Vučić o ekonomskim merama: Smanjenje trgovačkih marži za oko 3.000 proizvoda

Foggo:
To su sasvim realne marže za njihove uslove poslovanja. Nisu oni crveni krst da bi dekintiranim narodu pomagali.
Kome se ne svidja cena, ide u drugu prodavnicu po svojoj želji.

Jedino sto je protiv zakona je da se medjusobno dogovaraju o ceni proizvoda.
Kliknite za proširenje...


Kako Wallmart u Americi i LIDL u Nemackoj mogu da budu profitabilni na 2-3% marze ovim nasima malo i 20%?
 
Тихи:
Kako Wallmart u Americi i LIDL u Nemackoj mogu da budu profitabilni na 2-3% marze ovim nasima malo i 20%?
Kliknite za proširenje...

Pazi, jednim najobicnijim klikom na internet saznaces da Walmart ima 25-30% marže…
Zaista bi bilo iluzorno da neko pomisli da su toliku imperiju napravili na 3%. Verovatno ti je neko ili pogrešno rekao, ili je procenat izvadjen iz konteksta.

Drugo, Walmart ima iste ili veoma slične cene kao i Amazon i neki drugi online retail-eri, i nigde više nema ništa za dž.
 
Foggo:
Pazi, jednim najobicnijim klikom na internet saznaces da Walmart ima 25-30% marže…
Zaista bi bilo iluzorno da neko pomisli da su toliku imperiju napravili na 3%. Verovatno ti je neko ili pogrešno rekao, ili je procenat izvadjen iz konteksta.

Drugo, Walmart ima iste ili veoma slične cene kao i Amazon i neki drugi online retail-eri, i nigde više nema ništa za dž.
Kliknite za proširenje...

Postoje bruto i neto marže. Svi ti veliki lanci u SAD_ i EU imaju neto maržu između 2 i 4 posto. Tako da nisi u pravu. Čini se da je 3 posto malo, ali to su ogromne pare. Walmart je prošlu godinu završio sa čistom dobiti od 20 milijardi dolara. Tako je i u EU
 
XXXyyyXXX:
Postoje bruto i neto marže. Svi ti veliki lanci u SAD_ i EU imaju neto maržu između 2 i 4 posto. Tako da nisi u pravu. Čini se da je 3 posto malo, ali to su ogromne pare. Walmart je prošlu godinu završio sa čistom dobiti od 20 milijardi dolara. Tako je i u EU
Kliknite za proširenje...


oni ne kapiraju da ti marketi imaju ogroman obrt od ko zna koliko hiljada milijardi godisnje

i na 1000 milijardi 2% je 20 milijardi

A to je ogromna cifra razume se.
 
XXXyyyXXX:
Postoje bruto i neto marže. Svi ti veliki lanci u SAD_ i EU imaju neto maržu između 2 i 4 posto. Tako da nisi u pravu. Čini se da je 3 posto malo, ali to su ogromne pare. Walmart je prošlu godinu završio sa čistom dobiti od 20 milijardi dolara. Tako je i u EU
Kliknite za proširenje...


Samo si svojim odgovorom raspalio maštu druga Tihi-ja i sličnih.
Ja ne ulazim u detalje marži, jer onde se mešaju osnovne stvari.

Kao sto Maxi ima maržu od 40% posto, tako i Walmart ima maržu od 20-25%.
Iz tog procenta se plaćaju uslovi poslovanja, održavanja, investicije, plate radnicima, gubici, ttransport, marketing itd.

Koliko će na kraju biti neto marža (čitaj čista zarada firme) zavisi od dva faktora, visine prometa i brzine obrta.
Walmart je u tome najbolji i zato uspeva sa minimslnom marzom da održava svoji primat.
Srbija i Maxi nisu ni za kakvo poredjenje, i ne vidim šta je sporno sto im je veća marža.
 
Foggo:
ajd čak i da su ti podaci tacni…dodaj sad još jednu listu za poredjenje:
koliko Zagred, Beograd i Berlin mogu da kupe piletine i hleba za prosečnu platu.
Kliknite za proširenje...
Cijelo pile dođe oko 3.31€ po kilogramu. To je od Cekina ili Perutnine. E sad, ako je medijalna plaća 1233€ (po meni je medijalna plaća realniji podatak od prosječne plaće), to znači da se može kupiti 372.5 kg svježe piletine (cijelo pile) za medijalnu plaću.
Kruh (onaj koji ja najčešće kupujem) je od MiP-a, polubijeli, rezani, pakirani od 650g po komadu i dođe 1.39€. To znači da za medijalnu plaću možeš kupiti 887 komada (štruca) tog kruha. Ili ako ćeš po kilogramu, onda 1kg tog kruha dođe 2.14€ i možeš kupiti 576kg tog kruha.
 
Sizif:
Ne da skida, nego kida. I to ne jednom, nego skida svakog meseca po mnogo, već četvrt veka.

Nakupi se ihahaj, pa ima i za onih sto evra, a i preko.
Kliknite za proširenje...
A pa predji u Poštansku Štedionicu - oni skidaju 200 din za.tekući svaki mesec i 250 za Master Card jednom godišnje

Ostali deru, ne znam za Alta Banku kako je
 
ssmpmd:
Proveri ti prvo kolike su bile cene hrane pre SNS pa nastavi posle da lupetaš

evo da se podsetiš
Pogledajte prilog 1774940

Uzgred uporedi ti naše cene sa Mađarskom, to je uporedivo, nikada nama Nemačka nije bila reper ili daleko bilo Švajcarska jer kako si krenuo da botuješ mogao si i cene iz Ciriha da uzmeš kao "dokaz"
Kliknite za proširenje...
I ja sam uspoređivao cijene hrane prije kod nas, samo ja smatram da je za nas u Hrvatskoj bitna 2013. kao godina kad smo ušli u EU i 2023. kao godina kad smo uveli euro. I cijene su tu negdje, većinom veće, ali ima čak i nekih koje su podjednake kao i 2013. Tu prvenstveno mislim na svinjsko i pileće meso.
Evo recimo pred 12 godina:
1000013221.jpg


A neke cijene sad:
Bijelo grožđe 1.65€ ili 12.43kn
1000013223.jpg


Mlijeko Z'bregov 2 litre, 1.78€ ili 13.41kn
1000013149.jpg


Ulje Tena Čepin 1.39€ ili 10.47kn
1000013225.jpg


Svinjski vrat s kostima 3.59€ ili 27.05kn (jeftinije nego pred 12 godina)
1000013227.jpg

Itd, itd..
 

Prilozi

  • 1000013226.jpg
    1000013226.jpg
    116,5 KB · Pregleda: 1

Čeka li nas ušteda ili "rumunski efekat vodenog kreveta": Vučićeve "čudesne mere" kao Palmine "3.000 za gospođu"​


Analizirajući najnovije ekonomske mere, urednica biznis rubrike na portalu Nedeljnik Milica Rilak kaže da je nestala svaka prepreka, institucija i procedura kad se raspolaže novcem iz republičke kase, pa predsednikovo izlaganje u nedelju poredi sa situacijom u kojoj je pokojni gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma delio "3.000 za gospođu".


"Čini mi se da je država vrlo brzo shvatila da može tako da preskoči procedure i ne reši neke institucionalne probleme sistemski, nego da penzionerima da pet, po pet hiljada, pa onda 30 plus 30 evra, pa 100 evra za vreme pandemije... I jednostavno čini mi se da je sada došlo do toga da sad više ne dajemo iz opštinskog ili republičkog budžeta, nego smo došli do toga da ćemo da naredimo koliko će šta da košta, uključujući i kredite. Nekako je sve dovedeno do apsurda", rekla je ona.

"Rumunski scenario"​

Upitana šta je u programu "čudesnih mera" pozitivno, RIlak kaže da je sličan, ali mnogo skromniji program u Rumuniji doveo do kratkotrajnih pozitivnih efekata.
"Kada su kod njih 2023. godine marže ograničene za 17 prehrambenih proizvoda, na tri meseca, a potom je to produžavano više puta (ističu 30. septembra), pogodilo se da u Rumuniji tada bude dobra poljoprivredna godina, te su pale cene u veleprodaji. Međutim, kako se to produžavalo, tako je efekat opadao i na kraju nije više ni bio primetan. Njihova Narodna banka je u izveštaju o tim merama na kraju rekla da se desio efekat vodenog kreveta. Kada legnete na vodeni krevet, napravi se to udubljenje gde ste legli, ali se podigne sa strane. To pretpostavljam da će se desiti i kod nas, opet ne zato što ne vidim ništa dobro ni u čemu što vlast uradi, nego zato što je takvo prosto iskustvo nekoga ko je isto to probao da uradi", rekla je ona.
Uredba još nije objavljena i trgovci ne znaju šta ih očekuje, pa Rilak kaže da zato oklevaju da komentarišu.
 
Međutim, ako neke cene budu morali da spuste, može se očekivati da će neke morati da pomognu. To je samo jedan od loših efekata. Ali ja sam razgovarala i sa proizvođačima. Republički zavod za statistiku, kada je radio svoju analizu mera, upravo je ukazao na problem u proizvodnji. Proizvodnja je jako skupa, zbog čega je većina proizvođača protiv de facto fiksnog kursa evra. Zbog svega toga mi već u proizvodnji imamo problem", rekla je ona.
Na pitanje ko je odgovoran za loš privredni ambijent, Rilak kaže da je to problem koji mi imamo već dugo, dugo vremena.
Smatra da je ovo "gašenje požara", a ne traženje sistemskog rešenja, jer se već nalazimo u svojevrsnoj predizbornoj atmosferi.

Hiljadu je problema u isto vreme - od malih proizvođača, koji ne mogu da se izbore na tržištu sa prerađuvačima i otkupljivačima, pa nadalje. U izveštaju RZS je, na primer, naveden primer proizvođača mleka - oni su najslabija karika u lancu koji na kraju dovede da je mleku skupo u radnjama, a da proizvođači ništa ne vide od toga", navela je.
Kada ovaj program istekne, možda može doći do produžetka, ali Rilak kaže da u ovom trenu nije našla nikoga ko bi mogao da joj izvede računicu kakvu je najavila ministarka trgovine, tj. prosečno smanjenje cena od 15 odsto. Ipak, ostaje da se vidi...

"Kamatne stope - dobra vest za deo stanovništva"​

Kada je reč o smanjenju kamatnih stopa, Udruženja potrošača su reagovala dosta optimistično, dodala je.

"Ovo je dobra ponuda za nekoga ko treba da refinansira kredit. Ako vi sada plaćate neki gotovinski kredit, sa kamatnim stopama viđim od 11 odsto, sa ovim kamatnim stopama koje bi mogle da budu upola niže, vi možete zaista da uštedite. Narodna banka je izašla sa procenom da bi, ako bi ceo paket prošao kako su oni zamislili, uštede mogle da budu 40 milijardi dinara. Ali sada, opet, o tom potom, videćemo koliko će ljudi zaista uzimati te kredite", rekla je ona.

Zamerke su, dodaje, to što se na neki način ohrabruje zaduživanje ljudi koji nemaju mnogo novca na raspolaganju.
Ostaje da se vidi i da li će sa nižim cenama potrošnja biti veća ili će ljudi samo sa istom svotom novca kupiti više proizvoda, dodala je. Time, objašnjava, i prihodi budžeta bi ostali isti.

Ekonomisti su gotovo jednoglasno saglasni da će banke, ako im negde zafali novac, naći drugi način da to nadoknade.
Rilak komentariše saopštenje Narodne banke koje je objavljeno juče i kaže da joj je zaparala uši prva rečenica u kojoj se navodi "NBS nalaže bankama..."

"Ako je neko i optuživao Narodnu banku za to da je 'šurovala sa vladom', ona nije dovodila svoju nezavisnost u pitanje - do ovog trenutka. To 'nalažemo bankama' i 'to što smo nezavisni, ne znači da ne sarađujemo sa vladom'. Da parafraziram, u ekonomskoj, monetarnoj politici to je zaista vrlo loša poruka koju šalje Narodna banka. Ako je tako, zašto se Narodna banka toliko mučila sa onim ograničavanjem kamata za sve kredite, kada sada samo 'nalaže bankama' da naprave programe? Za mene je zapravo taj deo bio najveće iznenađenje u celom ovom paketu mera", ocenila je.

Upitana hoće li ove mere olakšati poskupljenje struje, Rilak kaže da ne zna da li će se pozitivni efekat zadržati do oktobarskih računa, koje ćemo plaćati u novembru, naročito jer još uvek ne znamo koliko će fizička lica zaista više plaćati struju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lovac Misterija
Ograničavanje trgovačkih marži: Šta možemo da naučimo od Mađarske i Rumunije?
Odgovora
5
Pregleda
321
Miša Šmolja
Miša Šmolja
Тихи
Vlada Srbije donosi SUTRA NAJVAŽNIJU UREDBU: Ne radi se samo o 3.000 proizvoda, spisak je mnogo duži - od ponedeljka padaju cene
2 3 4
Odgovora
95
Pregleda
1.204
MajorTom
MajorTom
tab503
Pitao sam vestacku inteligenciju sta misli o novim merama :)
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
952
valaam
valaam

Back
Top