Vrata

Za mene nema vrata..i nema kraja... ima samo stepenica...ima ih beskonacno,i nekada imam toliko snage da se lako popnem,a nekada me izda snaga i jedva nacinim jedan korak navise...
WHEN I REACH THE TOP,I WANNA GET ABOVE THE TOP...xD
 
trudim se da pametno biram vrata...biram ona iza kojih je nesto sto ja zelim i sto mi treba...ne gledam mnogo od kakvog su materijala, ni da li su otvorena/odskrinuta/zatvorena..gledam da li se mogu na korektan nacin otvoriti i ako ej moguce, bez tudje pomoci..nikada ne idem kroz vrata koja su za mene zakljucana sa sedam brava...ima razloga zasto je onda tako...ali mi je bitno da vrata MENI izgledaju prava u tom trenutku, iako onima oko mene moze izgledati da idem kroz zid, a ne kroz vrata...i uvek se ispostavilo da sma u pravu....svoja licna vrata uvek ostavljam pomalo odskrinuta, za promene, za nove ljude, za nova vremena...nikada ne zatvaram sva vrata, niti rusim mostove za sobom....ako su vvrata ispred mene zatvorena, pokucam, sacekam da se stvari promene, ili idem do nekih drugih....
 
nesto danima razmisljam na ovu temu, i u jednom trenutku pomislim sta bi o nama rekla slika vrata, koje bi izabrali da budu vrata na nasem domu? "vrata" ma u kom kontekstu povezana sa nama samima su svakako puna simbolike i verovatno mogu mnogo da kazu onome ko ume da tumaci....
 
dobih komentar na ovo gore da je misao sjajna i da je treba razraditi
na zalost, ja nisam strucna da na takav nacin na datu temu pricam, mogu samo da neka "svoja vrata" postavim :)
 
sve sam varijante probala.
i laka vrata, i gvozdena, i glavom kroz zid..
i nisu bitna vrata, bitan je cilj.
sad, sedim pored otvorenog prozora, i pijem kafu..
kad me prolece pozove u zivot, nema tih vrata koja ce me zaustaviti..
 
u snovima cesto otvaram jako mnogo vrata, idem iz prostorije u prostoriju, trazim nesto, a nikako da nadjem, svaka otvorena vrata nose saznanje - to nije to, i nastavljam da trazim...nesto...mislim a to dovoljno slikovito opisuje :)
 
Nema vise vrata :) Samo prostranstvo obasjano prijatnom svetloscu i jos puno srecnih ljudi volje uvek jace od gvozdenih vrata kroz koja su, i kroz koje sam i sama prolazila. Ostala su, sa ove distance gledano ipak lepa, secanja na velicanstvenost svih tih olovno teskih vrata, od odmeravanja sopstvenih snaga pri prvom susretu sa njima, do kratkog pogleda unazad nakon prolaska, i trazenja i nalazenja novih.Ostala su i nostalnicna secanja na neke dobre ljude ciji se korak negde usporio i cije glasove vise tesko prepoznajem i sve manje razumem omedjena vratima pred kojima su oni zastali.
 
...uopshter ih ne biram,uglavnom su tu...nije me briga og kakvog su materijala...ako vec moram da ih otvorim onda cu to i uraditi...ako ne moram,super manje posla...:whistling:
 
Meni vrata otvaraju drugi. Sa blagim naklonom.
Oni koji misle da ne žele da ih otvore, ubrzo uvide da su bili u zabludi i da nisu ni bili svesni šta žele.
Neki ljudi bolje vide kad im otvoriš oči, a neki kad im zatvoriš.
Svaka vrata su stvorena da bi bila otvorena, inače ne bi bila vrata.
Sam čovek je podeljen na dve bitne i uzajamno zavisne celine. Ono iznad i ono ispod vrata.
Ko osvoji ono iznad, dobije i ono ispod vrata.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top