Čije su hrvatske domoljubne pesme?
Od Ruđera Boškovića i Dživa Gundulića, preko feldmaršala Borojevića, pa sve do Nikole Tesle, određeni istoričari u Hrvatskoj, ali i šire, pokušavaju da dokažu da je dosta toga na ovom svetu – u stvari hrvatsko. Pored pomenutih velikana, neki u svom bezobrazluku idu i dalje, te tako danas imamo čak i hrvatsku ćirilicu i hrvatske gusle! Da tu nešto ne valja, većini je odavno jasno, no, verovali ili ne, stvari mogu otići mnogo dalje.
Svetozar Borojević - kršten u Pravoslavnoj crkvi, njegov otac je bio pravoslavni sveštenik, danas je on za hrvatske istoričare - Hrvat!
Iako do pre samo stotinak godina marginalan i mali narod, bez svoje države više od osam vekova, danas se Hrvati ponose svojim ,,tisućljećem'', ,,slavnom domovinom'', ,,bogatom kulturom''. Posle raspada SFRJ i obnove hrvatske države, po prvi put posle 1102(NDH se kao tvorevina Trećeg rajha ne računa), u toj državi počinje da se razvija kult ,,domoljubne poezije''. Mnogi to smatraju tekovinom rata 1991-95, a svakako je najviše uticao Marko Perković poznatiji kao Tompson. Ovaj anonimni pevač, popularnost je stekao pesmom ,,Bojna Čavoglave'', snimljenom početkom rata, a u kojoj preti srbskim dobrovoljcima da će ih njihova(hrvatske vojske prim. Aut.) ruka ,,stići i u Srbiji''. Pesma inače počinje pavelićevskim pokličom ,,Za dom, spremni'' , a zanimljivo je, da je posle ove pesme, Tompson izgradio solidnu karijeru pevajući ovakve i slične pesme. Treba još i napomenuti to, da su ,,Čavoglave'' zapravo integralna verzija pesme ,,Nećete u Imotski'', nastala zbog čisto ustaških poruka ove druge.
O vezama između ustaškog i partizanskog pokreta ne traba posebno govoriti, ali da se melodija jedne partizanske pesme, u nešto bržem izvođenju, a uz to odsvirana na električnoj gitari i modernim instrumentima, plasira već godinama kao najpoznatija domoljubna pesma, malo je znana činjenica. Parizanska pesma ,,Sivi sokole'', nastala u periodu Bitke na Sutjesci ima apsolutno istu melodiju, s tim što je ritam neznatno sporiji, a završetak u apsolutno istoj ravni. Pesma opisuje ,,herojstvo'' Josipa Broza i pogibiju Save Kovačevića, a najmlađi audio snimak ove pesme je stariji od Tompsonovog prvenca dobre tri decenije. Zahvaljujući internetu, ova tvrdnja se lako može dokazati upoređivanjem pesme ,,Bojna Čavoglave'' sa pesmom ''Sivi Sokole''.
Ovaj popularni hrvatski pevač, nije se zaustavio na kopiranju tuđihe melodija ovde, već je otišao i dalje. Njegova druga najpoznatija i najsrbofobičnija pesma ,,Anica, kninska kraljica'', u kome preti da će ,,zapaliti Krajinu do Knina'', takođe je plagijat, ali ovoga puta, jedne pesme koja je originalno četnička, tj. Ravnogorska! Iako deluje više nego čudno, melodija je više nego slična ,,Pesmi narodnim prvacima'', koju je Milan Mića Petrović snimio daleke 1981, više od decenije pre Tompsonovog hita. Svakako da je ritam sporiji u ,,Pesmi narodnim prvacima'', ali osnovna melodija je identična. Vrlo lako se i to može uporediti: Pesma narodnim prvacima, Anica, kninska kraljica.
Bilo kako bilo, Tompson nije jedini niti prvi koji je srbske pesme kopirao, neki su to uradili mnogo pre njega, ali i na mnogo bestidniji način. ,,Marširala kralja Petra garda'' je srbska pesma iz Prvog svetskog rata, iako je mnogi smatraju ravnogorskom, a kralj Petar koji se u pesmi pominje je zapravo kralj Petar I. To nije smetalo hrvatskoj tamburaškoj grupi ,,Zlatnim dukatima'' da 1991. snimi pesmu ,,Korak ide za korakom''. Doduše, i ta pesma je integralna verzija pesme ,,Boj se bije, bije, ustaški se barjak vije'',(videli smo da imaju običaj da snime proustašku verziju pesme, pa potom drugu u kojoj neće biti pomenut poglavnik, mrtvi Srbi i sl.) nastale ili za vreme NDH ili kasnije od ustaške emigracije(tamburaško izvođenje i delimično izmenjen tekst neće nikog zavarati). Bilo kako bilo, plagijat je ovde više nego očigledan: Zlatni dukati – Boj se bije, bije, odnosno njena radikalna verzija.
Ista grupa je 1991. snimila, uz tambure, još jednu pesmu po čisto srbskoj melodiji. Ponovo se radi o muzici jedne ravnogorske pesme, koju je Milan Petrović snimio deset godina ranije. U pitanju je pesma ,,Omladinci Ravnogorci'', nastala još u periodu Drugog svetskog rata. Naravno, tamburaško izvođenje je i ovde prisutno kao nezaobilazan detalj. Iako ne možemo sa sigurnošću da kažemo kako je ova, pa i ostale melodije, stigla do hrvatskih izvođača, najverovatnije je, da se to dogogilo preko ustaške emigracije, koja je svakako pratila delovanje srbske emigracije, pa tako i muziku. Sličnosti su, i ovde više nego vidljive: Oj Hrvati, oj junaci i Omladinci Ravnogorci.
Pored ravnogorskih, naši zapadni susedi muzičari, nisu se libili da ,,malo'' izmene i starije pesme. Tako je stara srbska patriotska pesma ,,Oj Srbijo, mati'', postala ,,Oj Hrvatska, mati''(obično uz skandiranje ide i dodatak ,,Srbe ćemo klati''). ,,Oj Srbijo mati'' je nastala početkom 20. veka, po svoj prilici pred Prvi svetski rat, zbog spominjanja Bosne,Vojvodine i Like, mada ne treba isključiti mogućnost ni da je nastala pre, u 19. veku(podatci su više nego oskudni i variraju od izvora do izvora). ,,Oj Srbijo mati'' su kod nas prvi snimili protojereji Vlado Mikić i Radomir Perčević još 1989. godine, povodom šest vekova Kosovskog boja, dok je Mića Petrović to uradio 1984. Za razliku od njih, Hrvati su pesmu, uz Hrvatsku zamenjenu Srbijom počeli da pevaju tek krajem devedesetih i to na utakmicama (,,Oj Hrvatska mati, Srbe ćemo klati''). U novije vreme, na internetu se mogu naći verzije koje se od naše pesme razlikuju jedino po tome što je Srbija zamenjena Hrvatskom, a deo koji spominje Crnu Goru je izbačen. Da je ovo autentična srbska pesma dokazuju nam i sledeći stihovi, koje su naša braća-nebraća preuzeli bez ikakve izmene:
,,Srem, Banat i Bačka,
tri srca junačka''
Ako je Srem delom u današnjoj Hrvatskoj, a za vreme NDH bio je ceo u njenom sastavu, zašto se pominje Srem i možemo da razumemo. Ali Banat i Bačka, niti su ikad bili deo hrvatske države, niti imaju značajan hrvatski etnički faktor. Ovo jasno ukazuje, da se stihovi odnose na Vojvodinu Srbsku, te da je ,,Oj Hrvatska mati'' čist plagijat. Oj Hrvatska, mati i Oj Srbijo, mati.
Nikola Urošević Gedža, poznati pevač srbskih patriotskih pesama, je 1991. snimio pesmu ,,Čuvaj nam Bože Srbiju'' koja se nalazila na istoimenom albumu. Melodija dosta nalikuje na onu iz ravnogorske ,,Planino majko'', s tim što je ritam malo brži. Pored Uroševića, ovu pesmu su nešto kasnije pevali i drugi izvođači, ali od 1992, pevaju je i ,,domoljubni'' pevači, počev od Đanija Maršana. Muzika je nešto izmenjena, ali su stihovi ili slični onima iz srbske verzije ili identični. Hrvatska je, svakako zamenjena Srbijom: Čuvaj nam Bože Srbiju i Bože čuvaj Hrvatsku.
Posle ravnogorskih i klasičnih rodoljubivih, otišlo se i korak dalje u prisvajanju pesama. Ovoga puta, u pitanju je jedna koračnica Srbskog Dobrovoljačkog Korpusa, po imenu ,,Ja znam svoj cilj''. Izbacivši deo koji spominje Srbiju, ,,Savez izviđača Hrvatske'' je dobio svoju himnu. Ovo je nesumljivo plagijat, jer osim što je naziv pesme, kao i 80% teksta identično, ova koračnica je starija dobrih 60 godina od hrvatskih izviđača. Ja znam svoj cilj i kao himna Saveza izviđača (pogledati ,,Odluku o himni saveza izviđača Hrvatske'').
Srbski dobrovoljci marširaju uz pesmu, ne sluteći da će ista postati himna mladih izviđača Hrvatske
Kako znamo da se hrvstski nacionalizam zasniva na ideologiji Ante Starčevića i njegovog imenjaka Pavelića, istorija na prisvajanju teritorija koje nikada nisu imale veze sa hrvatskim etnosom, jezik je ,,pozajmljen'' od Srba(lično Gaj priznao u ,,Danici ilirskoj''), kultura na zaostavštini što Srba, što Austro-Mađara, i najzad rodoljubive pesme na plagijatima srbskih pesama, postavlja se pitanje, mogu li se današnji Hrvati zvati nacijom? Ako neko ne može da iskaže ljubav prema sopstvenoj zemlji i narodu, na najlakši mogući način za to, a da pritom to njegovo delo ima pečat originalnosti, s pravom možemo konstatovati da je hrvatska nacija jedan veštački proizvod. Hrvatski mentalitet najbolje opisuje upravo jedan naš pesnik, veliki rodoljub, tvorac veličanstvene pesme ,,Ave Serbia'', Jovan Dučić: Hrvati su najhrabriji narod na svetu, ne zato što se ničeg ne boje, već zato što se ničega ne stide!
al se $erem i ""ljudima""
.......... čuj iwo ipak nije prikladna tema....jel!? 
