Ипак може нешто да се учини. Ваљда могу да се набаве некакве баријере од пластике, нешто попут оних које се напуне водом па служе као привремени усмеривачи саобраћаја.
Да буде нешто уклопиво као лего коцке, да може барем метар у висину да се сложи (да би се видело иза аута, данас сви имају високу линију гепека). Па и ако се наслони на пластику - ништа страшно.
Ne znam ali meni nije isto parkirati se u uzanom parkingu recimo Krunske dok ti trubi 3 kola iza, gde postoji rizik da oceses auto iza i auto ispred. I svoj i tudji.
Mislim (tj. vidim po sebi) da se parking stice iskljucivo rutinom, i to neprestanom - posle jedno 400 placenih parkinga prosle god (takav posao bio...) mislim da sam bio u stanju u pticije gnezdo se uparkirati. Onda sam pauzirao s poslom fakticki 3 meseca, kad sam krenuo da se povremeno parkiram (promena posla) - tacno mi je znatno znatno vise trebalo nego ranije, i pokusaja i vremena.
Mislim takodje i da velicina auta kod parkinga ima najvise znacaja. Ako je auto tenk, mozes biti doktor tehnike parkiranja, dzaba ti, mali manevarski prostor.
E sad ovo smo sto puta prezvakali.
Dobra obuka je po meni bitna al bih osim nje i prakse dodao i jos dve stvari (ne znam da li cete se sloziti sa mnom): talenat i navike.
Ovo prvo, kod nekih (mali broj) zena sam primetio taj talenat koji zaista znaci, i odmah se vidi od kako krene da uci voziti (mojih par rodjaka). Jednostavno odluke u kriticnim situacijama, nacin razmisljanja i brzina reakcije. Nekima opet dzaba sve, kad je frka puste volan i oderu po kocnici, krenu plakati... Katastrofa. S muskarxima je isto samo sa manje drame.
Navike su druga bitna osobina, one se sticu. Npr jedva sam sebe naterao da ne kucam poruke na semaforu na telefonu.
naklon do poda 
