Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države

[Gedeon]

Šta mislite? Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države

 

[Gedeon]

Knez Miloš u starijim danima:

 

[Perperius]

Moguće čak i Koča Anđelković, ako ništa dao je podstrek budućim bunama.

 

[fauler]

Teško je reći da li onaj što je pokrenuo ustanak,pa je pobegao u Rusiju,ili onaj što je nastavio ustanak i koji je obezglavio onoga što je podigao prvi ustanak i jedan i drugi na neki uvrnuti način su nekako tvorci moderne srpske države

 

[hm337]

Teško je reći da li onaj što je pokrenuo ustanak,pa je pobegao u Rusiju,ili onaj što je nastavio ustanak i koji je obezglavio onoga što je podigao prvi ustanak i jedan i drugi na neki uvrnuti način su nekako tvorci moderne srpske države

tvorci moderne srpske uvrnute države

 

[Gedeon]

Vožd:

 

[Обилић]

Šta mislite? Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države

Без било кога од њих двојице, српска држава не би постојала.
Бар не у данашњем слободарском духу.

Можда би постојала као Грчка, коју су други ослобађали турске власти ...

Србија је јединствен пример - сама је себе створила !
Зато не слушамо никога, што је понекад катастрофално.

 

[Krishna]

Obojica.

 

[jolemisa]

Karadjordje je sve započeo,mislim na borbu sa turcima.Miloš nastavio sa svojom politikom za bolju Srbiju i na kraju je Knez Mihailo završio započeto i gradjeno,pre njega.

 

[qvey]

Ocito Milosh..kao tvorac moderne Srpske drzave..

 

[Alter_Ego_]

Творац модерне српске државе није појединац.

Модерна српска држава је настала дужим процесом у коме је учествовало много људи, знаних и незнаних.

Обојица имају велики удео у стварању модерне српске државе.

 

[milsu]

Šta mislite? Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države

Ако је неко од њих двојице, Карађорђе сигурно није, пошто је његова држава пропала. Карађорђе заправо и није имао централну власт, локални господари су владали сами својим областима, зато је можда устанак и пропао, није било централне команде, и кнезови су радили шта су хтели.

Нормално да је онда Милош након тога завео аутократију и централизовао власт, кад је видео да демократија не ваља. Онда смо добили сукоб аутократије Обреновића против олигархије "Уставобранитеља", ови други су на крају победили.

Сад зашто на полицијским значкама имамо 1804. годину, неко симболично жели да Србија пропадне као устаничка држава од 1804? Ипак је 1815. био почетак модерне српске државе, 1804. је био само први покушај.

 

[RickRoss]

Obojica. Prvi udario temelje, drugi završio posao.

 

[Škutor Kićo]

Karadorde
Mada ne volin ni jednog
Dovoljno pogledat sta je vuka pisa o obrenovicu

 

[Kataphraktoi]

Rusi.

 

[Khal Drogo]

Деобе и раздори су зла коб и усуд нашег народа, у XIX и почетком XX вијека бјеше та деоба на присталице Обреновића и Карађорђевића, касније смо имали те деобе по политичкој опредијељености, па деобе између симпатизера два антифашистичка покрета приликом ропца и трагедије Југославије током другог свјетског рата а богами и касније, па деобе на те мрске националисте и комуњаре, као да комунисти нису националисти, и у тим деобама преплићемо се и саплићемо до данашњих дана.

И опет се подгрева поред свих подјела које већ раздиру ткиво нашег народа та подјела на Обреновићевце и Карађорђевићевце, опет се протура пропаганда и манипулацијама "болдују гријеси" вожда Карађорђа и Милоша. Аутошовинизам је пустио коријење, протура се како је ето вожд Карађорђе имао на души и нека убиства сродника (јесте, био је пријеке нарави, али само такав је у суровом времену могао бити дораслим мисији коју му је историја одредила) те глупава мантра како је утекао по слому првог устанка те како је Милош био склон сплеткарењу, како је љубио скуте паши, и друге сличне будалаштине, све са сврхом како би се што више укаљала српска историја и више обликовала по аутошовинистичком обрасцу.

Ни вожд Карађорђе ни кнез Милош нису творци модерне српске државе, вожд Карађорђе је са српским родољубима и великим људима започео српску реконквисту, епопеју обнове српске државности и васкрсења српства, кнез Милош је наставио ту епопеју. Али не само Милош него и каснији српски владари и људи које је историја изабрала у тој величанстевној мисији су наставили тим путем, некад мудром политиком, некад храбрим, некад прагматичнијим одлукама, све са сврхом испуњења узвишеног циља, стицања слободе и обнове српске државе. Правило се и грешака, бјеше и тешких одлука, историју не чине само афирмативни догађаји и чињења него и они које ће они који површно гледају на историју рђаво протумачити.

Ту је и та несрећна епизода са трагичним крајем вожда Карађорђа, епизода која иде на душу Милоша Обреновоћа. Но бејаху то сурова времена, која су тражила тешке одлуке, која су тражила жртву, и оног којем усуд бјеше да трагично заврши и оног којег ће историја по томе упамтити, служити отаџбини и свом народу некад тражи и трагичан крај и да будете презрени и проклети.

Како год, и вожд Карађорђе и кнез Милош су истинске величине српске историје, они који су започели и наставили величанствену епопеју обнове слободе и државности. Уз све мане и "гријехе" које је то сурово вријеме тражило, морали би бити идеалима српским државницима у временима садашњим и будућим.

 

[Gedeon]

Деобе и раздори су зла коб и усуд нашег народа, у XIX и почетком XX вијека бјеше та деоба на присталице Обреновића и Карађорђевића, касније смо имали те деобе по политичкој опредијељености, па деобе између симпатизера два антифашистичка покрета приликом ропца и трагедије Југославије током другог свјетског рата а богами и касније, па деобе на те мрске националисте и комуњаре, као да комунисти нису националисти, и у тим деобама преплићемо се и саплићемо до данашњих дана.

И опет се подгрева поред свих подјела које већ раздиру ткиво нашег народа та подјела на Обреновићевце и Карађорђевићевце, опет се протура пропаганда и манипулацијама "болдују гријеси" вожда Карађорђа и Милоша. Аутошовинизам је пустио коријење, протура се како је ето вожд Карађорђе имао на души и нека убиства сродника (јесте, био је пријеке нарави, али само такав је у суровом времену могао бити дораслим мисији коју му је историја одредила) те глупава мантра како је утекао по слому првог устанка те како је Милош био склон сплеткарењу, како је љубио скуте паши, и друге сличне будалаштине, све са сврхом како би се што више укаљала српска историја и више обликовала по аутошовинистичком обрасцу.

Ни вожд Карађорђе ни кнез Милош нису творци модерне српске државе, вожд Карађорђе је са српским родољубима и великим људима започео српску реконквисту, епопеју обнове српске државности и васкрсења српства, кнез Милош је наставио ту епопеју. Али не само Милош него и каснији српски владари и људи које је историја изабрала у тој величанстевној мисији су наставили тим путем, некад мудром политиком, некад храбрим, некад прагматичнијим одлукама, све са сврхом испуњења узвишеног циља, стицања слободе и обнове српске државе. Правило се и грешака, бјеше и тешких одлука, историју не чине само афирмативни догађаји и чињења него и они које ће они који површно гледају на историју рђаво протумачити.

Ту је и та несрећна епизода са трагичним крајем вожда Карађорђа, епизода која иде на душу Милоша Обреновоћа. Но бејаху то сурова времена, која су тражила тешке одлуке, која су тражила жртву, и оног којем усуд бјеше да трагично заврши и оног којег ће историја по томе упамтити, служити отаџбини и свом народу некад тражи и трагичан крај и да будете презрени и проклети.

Како год, и вожд Карађорђе и кнез Милош су истинске величине српске историје, они који су започели и наставили величанствену епопеју обнове слободе и државности. Уз све мане и "гријехе" које је то сурово вријеме тражило, морали би бити идеалима српским државницима у временима садашњим и будућим.

Sloga, samo sloga. Nas je uvijek nesloga upropaštavala.