СТАРА ЧАРШИЈА Празник је . Дан летњег вашара у Крушевцу. Улица Цара Лазара или популарно ** Стара чаршија **. Главна пролазна на путу из Београда или Ниша за Краљево и даље . Улица урађена од гранитне коцке а л...ево и десно по тротоару на правилном растојању посађене тополе. На почетку, средини и крају улице налазле су се **Велика чесма**, чесма **Добра вода **и **Лазаричка чесма**, још из доба Кнеза Лазара , са веома хладном и питком водом слободног тока. Ни један занатлија не ради , али су све радње отворене са изложеном робом , доступном погледу пролазника. Шегрти почистили испред и полили водом да нема прашине . Деда седи на столици испред **механичарске** радње својих синова , полуослоњен на неизбежни штап и обавезно отпоздравља пролазницима. Мој другар и ја седимо на степенику поред деде , радознало посматрајући све сто се креће. А најинтересантније је било погађање марке моторног возила , које ретко , ретко,протутњи поред нас . Запрежна возила су још зором отишли на вашариште , одвезли и изложили донету робу. А **Стара чаршија** је скуп највећег броја занатских и трговачких радњи. Свака друга или трећа кућа бавила се неким занатом . Наша је била МЕХАНИЧАРСКА , јер су вршене поправке свих постојећих машина , почевши од мотора за стругаре и вршалице па до аутомобила и моторцикала . Касније је прерасла само у АУТОМЕХАНИЧАРСКУ радњу , обучавајучи шегрте у стварно врсне мајсторе и познаваоце свог посла. Тако је било са свим занатлијама . Да не бих пропустио име неког од њих , мало ћу набројати само њихове делатности, а и њих сам већ почео да заборављам , јер су изумрли заједно са својим мајсторима , напретком технологије и све захукталијег темпа живљења. А озбиљност тих занатлија говори чињеница да су имали организовано Удружење и сопствени Занатски Дом , председника , благајника и Одбор , дужан да разреши могуће проблеме . На средини веома дугачке улице налазила се позната кафана ** Код Мусе и Марка **, па се од ње и вршила оријентација – испред или иза . До нас КОВАЧКА и ПОТКИВАЧКА радионица са великим тоцилом за оштрење и огромним *мехом * за распиривање ватре. Потковице разних величина висиле су окачене изнад улаза. Преко пута једна од друге биле су ПЕКАРСКЕ радње , са дивним јутарњим мирисом печеног * Сомуна * , Симита , Бурека и другим ђаконијама . А онда једна до друге радње: КАЗАНЏИЈА са свим производима од бакра. УЖАР искључиво са прерађевинама од конопља. ВУНОВЛАЧАР је изложио наролану вуну црне и беле овце . АБАЏИЈА са дивним оделима мушке народне ношње. РАБАЏИЈА , њега морам да поменем као легенду Старе чаршије . ЈОВА звани СУВОДУПИЋ са климавим шпидитером и рагом од неухрањеног коња ,на кога је, кад год је видео неког политичара или руководиоца , викао подигнутим бичем ** ХАЈДЕ ДИРЕКТОРЕ, ПРОКЛЕТА РАГО **. БОМБОНЏИЈА и СЛАДОЛЕЏИЈА који је својим колицима обилазио целу улицу . На горњем постољу колица су биле наређане СВИЛЕНЕ БОМБОНЕ и ЛУШЕ а у канистрима две врсте сладоледа. Ми деца жељно смо чекали његов узвик * сладолееееееееееед !!!! Биле су и две ШЛОСЕРСКЕ радионице, поправљајући све и свашта . НОЖАР и ОШТРАЧ са дивним примерцима ручно прављеним ножевима различите намене. ФУРУНЏИЈА који је израђивао само фуруне и чункове. До њега ЛИМАР са бљештавим кантама и кантицама , кофама и још које чега. КОЛАР је тада имао доста посла поправљајући дрвене точкове запрежних кола . СТОЛАР који је радио намештај по наруџби. ТРАКСЛЕР са дивним столицама и троношцима. ГРНЧАР , са стотинак производа – тестије , ибрици , ћупови, саксије, тањири , вазе , кадионице и много других. САРАЧ и ОПАНЧАР са производима од свињске и говеђе коже – опанци , сандале , опасачи , коњска седла и прибор за коње и .......... ЋУРЧИЈА , се бавио штављењем и бојењем коже и крзна поред шивења бунди , прслука , шубара и др...... ВОСКАР код кога су биле изложене маштовите свећице у облику животиња , патуљака и различитих цветова , поред класичних свећа. БРИЦА , неколико радњи од којих је један био син рабаџије Јове , стално под гасом и кад дођеш код њега , посади те на столицу и каже ** Само ми покажи где ти је глава и не брини **. Свако од њих имао је у кавезу канаринца или локера који нису прекидали песмом. ШУЦА икли ОБУЋАР са препуном радњом ципела, чизми сандала , које чекају крпљење , а мирис лепка штипа за очи. СОДАЏИЈА или КЛАКЕРЏИЈА са наређаним сифонима сода воде и разнобојним флашицама клакера, кабезе , а све су се отварале гуменим чепом на раму од жице .У лименом сандуку велики комади леда за хлађење пића . ШНАЈДЕР И КРОЈАЧ мушког одела повијен над Сингерицом на ножни погон и *сантиметром *око врата. Код њега си чекао на ред и по неколико недеља да ти сашије одело или панталоне , јер тада конфекције није било или је било у малом избору. КРОЈАЧИЦЕ и ШНАЈДЕРКЕ нису имале своје радње већ су послове обављале кући и свака је имала своје сталне муштерије. ВУЛКАНИЗЕР са скромном ручном опремом , мада су крпљење гума махом радили механичари. БАКАЛНИЦА у којој је било свакојаке прехрамбене робе а најупечатљивије је било точење зејтина из бурета у флаше који се због густине једва цедио. Ту смо кришом куповали цигарете на комад . ПОСЛАСТИЧАР је нас децу највише занимао. Поред двадесетак врсти колача и слатког суџука пуњеног орасима имао је и кисело млеко у земљаним чинијама које је било чврсто као сир , па са путер кифлом права посластица. А тек боза са куглом сладоледа од *малаге* , их !!!!!!!!!!!! СЕМЕНКАР у малој просторији имао семенке , сунцокрет, леблебије , кикирики , кокице , кестење и друго , а све је то увијао у фишек од дебелог касапског папира. СТАКЛОРЕЗАЦ је урамљвао прозоре и по неки гоблен и слику . ЋУМУРЏИЈЕ нису имали стално место боравка већ су на коњчићима разносили ћумур и продавали занатлијама . МЛИНАР први који је имао млин на моторни погон , један огромни дизел мотор , али брашно је било савршено. ТАПЕТАР претрпан морском травом и опругама за кауче, отомане , софе и столице . ФОТОГРАФ је имао лепу чисту радњу са плишаном бордо завесом у позадини . ЈОРГАНЏИЈА правио је јоргане и јастуке од вуне или памука , који су били толико тешки да те гуше кад се покријеш. ВИНСКИ ПОДРУМ , подрум где су се продавали на литар , точено, домаћа ракија и вино, а испред на клупама целодневни дегустатори дегустатори . РАДИО МЕХАНИЧАР , поправљао је радио апарате , ретке транзисторе и грамофоне. То су били апарати са лампама и ** магичним оком ** које је показивало јачину пријема . ПРЕЦИЗНИ МЕХАНИЧАР је поправљао писаће машине и неке рачунске машине на механички погон , ручни . САЈЏИЈА са мноштвом окачених старих сатова од којих је већина радила. МЕСАР , фина радња са бареним виршлама и осталим месарским прерађевинама, а мени још и данас мирише мортадела са ретким зрнцима бибера. ПАРФИМЕРИЈА , мала радњица испред које се већ осећао мирис колонске воде и парфема , који су стајали у великим флашама , а нама сипани у мале судове посебним пипетама . Постојало је и више трговачких радњи са ШТОФОВИМА , ФАРБАРЕ , ГВОЖЂАРЕ , тадашња БЕЛА ТЕХНИКА пећи на угаљ и лож уље , решои , електрични шпорети и још по нешто. Верујем да сам неке и пропустио у овом казивању , али заборав иде својим током . Елем , како је био вашар , пролазило је много народа , лепо обученог, свако према својим могућностима . Мени је остало упечатљиво одлазак неудатих девојака на вашар . Обавезне плетенице , кике , са машницама на крају . Образи зарумењени ружем , бела кошуљица са веженим цветићима или другим мотивима , а иза њих на три корака одстојања , тетке, стрине , бабе или шта већ , прекрштених руку , будно пратећи своје удаваче . Е драги моји , продуваше многе *моравске кошаве *. Сада *Стара Чаршија* не личи на себе . Ни једног јединог дрвета. На место коцке асфалт. Од СТАРИХ ЗАНАТА нема више ни З ,остало је два , три али и они су се комерцијализовали и трансформисали више у продају. Сада су све трговачке или услужне радње, разних асортимана са квалитетном па и делимично лошом робом , кинеске продавнице , и киосци са брзом храном и сијасет агенција . А куће , е . то је посебна прича ............. Има лепих , дивно смишљених и изведених , али махом је то шарениш , кич , чежња за престижом комшије и махом бацање пара. Ваљда је то неминовност ????? Ваљда ???????? Неко ће казати да нисам савремен .... Можда ............... Не , не , само сам носталгичан и волим свој град . Живојин Манојловић
