Lexa
Buduća legenda
- Poruka
- 30.368
Sedela sam u dvorištu tvoje kuće i razmišljala o onome što smo radili prethodno vrelo popodne.
Znam da ne treba da se udubljujem, ali reči koje si izgovorio ostale su, bez obzira na sve, urezane u mom sećanju. Nadam se da ćemo ovo ponoviti još koji put, rekoh, pre nego što sam se obukla i strčala ovde gde i sad sedim. Bila sam skoro sasvim gola i izložena pogledima, nije mi smetalo, jer sam znala da to činimo uz međusobnu saglasnost, a zarad višeg cilja.
Rekao si da se popnem gore, ja sam uradila.
Rekao si da možeš jače da gurneš, poverovala sam ti, dozvolila, i osetila tvoju snagu.
Ušao si tiho i izašao brutalno. Trebali su ti rekviziti. Kako si ponosno pokazao šta si poharao svojim veštim, lepljivim prstima..... Odeću smo razbacali po podu, bili smo dopola obučeni i vreli, koža mi je gorela. Zacrvenela sam se od stida i uzbuđenja. Znala sam da se ovako nešto skoro neće desiti i da je malo ko imao prilike da šta slično i doživi... smejala sam se u najiskrenijoj detinjoj radosti.
A onda je naišao On..... videla sam ti strah u očima. Strah i ljubomoru, jer si znao da on može u svako doba da poseduje ono što ti ne možeš, što si došao da mu ukradeš..... a ja nisam znala kako da reagujem, i odjednom postadoh još uzbuđenja. Tražila sam izlaz iz neprijatne situacije, istovremeno sam se osećala beskrajno bezobrazno i moćno.
Dok sam mislila o tome najednom ispustih krik..... bilo je božanstveno, rekao si..... uhvatio si me za ruku i svom silinom povukao na drugu stranu. Znao si da ne mogu da hodam tako lako, znao si da si me povredio na duže i da se neću lako oporaviti. Odavno mi neko nije tako nešto uradio. Odavno me niko nije tako odvalio.
*******, zajebano je kad komšiji kradeš šljive, a trapavi krele te gura na drvo k'o međed
Sutra idemo ponovo, pa ima ja tebe da popnem na drvo i da "kao slučajno" pomerim lotru ***** ti materina
i yeble te šljive i džem i marmelada, i viši i niži cilj, stoko jedna brđanska 
Šta ste se napalili
Znam da ne treba da se udubljujem, ali reči koje si izgovorio ostale su, bez obzira na sve, urezane u mom sećanju. Nadam se da ćemo ovo ponoviti još koji put, rekoh, pre nego što sam se obukla i strčala ovde gde i sad sedim. Bila sam skoro sasvim gola i izložena pogledima, nije mi smetalo, jer sam znala da to činimo uz međusobnu saglasnost, a zarad višeg cilja.
Rekao si da se popnem gore, ja sam uradila.
Rekao si da možeš jače da gurneš, poverovala sam ti, dozvolila, i osetila tvoju snagu.
Ušao si tiho i izašao brutalno. Trebali su ti rekviziti. Kako si ponosno pokazao šta si poharao svojim veštim, lepljivim prstima..... Odeću smo razbacali po podu, bili smo dopola obučeni i vreli, koža mi je gorela. Zacrvenela sam se od stida i uzbuđenja. Znala sam da se ovako nešto skoro neće desiti i da je malo ko imao prilike da šta slično i doživi... smejala sam se u najiskrenijoj detinjoj radosti.
A onda je naišao On..... videla sam ti strah u očima. Strah i ljubomoru, jer si znao da on može u svako doba da poseduje ono što ti ne možeš, što si došao da mu ukradeš..... a ja nisam znala kako da reagujem, i odjednom postadoh još uzbuđenja. Tražila sam izlaz iz neprijatne situacije, istovremeno sam se osećala beskrajno bezobrazno i moćno.
Dok sam mislila o tome najednom ispustih krik..... bilo je božanstveno, rekao si..... uhvatio si me za ruku i svom silinom povukao na drugu stranu. Znao si da ne mogu da hodam tako lako, znao si da si me povredio na duže i da se neću lako oporaviti. Odavno mi neko nije tako nešto uradio. Odavno me niko nije tako odvalio.
*******, zajebano je kad komšiji kradeš šljive, a trapavi krele te gura na drvo k'o međed
Sutra idemo ponovo, pa ima ja tebe da popnem na drvo i da "kao slučajno" pomerim lotru ***** ti materina
i yeble te šljive i džem i marmelada, i viši i niži cilj, stoko jedna brđanska Šta ste se napalili
dobro je pa sam pocela da citam pri kraju....
......
