Trazim_curu_zabrak
Domaćin
- Poruka
- 4.292
Наводим један у низу примера. Наиме, у Србији се, према новим показатељима, не обрађује 800.000 ха плодне земље.То је, у условима раста cene хране у 2010 години за читавих 36% прави злочин неспособног режима.Од 4,5 милиона ха обрадивих површина у Србији, што је површина пет пута већа него у Холандији, Србија не обрађује ni 20% свог землјишта.
Једна паметна и поштена власт може od vec uzetih kredita kojima se zaduzila да засејe толике необрађене плодне површине.Ако се ,рецимо,засеје пшеница и ако је принос на пшеницу 5ха по тони, то значи да ће се са 800.000 ха добити 4 милиона тона пшенице за извоз која,према данашњим ценама, може да нам донесе око 1,2 милијарде евра прилива у државу!!!
Ако све трошкове и све камате за ангажовани капитал покријемо са 500 милиона евра,онда држави,која је све то организовала, остаје чисто 700 милиона евра.
Следеће године sa tih gotovih 700 miliona evra bez zaduzenja opet ulozimo u sejanje i tako redom.
Kasnije sa tako stecenim kapitalom mozemo otvarati i nova radna mesta. Mожемо капитал да уложимо у отварање нове производње. Са 700 милиона евра, ако за једно радно место треба 5.000 евра, може да се запосли 140.000 нови радника у процесу производње.Нови радници могу да дођу или са биро за незапослене или из државне администрације која ће напустити државнjasle i tako rasteretiti preveliku javnu potrosnju, и имаће примућство у запошљавању.
To je jedan primer, ali primera ima na stotine. Na primer pre неколико дана је пуштена у рад први bетрогенератор.Зашто толико каснимо? Имам инвеститоре за минихидроелектране.Имамо 980 места за градњу,али је папирологија таква да се човеку смучи живот. Имам инвеститора за соларне енергане, за биомасу и за рециклажу.веровали или не али смећа у Србији има 2,3 милиона т и нема реализације да се од тог смећа прави електрична енергија и топла вода.Постоје инвеститори који желе да улажу свој новац у све те обновљиве изворе енергије.
Где је проблем? Naravno problem je u власти.Тамо седе паразити који само узимају провизије и обесмишљавају све где они немају своје личне интересе.
Залажем се да Србија претвори у слободну финасијску зону и да тако привучемо новац банкара из читавог света. Зато нам сада не треба улазак у распадајућу ЕУ, већ треба да осмислимо сосптвену стратегију развоја како према ЕУ, тако и према осталим тржиштима,нарочито тржишта БРИКС.
Једна паметна и поштена власт може od vec uzetih kredita kojima se zaduzila да засејe толике необрађене плодне површине.Ако се ,рецимо,засеје пшеница и ако је принос на пшеницу 5ха по тони, то значи да ће се са 800.000 ха добити 4 милиона тона пшенице за извоз која,према данашњим ценама, може да нам донесе око 1,2 милијарде евра прилива у државу!!!
Ако све трошкове и све камате за ангажовани капитал покријемо са 500 милиона евра,онда држави,која је све то организовала, остаје чисто 700 милиона евра.
Следеће године sa tih gotovih 700 miliona evra bez zaduzenja opet ulozimo u sejanje i tako redom.
Kasnije sa tako stecenim kapitalom mozemo otvarati i nova radna mesta. Mожемо капитал да уложимо у отварање нове производње. Са 700 милиона евра, ако за једно радно место треба 5.000 евра, може да се запосли 140.000 нови радника у процесу производње.Нови радници могу да дођу или са биро за незапослене или из државне администрације која ће напустити државнjasle i tako rasteretiti preveliku javnu potrosnju, и имаће примућство у запошљавању.
To je jedan primer, ali primera ima na stotine. Na primer pre неколико дана је пуштена у рад први bетрогенератор.Зашто толико каснимо? Имам инвеститоре за минихидроелектране.Имамо 980 места за градњу,али је папирологија таква да се човеку смучи живот. Имам инвеститора за соларне енергане, за биомасу и за рециклажу.веровали или не али смећа у Србији има 2,3 милиона т и нема реализације да се од тог смећа прави електрична енергија и топла вода.Постоје инвеститори који желе да улажу свој новац у све те обновљиве изворе енергије.
Где је проблем? Naravno problem je u власти.Тамо седе паразити који само узимају провизије и обесмишљавају све где они немају своје личне интересе.
Залажем се да Србија претвори у слободну финасијску зону и да тако привучемо новац банкара из читавог света. Зато нам сада не треба улазак у распадајућу ЕУ, већ треба да осмислимо сосптвену стратегију развоја како према ЕУ, тако и према осталим тржиштима,нарочито тржишта БРИКС.
