(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VREME BEZ MOSTOVA
Vreme bez mostova
Crnilom svojim sluti
Dušom vlada osećaj kruti
Umesto mekote oblaka i trave
Most urušen
Zaključa sve moje brave.
Mir sa snom ne dolazi
Nemir me u noć ispraća
Zjapi praznina bezmostna
Ponorom svojim privlači
Da gurnem dušu u njega
Poslednji let oslobodjen stega.
Mostove ljudi izgradiše
Da budemo bliži jedni drugima
Mostove najjači ljudi srušiše
Pohlepom svojom poneti
Glupošću svojom zaneti
Trenutkom sudbe nam doneti
Vlašću sudbe će biti odneti.
Beznadjem provalije vrište
Na raznim stranama čoveci
Nad provalijama krešte
Odasvud čiju se urlici
Al’ niko nikoga ne čuje
Tišine očajne strahom bruje
Nad lešinama umirućih duša
Nemoći k’o muve zuje
U ponoru čekaju ljute guje
Mršavih telesa tup udar da se čuje.
Guje site ne mogu biti od samih kostiju
Živi a mrtvi sprovod vrše svojih moštiju
Muve izgladnelo lete nad skelet dušama
Ne može se disati od knedle u gušama.
Ovo je vreme……vreme bez mostova…
Samo vidjenje trenutne ekonomske situacije naših ljudi.....
PS Za one koji znaju da me čitaju....pa brinu....nemoj da se štrecate, samo ispisah misao.....ajde
pa u petu brzinu 
Dokle god je ljubavi, biće i mostova i biće i nas 
...taman udjoh u kuću spominjuć' rodbinu vladajućim strukturama ovdje kod nas(već dvije godine ne mogu naći rješenje za pse lutalice,čiji čopor me u centru ebenog gl. grada prije par minuta na smrt preplaši),
