Volim sebe...

[bezibre!]

khm... nisam baš pratio temu a nije ni bitno... pre svega velika većina ljudi sebe najviše na svetu pa kakvi da su, što je i savršeno logično... razlozi mogu biti kakvi bilo.... tako da ta lažna skromnost, poniznost, mučeništvo, uglavnom mi izgleda kao teško foliranje... druga krajnost su "superegoisti" sa ili bez osnova... kolko smo svi jedinstveni tolko smo svi i konformisani na razne načine (inače u životu glavna je muka naći kompromise, meru, da sve bude potaman, a "najgore" je to na ovom nivou)... uglavnom, da ne tupim do beskonačno ono što stvarno volim kod sebe, što reče mima, je upravo to što se ne potresam, opterećujem i deranžiram većinom nebitnih stavri, gledam potrefim suštinu i uspevam da održim neki integritet i hladnu glavu i relativno pozitivan stav...

 

[Mima Laševska]

Naravno, moja reakcija nije bila zarad gusenja samopostovanja, prosto ogorcenost na to kolko ljudi sebe uzdizu u zvezde. Ja sam poslednji koji ce reci da svako mora da fura kofu pepela sa sobom svaki dan.

Možda nema ko da ih uzdiže u zvezde. Lepo je osetiti se posebnim i značajnim.

Grupa od svojih clanova zahteva konformizam u svojoj najperverznijoj formi, samim time ni ja nisam ljubitelj copora (makar hijerarhija bila i horizontalna).

Nekad me prosto nervira koliki sam anti-konformista.
Rupa bih bila u svakom sistemu, grupi, kolektivu...

'volim sebe zato sto sam kao drugi'
svidja mi se recenica

Nekako mislim da se ta rečenica može izjednačiti sa rečenicom volim sebe zato što sam čovek.

Čak se i iste osobine različito manifestuju kod dve osobe.
A, već rekoh, ljudski oblik nam je jednino zajedničko svojstvo.


Mada, moram priznati nekad se tesno osećam u ovoj koži.
Malo mesta, previše želja, misli... nekad osećam da će mi se glava raspršiti po čitavom horizontu.