Ова слика може појаснити Шопенхаурово учење о вољи и представи.
Крст је савршени симбол ткз. "принципа индивидуације" тј. појавног опажајног просторног света представе.
Три стране крста представљају три димензије просторног света а четврта страна крста представља неодвојиви корелат тог света ..тј субјекат. Субјекат је оно метафизичко биће које је суштински услов постојања објективног света као таквог. Субјекат, за кога је објективни свет представа, и који посматра ту представу док сам не може бити посматран.
Узгред, слично овакво знање је бар у интуицији имао Платон када је на почетку Тимаја споменуо четвртог човека који се није појавио на скупу, тј. не могу га на скупу видети иако је сам скуп без њега њега немогућ.
Свет као представа обухвата све што познајемо као спољашњу реалност, али морамо нагласити да у представу спада и субјекат, кога наука не познаје, а ни многи људи га нису свесни, иако је тај метафизички ентитет услов и неодвојиви корелат објективног света. Свет као представа обухвата целу ту шему, и субјекат и објекат.
До сада смо говорили о крсту на овој слици, али шта представља онда Исус у томе ?
Он представља оно што је одувек представљао у правим езотеричним правцима те религије. Симбол сопства! Симбол "ствари по себи" филозофски речено, или оно што истој најближе можемо прићи, вољу.
Метафизичка воља је притиснута тежином ентропије матерјалног света а кога представља и субјекат и објекат. Она је тако заробљена на путу ка Голготи. То је симбол бога који је подвргнут патњама ове врсте егзистенције у којој смо.
Циљ је спасење и просветљење. Ослобођење од крста! Ослобођење од појавног матерјалног света и буђење у својој правој метафизичкој суштини изван појаве, ма шта она била.
Не знамо шта та суштина јесте, али апсолутно знамо шта није. Није нити субјекат, нити било шта од објективног света. За сазнање она је ништа, непојмљиво трансцендентно, иако је само по себи све и свја! Исто само делимично можемо додирнути у интуицији, али га не можемо превести у речи.
Крст је савршени симбол ткз. "принципа индивидуације" тј. појавног опажајног просторног света представе.
Три стране крста представљају три димензије просторног света а четврта страна крста представља неодвојиви корелат тог света ..тј субјекат. Субјекат је оно метафизичко биће које је суштински услов постојања објективног света као таквог. Субјекат, за кога је објективни свет представа, и који посматра ту представу док сам не може бити посматран.
Узгред, слично овакво знање је бар у интуицији имао Платон када је на почетку Тимаја споменуо четвртог човека који се није појавио на скупу, тј. не могу га на скупу видети иако је сам скуп без њега њега немогућ.
Свет као представа обухвата све што познајемо као спољашњу реалност, али морамо нагласити да у представу спада и субјекат, кога наука не познаје, а ни многи људи га нису свесни, иако је тај метафизички ентитет услов и неодвојиви корелат објективног света. Свет као представа обухвата целу ту шему, и субјекат и објекат.
До сада смо говорили о крсту на овој слици, али шта представља онда Исус у томе ?
Он представља оно што је одувек представљао у правим езотеричним правцима те религије. Симбол сопства! Симбол "ствари по себи" филозофски речено, или оно што истој најближе можемо прићи, вољу.
Метафизичка воља је притиснута тежином ентропије матерјалног света а кога представља и субјекат и објекат. Она је тако заробљена на путу ка Голготи. То је симбол бога који је подвргнут патњама ове врсте егзистенције у којој смо.
Циљ је спасење и просветљење. Ослобођење од крста! Ослобођење од појавног матерјалног света и буђење у својој правој метафизичкој суштини изван појаве, ма шта она била.
Не знамо шта та суштина јесте, али апсолутно знамо шта није. Није нити субјекат, нити било шта од објективног света. За сазнање она је ништа, непојмљиво трансцендентно, иако је само по себи све и свја! Исто само делимично можемо додирнути у интуицији, али га не можемо превести у речи.
