Вукова реформа језика

[Boris T]

To je laz. Vuk je napravio to pismo a ne Cirilo

Вук није измислио никакво писмо, него је малчице променио већ познате словне симболе који се користили у славеносрпском језику од 18. века.
Да не спомињем да је неке ствари већ узео од Саве Мркаља

 

[Svima_Mili_&_Dragi]

Па и Бугари су били у сличној ситуацији, па нису имали такву реформу.

Svi su imali reformu starih pravopisa, i Bugari, i Rusi, i sa drugim pismima Nemci (više puta, poslednji put pre deceniju ili tako nešto), i Kinezi (osim u kolonijama tipa Hong Konga i Makaa) i Japanci koji su uprošćavali kineske ideograme kad Kinezima to nije padalo na pamet, od 16. veka...

Samo je Mrkaljeva reforma koju je progurao Vuk bila nešto malo, ne mnogo, radikalnija nego bugarska ili ruska.

Ono, najbolje bi bilo pisati sve jezike sveta IPA transkripcijom, sa sve sandhijem.

Ali ko bi vas 99,99% koji ne znate, niti razumete, IPA opismenio?

 

[milance19]

Svi su imali reformu starih pravopisa, i Bugari, i Rusi, i sa drugim pismima Nemci (više puta, poslednji put pre deceniju ili tako nešto), i Kinezi (osim u kolonijama tipa Hong Konga i Makaa) i Japanci koji su uprošćavali kineske ideograme kad Kinezima to nije padalo na pamet, od 16. veka...

Samo je Mrkaljeva reforma koju je progurao Vuk bila nešto malo, ne mnogo, radikalnija nego bugarska ili ruska.

Ono, najbolje bi bilo pisati sve jezike sveta IPA transkripcijom, sa sve sandhijem.

Ali ko bi vas 99,99% koji ne znate, niti razumete, IPA opismenio?

Turci su uveli isto reformu
Latinicna slova su uveli
Doduše to nije egzaktna paralela sa našim jezikom

 

[Svima_Mili_&_Dragi]

Turci su uveli isto reformu
Latinicna slova su uveli
Doduše to nije egzaktna paralela sa našim jezikom

Tako je. I Rumuni su isto tako uveli latinicu umesto ćirilice. To je bilo radikalnije od Vuka.

I ni Turcima i Rumunima nije iscrpljena tema, skoro svi jezici reformišu pravopis povremeno. I američki pravopis je reformisani engleski Engleza.

 

[Prizrenlija]

Вукова реформа је била реформа српске ћирилице коју је спровео Вук Стефановић Караџић у 19. веку, у складу са начелом једно слово — један глас и пиши као што говориш, читај као што је написано. Тако је практично настала "фонетска азбука" (један глас-једно слово).

Постоје различита мишљења у вези са овом реформом чак и данас.

Није фонетска него фонолошка азбука. И није једно слово-један глас, већ многи гласови нису заступљени, а списак је дугачак. Заиста постаје смешна та псеудонаучна папагајска прича.

Вук је из старословенске азбуке задржао следећа 24 слова:

А а	Б б	В в	Г г	Д д	Е е	Ж ж	З з
И и	К к	Л л	М м	Н н	О о	П п	Р р
С с	Т т	У у	Ф ф	Х х	Ц ц	Ч ч	Ш ш

Њима је додао једно из латинице:

Ј ј

И пет нових:

Љ љ

Њ њ

Ћ ћ

Ђ ђ

Џ џ

Избацио је следећа слова:

Ѥ ѥ (је)	Ѣ, ѣ (јат)	І ї (иже)	Ѵ ѵ (ижица)	Ѹ ѹ (у)	Ѡ ѡ (он)	Ѧ ѧ (мало јус)	Ѫ ѫ (велико јус)	Ы ы (јери, тврдо и)
Ю ю (ју)	Ѿ ѿ (от)	Ѳ ѳ (тита)	Ѕ ѕ (зјело)	Щ щ (шча)	Ѯ ѯ (кси)	Ѱ ѱ (пси)	Ъ ъ (дебело јер)	Ь ь (танко јер)	Я я (ја)

Слова Ћ и Ђ је 1808. године уобличио додао Павле Соларић, а не Вук. Слово Џ је код Срба постојало неколико стотина година пре Вука, а ко не верује, нек прочита натпис изнад улазник врата Богородичине цркве у Пећкој Патријаршији. Слово Ј се први пут појавило код Србина Јураја Крижанића 2 века пре Вука, а то слово су Срби из Војводине звали Копитарица, јер је још од Немањића постојала употреба грчке јоте (I i) и овде се радило о класично и ничим оправданој латиничарској подвали.

Mrkaljevu reformu je Jernej Kopitar prihvatio i odlično prokomentarisao: „Na ovih 18 strana ima više filozofije nego u kakvoj debeloj gramatici. Takav bistar gramatički um nisam našao u Izrailju.” Kopitar je Vuku Karadžiću savetovao da svoja dela štampa Mrkaljevom azbukom, tzv. „mrkaljicom”, što je Vuk i učinio. U „Pismenici serbskoga jezika” iz 1814. Vuk je o Mrkaljevoj azbuci rekao sledeće: „…imajući za namjerenje uspjeh Serbskog Knjižestva ne mogu druge Azbuke upotrebiti nego Merkailevu, jerbo za Serbski jezik lakša i čistija ne može biti od ove.”

Iako je reforma u filološkim krugovima naišla na izuzetan prijem, srpska crkva se izričito nije slagala s njom. Mitropolit Stefan Stratimirović je smatrao da „Salo debeloga jera” uništava srpsku tradiciju i ugrožava veze Srbije i Rusije (koja je tada štitila vojvođanske Srbe), te je uspeo da uz pomoć austrijskih vlasti zabrani Mrkaljevu azbuku. Sava Mrkalj je bio izložen velikim pritiscima, pa je 1817. godine u „Novinama srpskim” objavio tekst „Palinodija libo obrana debeloga jera, u kojem se na neki način odriče stavova izrečenim u raspravi iz 1810.

Одлично ју је прокоментарисао јер је аутор и Мркаљеве и Вукове азбуке био управо Копитар. Ко не верује, нек ангажује језичке форензичаре и нек упореди "Сало дебелога јера" са предговором првог Рјечника, па ће му овај дати недвосмислени одговор да је оба текста писао исти аутор.

 

[Čiča Mita]

Вук је из старословенске азбуке задржао следећа 24 слова:

А а	Б б	В в	Г г	Д д	Е е	Ж ж	З з
И и	К к	Л л	М м	Н н	О о	П п	Р р
С с	Т т	У у	Ф ф	Х х	Ц ц	Ч ч	Ш ш

Њима је додао једно из латинице:

Ј ј

И пет нових:

Љ љ

Њ њ

Ћ ћ

Ђ ђ

Џ џ

Избацио је следећа слова:

Ѥ ѥ (је)	Ѣ, ѣ (јат)	І ї (иже)	Ѵ ѵ (ижица)	Ѹ ѹ (у)	Ѡ ѡ (он)	Ѧ ѧ (мало јус)	Ѫ ѫ (велико јус)	Ы ы (јери, тврдо и)
Ю ю (ју)	Ѿ ѿ (от)	Ѳ ѳ (тита)	Ѕ ѕ (зјело)	Щ щ (шча)	Ѯ ѯ (кси)	Ѱ ѱ (пси)	Ъ ъ (дебело јер)	Ь ь (танко јер)	Я я (ја)

Po meni je reforma pisma i gramatike srpskog jezika Vuka Stefanovog Karadžića dobra i pozitivna.

Ali što se tiče reforme azbuke, jedna stvar nije baš sasvim jasna.
Reč je o slovu J. Slovo J je latinsko i latinično slovo. Za azbučno slovo J je trebalo odrediti naš znak, I ï (iže) ili I i ili Î î (staroslavensko j), jer to su srpska slova.

 

[комшија]

Језикословац Домагој Видовић је сјајан! Од 1:01:58 везано за тему.