Mislim, da samo u zdravom odnosu sa samim sobom, znači kada sebe cenimo, poštujemo i odnosimo se i prema sebi s dužnom toplinom i blagošću, možemo bitu u lepim i zdravim odnosima i s drugima. Sve dokle to negde ne uklavirimno i ne razrešimo, ako nečega ima, neće ići. Stvarno mislim, da to jeste istina, da ko ne voli, ne ceni i ne poštuje sebe, ne može očekivati to od drugih. Ne u onoj meri u kojoj je to njemu potrebno da vidi, oseti, dodirne i uživa. Da te to stvarno učini ili čini srećnim. Zaista mislim, da jeste predsulov voleti sebe. Jer kada voliš sebe, to znači da prihvataš sebe. Sa svim manama i vrlinama. A, samim tim, će onda isto te neko takvu voleti i prihvatiti. Ne može se taj nedostatak nadomestiti. Ako imaš tu neku prazninu u sebi, moraš najpre sam/a da je ispuniš a onda ćeš bitu u stanju i drugome da je pružiš. Zapravo, niko to en može popuniti, jer ko je istinski toga "gladan" sve dok sam/a ne razreši to u sebi, ništa neće biti dvoljno veliko, dovoljno jako, dovoljno intenzivno a to nije onda bezuslovna ljubav, jer se ona daje potpuno slobodno, nije uslovljena ničin i ne traži ništa zauzvrat. Ako sam u dubini duše ne veruješ da vrediš, niko tebe niti može ubediti u to, niti treba. Jer to je na tebi, da znaš a drugi samo da te zbog istog ceni i poptuje. Niko ti ne može uliti samopoštovanje, vrednost, osećaj ličnog postojanja, ako sam sebe obezvređuješ. Ulovljeni smo u klopku, ako najpre ne shvatimo da moramo pospremiti najpre u svojoj kući, da bismo imali čist teren i u tuđoj. Znači, prvenstveno rad na sebi. A, samim tim "popravljeni", bićemo i drugima bolji. Kada to kao čovek shvatiš, onda taj osećaj ima potporu a nije samo misao, već način i stil življenja a onda takvi fini i dobri ljudi i ulaze u naš život, da nas baš takve vole. Sve dok to en uočimo, kako zračimo takve ljude i privlačimo.
Ljubav nije u drugim ljudima, nego u nama samima. A, sam naš odnos prema nama samima, odnosno kako se sami prema sebi ophodimo, samo definiše i nečiji stav u odnosu s nama. Znači, ako najpre ne volimo i ne zavolimo sami sebe, nemamo nikakvo pravo da to očekujemo od drugih.
Lak je u samokritici i radu na sebi. Samoprevaspitanju i analiziranju. Biti iksren prema sebi i menjati ono što ne valja. Tada postajemo bolji ljudi. A, tada nam isti takvi ljudi, jednostavno čudom života, sami dolaze i samo nam se nekako dese.
