Zakon o referendumu: Javnost u neznanju, a u pitanju je suverenitet građana
Autor:
N1 Beograd
Podeli:
Link je kopiran
Novi zakon o referendumu načinje dosta pitanja, deo i reguliše, ali ne zna se kako će se "regulisati pitanje saznanja građana i kako će se izvršiti", a sumnjam da će to biti dobro, kaže Vida Petrović Škero, direktorka Centra za pravosudna istraživanja i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o referendumu trajala je do 22. novembra, a ključna novina u odnosu na postojeći Zakon je što bi ubuduće referendumska odluka bila važeća ako je podrži polovina izašlih birača, a ne kao do sada polovina svih građana upisanih u birački spisak.
Paralelno sa zakonskim novinama, u javnosti se nametnulo pitanje da li novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi dolazi u politički osetljivom trenutku i eventualnom održavanju referenduma o Kosovu na proleće sledeće godine.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao predlagač Nacrta zakona, navodi da ovo zakonsko rešenje nema veze sa političkom situacijom, dok resorni ministar Branko Ružić obrazlaže da se Zakon menja pošto je aktuelni po svojim rešenjima "restriktivan i u velikoj meri prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom".
Pretrović Škero rekla je da je ovaj zakon morao odavno da se donese. "Ovo je star zakon, u međuvremenu imamo nov Ustav… kad se započinje izmena Ustava treba usaglasiti sve zakone, što je tri godine bilo ukazivano na kvazi javnim raspravama, ali niko o tome nije vodio računa", dodala je.
"Došli smo u neverovatnu situaciju, menjamo zakonsku odredbu i imamo samo jezičko tumačenje kako glase ustavne odredbe koje regulišu referendum i zakonske odredbe", dodaje ona.
Ustav samo na tri mesta pominje referendum: da suverenost potiče od građana (koju vrše referendumom, narodnim inicijativama ili preko poslanika), zatim u pogledu toga kako se može pokrenuti (na zahtev poslanika ili 100.000 birača), i govori se o načinu promene Ustava (ako je za promenu glasala većina izašlih birača).
Ovo je već nekakva vrsta zloupotreba ili simulacija prava tj simulacija prava građana, rekla je Škero i dodala da zakon treba da kaže kada je uspeo referendum, jer ni ustav to nije regulisao.
"Normalno je da građani neke stvari ne znaju, ali problem je zloupotreba države tog neznanja", istakla je.
Zakon kaže da mora da se uskladi sa Ustavnom, navodi Škero, ali ne zna se koliko građana mora da izađe na referendum za legitimitet odluke.
"Izađe pet građana... a i da izađe pet hiljada - to je jako malo.. a izglasaćemo ustav.. Odluku će donositi manjina, odnosno Odluku će doneti skupština koja napravi taj akt. Ako izađe samo 2.000 građana, a nemamo nigde konstatovano koji minimum je potreban, suverenitet građana će biti grubo pregažen, i to je ono što jako uznemirava", rekla je gošća Novog dana.
Škero je navela i da sve više stiče utisak da vlast sve više izbegava nauku kada se prave nacrti veoma bitnih zakona.
Ovde izvršna vlast preuzima suverenitet građana, ovo je sve suverenitet građana, a građani ne znaju šta se dešava, rekla je.
"Ovakva vrsta usklađivanja je čudo", dodala je.
Veliko je pitanje, smatra Škero, zašto se donosi ovakav zakon, i zašto baš u ovom trenutku.
"Tri godine ide konsultativni proces, i sve vreme se ukazuje šta ćemo sa referendumom. Javnost je u neznanju. Da li je neka televizija sem ove pokrenula pitanje o najbitnijem zakonu u pogledu suvereniteta naroda, šta je njihovo, šta se time rešava?
Tri godine građani ne znaju šta se menja u Ustavu, šta će tek znati o zakonu o referendumu i kako će se to izvršiti - sumnjam da će to biti dobro", zaključilauo je ona.
