ja to nisam znala. Za izbor koji je prvo bio u ondašnjoj republici Hrvatskoj. Usledio je poziv. Otišla sam, pobedila i dobila pravo da učestvujem na izboru za mis nekadašnje Jugoslavije. Međutim, kreće rat u mom rodnom Vukovaru. Ja zaboravim da sam se uopšte prijavila. Mama me je poslala u Sarajevo kod tetke da me spase.

Ipak su te na kraju našli?

- Jednog dana je na adresu moje tetke došao urednik Sarajevskog lista As. Kaže, ne znamo gde je ono lepo dete iz Hrvatske. I on kaže, sve je super, ali ne znaju gde je mala koja treba da predstavlja Hrvatsku. Moja tetka se seti da sam joj rekla da sam se prijavila. Ulazim u dnevnu sobu, čovek je razgoračio oči kad me je video. Kaže: "Pakuj se, izbor počinje, pripreme u Beogradu za pet dana." Nisam imala ništa, oni su mi sve obezbedili.
Kako si u takvoj situaciji odlučila da odeš?

- Rekla sam sebi, sve si izgubila u Vukovaru, idi u Beograd, tamo nema rata, idi makar da odmoriš dušu. Spakovala sam dve haljinice. Zaboravila sam sve loše što me snašlo. Osetila sam se lepo. Dali su mi lepu haljinu. Osećala sam se kao princeza. Mnogo novinara CNN i BBC. Čuli su da je tu neka mala iz Vukovara, iz Borova, tamo rat bukti, a ja na izboru za mis. Tada više nijedna devojka nije postojala. Bila sam u žiži zato što sam iz Vukovara.

Da li su te tada spopadali visoki funkcioneri?

- Nisu, mi smo bile zaštićene. Da je ne znam ko došao, ne bih ga prepoznala. Mene su moji, koji su bili jako imućni, učili da radim. Imala sam sve predispozicije da se dobro udam, ali sam želela da se dokazujem sama sebi. Bila sam srećna da sama radim. Ništa nije dolazilo samo od sebe. Kasnije sam se i ja udala.
Kakav je osećaj što te pamte kao poslednju mis Jugoslavije?

- Kako godine idu, sve mi više prija.

Posle svega, izgledaš kao avion. Neko bi posle toliko muka izgledao načisto propalo...

- Život ti da onoliko koliko možeš da podneseš. Ja sam kao feniks. Meni je sve to proletelo kao blic. Kasnije, sve što sam htela sam i ostvarila. Ja sam srećna žena. Život mi ne servira više probleme. n Šta si radila od zahvata? - Nisam radila ništa radikalno. Negujem se. Skoro sam vadila silikone iz usana. Ne kupam se u mleku, kako neki misle. Ali sve ostalo radim.

Od čega Dajana danas živi?

- Dugi niz godina imam plastenike sa cvećem. Pa su došle nekretnine jedna, druga, treća i peta. Imala sam na Vračaru kafić, pa sam imala salon lepote. Sada mogu da se penzionišem. Da sam ostala u muzici, morala bih da radim. tekst u tekstu Devedesetih sam živela američki san.

Šta je presudilo da postaneš pevačica?

- Oduvek sam to sanjala. Moj tata je svirao violinu i šargije. Tata je umro 2007, ali violina je i dalje tu. U našoj kući je muzika bila prisutna sve vreme. Kada sam pobedila na izboru za mis dobila sam priliku da budem na izboru za mis sveta. Dobila sam ugovor. Oni su rekli da imaju ugovore, čuli su da volim da pevam. Imali su ugovor sa PGP RTS. Imali su svoje procente od mene. Oni su meni platili sve, album i pesme. Dobijala sam na mesečnom nivou veoma lepu platu. Dobila sam od svih ugovora sa kompanijama iz Francuske, Italije. Da ne pričam o novčanoj satisfakciji, koja je bila pozamašna. Dobila sam kola mercedes, kao i veoma skupoceni nakit. Živela sam američki san tih devedesetih.
 

doktorSokrates

Primećen član
Poruka
599
Одломци из књиге једног загребачког зенге по имену Вилим Карловић а којем су живот спасили шешељеви добровољци Марко Љубоја Маре из Београда и Предраг Милојевић Кинез из Руме након завршетка борби у Вуковару

Део 1
Marko me odlučio počastiti večerom u jednom dobrom restoranu koji ima dobru srpsku kuhinju.Čekajućo večeru počeli smo razgovarati o svemu što se dogodilo one noći kada su me spasili. Nakon svih godina konačno smo imali priliku o tome razgovarati oči u oči. Imao sam strahovitu potrebu ponovno mu zahvaliti i pokazati koliko mi je drago što me spasio, ali njegov odgovor bio je onakav kakav je možda i očekivan za čovjeka koji vjeruje u Boga.- Znaš, Vilime, ja bih bio nasrećniji da te nikada nisam upoznao! Tvojim spašavanjem bio sam mnogo drag Gospodu. Voleo bih da te nisam upoznao na ovaj način, da mi nisi morao vratiti uslugu! – Ma moja usluga je nemjerljiva tvojim djelom mog spašavanja!- Odgovaram mu, ali on nastavlja:- Ne sme da se traži plata kod Gospoda za dobro delo! Da te nisam morao zvati na svedočenje, imao bih više Božije milosti! I znaš, nisam te ja spasao, ja sam ti samo bio orudje u Božijim rukama!
-Bog je odabrao zbog nekog razloga da to budeš ti, on uvjek djeluje kroz ljude ali je iz nekog razloga poslao onog momka iz kuće da ode po tebe!
-Kojeg momka? Nije niko došao po mene!
-Kako nije? Pa zar nije netko iz kuće došao po tebe? – Ma jok bre! Tamo su bacali neke bombe i bančili, moj vojnik Plavi je došao i preneo mi da se tamo neko žali na njih. Pre toga on je sve vreme sa mnom i otišao je na deset minuta da to izvidi, tako sam ja dobio informaciju od njega, a on je potom otišao na Cetno naselje.
-Pa, šta si ti, brate, slučajo došao u tu kuću?
-Tako nekako. Da su oni bili tiši ti danas ne bi pričao sa mnom! Sećaš li se onog svog pogleda kad sam ušao u onu sobu i video te onako izrezanog s rupom na čelu? Kao da si mi pogledom govorio spasi me!
-Vjeruj mi, Marko, da sam upravo to i mislio! Ali doslovno tako, mislio sam: „Daj me spasi odavde, izbavi me od ovog mučenja!“
-Ma video sam ja u tom pogledu da ne smem dozvoliti da ovog čoveka ubiju! Rekao sam sebi: „Mare moraš ga spasiti od ovih krvoloka!“
-Ali ti si se brzo vratio nakon 3-4 minute, s Kinezom.
- Ma da, odmah tamo gde sam provalio u šupicu da uzmem cipele bila je komanda! Jel se sećaš?
- Ma znam ali ne mogu se sad sjetiti gdje je to točno bilo. Sjećam se šupice, dvorišta i kuće u njemu!
- E, odmah je tu iza bila komanda! Tu je Kinez večerao sa Kamenim, Radićem i još nekim oficirima! Ja tu udjem i odmah Kinezu kažem: „ Eno Kinez, tamo u onoj kući one pijane budale uhvatile nekog mladog ustašu i hoće da ga kolju, već su celog isekli!“ On mi kaže da će odmah samo da završi večeru, a ja mu opet ponovim:“ Ma neće biti vremena, moramo odmah jer samo što ga nisu ubili!“ Kinez na to prekine Večeru, uze svoj „PM“ iz hodnika i odmah krene za mnom.
- Ali kad ste upali u kuću ništa mi nije bilo jasno!- ubacujem se nakratko dok smo dobivali predjelo.

 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.