Voli me, ne lovi me

[lanavi]

Da li je samo Ja koje (umereno, normalno) voli i ceni sebe u stanju da voli i drugog? Moze li se nesto dati kada i ne znas kako izgleda, iako zelis da i das i dobijes upravo ono sto pretpostavljas kako bi trebalo da izgleda?
Koliko se nedostatak ljubavi naspram sebe moze nadomestiti ljubavlju druge osobe?
Da li je neko uopste u stanju da emotivno pruzi drugome ista, ukoliko sa sobom nije u ljubavnom odnosu? I da mu drugi dokaze da je vredan ljubavi iako iz nekog razloga taj pojam sa sobom ne moze iz nekog razloga da spoji?
Da li smo ulovljeni u klopku svojih potreba (davanja i pruzanja) a da nismo u stanju da istovetnost razresimo sa sobom jer mislimo da takvo nesto ne zasluzujemo?
Ima li leka u necijoj ljubavi naspram nas, za nemanje ljubavi naspram sebe?

 

[sunasceJeca]

Mislim, da samo u zdravom odnosu sa samim sobom, znači kada sebe cenimo, poštujemo i odnosimo se i prema sebi s dužnom toplinom i blagošću, možemo bitu u lepim i zdravim odnosima i s drugima. Sve dokle to negde ne uklavirimno i ne razrešimo, ako nečega ima, neće ići. Stvarno mislim, da to jeste istina, da ko ne voli, ne ceni i ne poštuje sebe, ne može očekivati to od drugih. Ne u onoj meri u kojoj je to njemu potrebno da vidi, oseti, dodirne i uživa. Da te to stvarno učini ili čini srećnim. Zaista mislim, da jeste predsulov voleti sebe. Jer kada voliš sebe, to znači da prihvataš sebe. Sa svim manama i vrlinama. A, samim tim, će onda isto te neko takvu voleti i prihvatiti. Ne može se taj nedostatak nadomestiti. Ako imaš tu neku prazninu u sebi, moraš najpre sam/a da je ispuniš a onda ćeš bitu u stanju i drugome da je pružiš. Zapravo, niko to en može popuniti, jer ko je istinski toga "gladan" sve dok sam/a ne razreši to u sebi, ništa neće biti dvoljno veliko, dovoljno jako, dovoljno intenzivno a to nije onda bezuslovna ljubav, jer se ona daje potpuno slobodno, nije uslovljena ničin i ne traži ništa zauzvrat. Ako sam u dubini duše ne veruješ da vrediš, niko tebe niti može ubediti u to, niti treba. Jer to je na tebi, da znaš a drugi samo da te zbog istog ceni i poptuje. Niko ti ne može uliti samopoštovanje, vrednost, osećaj ličnog postojanja, ako sam sebe obezvređuješ. Ulovljeni smo u klopku, ako najpre ne shvatimo da moramo pospremiti najpre u svojoj kući, da bismo imali čist teren i u tuđoj. Znači, prvenstveno rad na sebi. A, samim tim "popravljeni", bićemo i drugima bolji. Kada to kao čovek shvatiš, onda taj osećaj ima potporu a nije samo misao, već način i stil življenja a onda takvi fini i dobri ljudi i ulaze u naš život, da nas baš takve vole. Sve dok to en uočimo, kako zračimo takve ljude i privlačimo.

Ljubav nije u drugim ljudima, nego u nama samima. A, sam naš odnos prema nama samima, odnosno kako se sami prema sebi ophodimo, samo definiše i nečiji stav u odnosu s nama. Znači, ako najpre ne volimo i ne zavolimo sami sebe, nemamo nikakvo pravo da to očekujemo od drugih.

Lak je u samokritici i radu na sebi. Samoprevaspitanju i analiziranju. Biti iksren prema sebi i menjati ono što ne valja. Tada postajemo bolji ljudi. A, tada nam isti takvi ljudi, jednostavno čudom života, sami dolaze i samo nam se nekako dese.

 

[Arhimedes]

Da li je samo Ja koje (umereno, normalno) voli i ceni sebe u stanju da voli i drugog? Moze li se nesto dati kada i ne znas kako izgleda, iako zelis da i das i dobijes upravo ono sto pretpostavljas kako bi trebalo da izgleda?
Koliko se nedostatak ljubavi naspram sebe moze nadomestiti ljubavlju druge osobe?
Da li je neko uopste u stanju da emotivno pruzi drugome ista, ukoliko sa sobom nije u ljubavnom odnosu? I da mu drugi dokaze da je vredan ljubavi iako iz nekog razloga taj pojam sa sobom ne moze iz nekog razloga da spoji?
Da li smo ulovljeni u klopku svojih potreba (davanja i pruzanja) a da nismo u stanju da istovetnost razresimo sa sobom jer mislimo da takvo nesto ne zasluzujemo?
Ima li leka u necijoj ljubavi naspram nas, za nemanje ljubavi naspram sebe?

Ego ne voli nikog do sebe samog. Otuda bol, patnja i čežnja za ljubavlju egu "dragih".

 

[Џорџи]

ko sebe ne voli ne moze drugog, iako se trudi misleci da ce mu se vratiti tim putem i da ce se spoznati ne vredi

 

[hejti]

E proverila sam i nemam probleme iz ordinacije , pozz

 

[SunTzu]

Da li je samo Ja koje (umereno, normalno) voli i ceni sebe u stanju da voli i drugog? Moze li se nesto dati kada i ne znas kako izgleda, iako zelis da i das i dobijes upravo ono sto pretpostavljas kako bi trebalo da izgleda?
Koliko se nedostatak ljubavi naspram sebe moze nadomestiti ljubavlju druge osobe?
Da li je neko uopste u stanju da emotivno pruzi drugome ista, ukoliko sa sobom nije u ljubavnom odnosu? I da mu drugi dokaze da je vredan ljubavi iako iz nekog razloga taj pojam sa sobom ne moze iz nekog razloga da spoji?
Da li smo ulovljeni u klopku svojih potreba (davanja i pruzanja) a da nismo u stanju da istovetnost razresimo sa sobom jer mislimo da takvo nesto ne zasluzujemo?
Ima li leka u necijoj ljubavi naspram nas, za nemanje ljubavi naspram sebe?

онај чија срећа зависи од туђих потеза је у гадном стању

условљен да дише, пије, једе, **** па још и да га је неко воли...

све то мени звучи као гомила непотребне патетике, сарадња је двосмерна улица, нити се воли неко ко те не воли нити се пати што те неко не воли, одлике арогантне слабости и его је ту заштита а не препрека

 

[Lollol]

Ko ne voli sebe, ne voli ni druge, i evo, ja ako recimo nemam dovoljno samopouzdanja (ljubavi prema sebi) i ocekujem da me partnerka dopuni dotle, tesko da ce ici, jer ne moze ona da mi dize ego kada mi zatreba. Naravno, uz manjak samopuzdanja, idu i neke druge nesigurnosti, ljubomora i sl, a nase probleme ne moze niko drugi da leci, jer ta nesigurnost (manjak ljubavi prema sebi) cak i kada nas neko voli se manifestuje na jedan ili drugi nacin, u ovom primeru recimo ljubomora, posesivnost i sl.

Ako ja nisam imao prilike da iskusim ljubav i prihvacenost, bilo to u porodici, okruzenju kako god, onda cu ceznuti za time, razviti neku iluziju ljubavi, a upravo sto toliko ceznem za tom ljubavlju, toliko tezim da me ispuni, taj delic koji nedostaje, toliko ce ta moja "ceznja" biti pogubna, jer obicno to prerasta u neku posesivnost. Jedno je ceznuti za ljubavlju, biti usamljen, ali ako nikada nismo bili voljeni, i ne znamo da volimo sebe, onda nam je ljubav druge osobe sve, a kada ta osoba se povuce, tj. ne daje tim istim intezitetom koji mi ocekujemo, (a posto nismo nikada imali ljubav, ne znamo ni sta da ocekujemo, pa malo i preterujemo sa ocekivanjima mozda), da bi se zadrzao izvor ljubavi, srece, a i sopstvene vrednosti, na povrsinu izbijaju nesigurnosti, ljubomore, posesivnost i sl. a to na kraju i ubija vezu i gura drugu stranu.

 

[gost 129086]

Lak eksperiment sa cvećama.

Ko ne voli cveće, ne voli sebe ni druge.

Prosto k'o pasulj.

 

[Разрушитель]

Ко не воли каранфиле, не треба ни да живи, КАРАНФИЛИ, КАРАНФИЛИ

 

[gost 129086]

Da znaš

 

[La perla~]

Da li je samo Ja koje (umereno, normalno) voli i ceni sebe u stanju da voli i drugog? Moze li se nesto dati kada i ne znas kako izgleda, iako zelis da i das i dobijes upravo ono sto pretpostavljas kako bi trebalo da izgleda?
Koliko se nedostatak ljubavi naspram sebe moze nadomestiti ljubavlju druge osobe?
Da li je neko uopste u stanju da emotivno pruzi drugome ista, ukoliko sa sobom nije u ljubavnom odnosu? I da mu drugi dokaze da je vredan ljubavi iako iz nekog razloga taj pojam sa sobom ne moze iz nekog razloga da spoji?
Da li smo ulovljeni u klopku svojih potreba (davanja i pruzanja) a da nismo u stanju da istovetnost razresimo sa sobom jer mislimo da takvo nesto ne zasluzujemo?
Ima li leka u necijoj ljubavi naspram nas, za nemanje ljubavi naspram sebe?

Mslim da ne postoji osoba koja ne voli samu sebe i da joj ne treba nametati svoju "ljubav" odnosno vidjenje ljubavi. Ako se poimanja ljubavi poklapaju, dobro je, u suprotnom sve je nametanje i zapravo "nevoljenje" te osobe, nerazumevanje, a najcesce tesko zamaranje te osobe.

Jer ko smo mi da bolje znamo od tog nekog sta njemu treba..?

 

[hirajgoagain]

haha sto komplikujes uopste

 

[Borac za prava zivotinja]

"Ko ne voli sebe, ne može voleti ni drugog"? Fraza.
Ili je priča o ljubavi kao leku koji leči sve, neistinita?
Treba se odlučiti između ove dve poluistine, jer jedna drugu potiru.

Nedostakak samopouzdanja je samo prikrivena glad za ljubavlju.

 

[Truman]

Ima i obrnutih slučajeva - da voli sebe, a ne voli druge. Osobe koje ne vole sebe nemaju dovoljno razvijen osećaj sopstvene vrednosti, ali to ne znači da ne mogu voleti druge...ako uzmemo ono što se uobičajeno podrazumeva pod ljubavlju. To može biti zaljubljenost ili recimo ljubav majke prema detetu iako majka recimo ima nisko samopoštovanje. I tu opet dolazimo do toga da je ljubav u osnovi skup hemijskih reakcija i veza...kao što je i nevoljenje sebe ima fiziološko objašnjenje. Ostalo pripada metafizici, filozofiji i drugim subjektivnim oblastima.

 

[lanavi]

Ego ne voli nikog do sebe samog. Otuda bol, patnja i čežnja za ljubavlju egu "dragih".

ali ako voli nikog do sebe samog otkud osecaj ceznje, patnje i boli zbog tudjih eg(ov)a? da li zato sto ce ljubav ka sebi biti sita samo ukoliko jos neko voli taj nas ego...nezasitoegostivost?

ko sebe ne voli ne moze drugog, iako se trudi misleci da ce mu se vratiti tim putem i da ce se spoznati ne vredi

sta ce mu se Georgejune vratiti ako nema sta da da? govorimo o praznoj solji koju neko treba da napuni cajem na primer....i onda ta solja ima svrhu (ili prevedeno - ta solja bez caja ne vredi nista ali caj treba da pripadne bas odredjenoj solji, iako ih je pun kredenac istih, slicnih). dakle, solja daje svoj prostor, upijajuci aromu caja (figurativno) a caj daje smisao solji...ako razumes sta hocu da kazem.

Lak eksperiment sa cvećama.

Ko ne voli cveće, ne voli sebe ni druge.

Prosto k'o pasulj.

rezano ili poljsko? zeleno ili cvetno? mislim, ima razlike...ali bi bilo dobro da se precizira da bih znala da li sam nevolitelj.
p.s. ne da su mi mirisali jorgovani do skora, nego da te glava zaboli...doslo mi je da ih posecem sve i unesem u kucu...ubistvo iz ljubavi.

haha sto komplikujes uopste

mislis ja ?

"Ko ne voli sebe, ne može voleti ni drugog"? Fraza.
Ili je priča o ljubavi kao leku koji leči sve, neistinita?
Treba se odlučiti između ove dve poluistine, jer jedna drugu potiru.

Nedostakak samopouzdanja je samo prikrivena glad za ljubavlju.

zbog prve fraze je tema i pokrenuta .
druga je put ka lepoj, srecnoj ali ne cestoj prici.

kao da nevolitelj sebe najpre mora da tudjom ljubavlju sebi dokaze sopstveni smisao a onda jeste u stanju da iz izvedenog dokaza pruzi isto zauzvrat...ili podsvesno iz sebe izvlaci upravo ono sto nikada nije dobila da bi dokazala (ne mislim sebi i drugima) da ume da oseca...ili da jednostavno mora da pronadje objekat kome ce pruziti sve ono sto ce je uciniti spokojnom unutar sebe.

kako se u stvari uci ljubav prema sebi...to je jedno od pitanja nepostavljenih na samom pocetku? ucis sam ili uz pomoc drugih? gde pocinje ljubav naspram sebe (odgovor na ono gde pocinje ka drugom je jednostavan)?

Ima i obrnutih slučajeva - da voli sebe, a ne voli druge. Osobe koje ne vole sebe nemaju dovoljno razvijen osećaj sopstvene vrednosti, ali to ne znači da ne mogu voleti druge...ako uzmemo ono što se uobičajeno podrazumeva pod ljubavlju. To može biti zaljubljenost ili recimo ljubav majke prema detetu iako majka recimo ima nisko samopoštovanje. I tu opet dolazimo do toga da je ljubav u osnovi skup hemijskih reakcija i veza...kao što je i nevoljenje sebe ima fiziološko objašnjenje. Ostalo pripada metafizici, filozofiji i drugim subjektivnim oblastima.

obrnuti slucajevi su porazavajuci, iako za samu osobu neupitni (i ne znaju da imaju problem).
ljubav i zaljubljenost nije isto.

 

[Џорџи]

sta ce mu se Georgejune vratiti ako nema sta da da? govorimo o praznoj solji koju neko treba da napuni cajem na primer....i onda ta solja ima svrhu (ili prevedeno - ta solja bez caja ne vredi nista ali caj treba da pripadne bas odredjenoj solji, iako ih je pun kredenac istih, slicnih). dakle, solja daje svoj prostor, upijajuci aromu caja (figurativno) a caj daje smisao solji...ako razumes sta hocu da kazem.

ja nemam nista da dam..ali volim sebe spoznao sam da je ta ljubav najbitnija..samim tim nemam komplexe i neodoumice oko svojih postupaka..pa onda najbolji deo sebe pruzam dragim osobama i iz njih izvlacim najbolje..to je za vecinu nista samo za posebne sve

 

[gost 320781]

Velika je zabluda polaziti od pomisli da ljudi ne vole sebe.I jos veca da svi ljudi vole sebe.Ljudska psiha je kompleksan univerzum osecanja, ega, superega,negativnog ega, bioloskih predispozicija koje mogu biti pozitivne i negativne.U tom smislu svih sedam milijardi stanovnika je na planeti razlicito ali u osnovi elemanata od kojih smo pravljeni isto.
Ljubav je emocija ali ljubav je i proces.
-Postoje ljudi koji su rodjeni sa hendikepom ( genetska predispozicija je prisutna) da nemaju nikakav osecaj empatije i saosecanja ka bilo kome.Sve je gluma.Njih znamo kao ljude iz grupe psihopata (ili sociopata.)
-Postoje ljudi koji su igrom slucaja rodjeni normalni ali su na njihovu nesrecu deca psihopata, narcisoidnih i egositicnih roditelja.To su ljudi koji imaju sve predispozicije i osecanja d azive normalan zivot pun ljubavi ( davanja, uzimanja i postovanja) ali kroz vaspitanje i roditelja sa jednom od psihopatologija nisu u stanju da vole.Roditelji su im kroz "negativni ego" oduzeli kontrolu nad zivljenjem.Toj deci i tim ljudima se moze pomoci i mogu nauciti da "vole sebe" kroz promenu okruzenja i terapiju.
-Postoje ljudi koji su rodjeni normalni, mozda bolje da koristim izraz prosecnim, znaci rodjeni u prosecnim porodicama u kojima iznenadna nesreca, dogadjaj kao smrt, hendkep- (ovde spadaju i ratovi), trauma, burn out na poslu, znaju da izazovu poremecaj koji moze biti krace ili duze prirode.U tom periodu covek takodje "ljubav ka sebi izgubi kao i ljubav za druge".
-Postoje ljudi koji su nadprosecne inteligencije i emocionalne inteligencije ( iznad 125 IQ)rodjeni u zaostaloj sredini.Oni takodje moraju da nauce da vole sebe, jer odrastaju u porodici za koju smatraju da nemaju nista zajednicko.Jer iz direktnog okruzenja ni jedan intelektualni i emocionalni izazov nije dovoljan.

To su neki od standardnih primera.
Prepisujem sa mog bloga sledece,covek koji voli sebe zna:
- da zatvori usta unutrasnjem kriticaru kada je to potrebno
- naucio je da ne slusa svoj negativni ego
- priblizio se i u stanju je da cuje deo bica u sebi koji zovemo dusom
- naucio je da postuje sebe i time- njegovo misljenje, dozivljaj sveta,ne zavisi od misljenja i vrednovanja drugih ljudi
- ne glumi nikoga drugog nego je iskren prema svima svojim karakterom
- zna svoje granice i postuje tudje granice
- sklopio je prijateljstvo sa sobom

Ko nije u stanju ovo gore da oseca, zivi te procese, nije u stanju da voli druge.

 

[gost 129086]

rezano ili poljsko? zeleno ili cvetno? mislim, ima razlike...ali bi bilo dobro da se precizira da bih znala da li sam nevolitelj.
p.s. ne da su mi mirisali jorgovani do skora, nego da te glava zaboli...doslo mi je da ih posecem sve i unesem u kucu...ubistvo iz ljubavi.

Naravno, sve, bez razlike jer sve imaju svoju vrednost kako kod bilje tako kod ljude. dabome, od mirisa jorgovana može da te zaboli glava zato neka drže malo podalje od mene a da me gledaju i dive. Dovoljno.

 

[lanavi]

Velika je zabluda polaziti od pomisli da ljudi ne vole sebe.I jos veca da svi ljudi vole sebe.Ljudska psiha je kompleksan univerzum osecanja, ega, superega,negativnog ega, bioloskih predispozicija koje mogu biti pozitivne i negativne.U tom smislu svih sedam milijardi stanovnika je na planeti razlicito ali u osnovi elemanata od kojih smo pravljeni isto.
Ljubav je emocija ali ljubav je i proces.
-Postoje ljudi koji su rodjeni sa hendikepom ( genetska predispozicija je prisutna) da nemaju nikakav osecaj empatije i saosecanja ka bilo kome.Sve je gluma.Njih znamo kao ljude iz grupe psihopata (ili sociopata.)
-Postoje ljudi koji su igrom slucaja rodjeni normalni ali su na njihovu nesrecu deca psihopata, narcisoidnih i egositicnih roditelja.To su ljudi koji imaju sve predispozicije i osecanja d azive normalan zivot pun ljubavi ( davanja, uzimanja i postovanja) ali kroz vaspitanje i roditelja sa jednom od psihopatologija nisu u stanju da vole.Roditelji su im kroz "negativni ego" oduzeli kontrolu nad zivljenjem.Toj deci i tim ljudima se moze pomoci i mogu nauciti da "vole sebe" kroz promenu okruzenja i terapiju.
-Postoje ljudi koji su rodjeni normalni, mozda bolje da koristim izraz prosecnim, znaci rodjeni u prosecnim porodicama u kojima iznenadna nesreca, dogadjaj kao smrt, hendkep- (ovde spadaju i ratovi), trauma, burn out na poslu, znaju da izazovu poremecaj koji moze biti krace ili duze prirode.U tom periodu covek takodje "ljubav ka sebi izgubi kao i ljubav za druge".
-Postoje ljudi koji su nadprosecne inteligencije i emocionalne inteligencije ( iznad 125 IQ)rodjeni u zaostaloj sredini.Oni takodje moraju da nauce da vole sebe, jer odrastaju u porodici za koju smatraju da nemaju nista zajednicko.Jer iz direktnog okruzenja ni jedan intelektualni i emocionalni izazov nije dovoljan.

To su neki od standardnih primera.
Prepisujem sa mog bloga sledece,covek koji voli sebe zna:
- da zatvori usta unutrasnjem kriticaru kada je to potrebno
- naucio je da ne slusa svoj negativni ego
- priblizio se i u stanju je da cuje deo bica u sebi koji zovemo dusom
- naucio je da postuje sebe i time- njegovo misljenje, dozivljaj sveta,ne zavisi od misljenja i vrednovanja drugih ljudi
- ne glumi nikoga drugog nego je iskren prema svima svojim karakterom
- zna svoje granice i postuje tudje granice
- sklopio je prijateljstvo sa sobom

Ko nije u stanju ovo gore da oseca, zivi te procese, nije u stanju da voli druge.

najpre veliko hvala!
prokomentarisala bih drugi deo...istinitost o dopiranju do unutrasnjeg mira zaista lezi u cinjenici da samopouzdanje gradi ljubav naspram sebe, kao sto i ta ista ljubav samopouzdanju podize spratove ali me brine jedna druga stvar - da li zatvaranjem ustiju unutrasnjem gonicu ili osluskivanjem negativnog eha u sebi ipak namecemo ulogu glumca naspram realnosti koja zeli da nas upozori na neke stvari? drugim recima - ukoliko sebe sprecim u losim mislima koje moje bice istinski kritikuju zbog ucinjenog (ili neucinjenog) zar time direktno ne sprecavam da sagledam sve svoje strane, i dobre i lose? negativni ego je nekada potreban da bi malo "smanjili dozivljaj", da bi svoje postupke, svoje namere osmotrili sa vise strana. iskrenost prema sebi je uslov iskrenosti prema drugom. to ima veze i sa granicama, sopstvenim pa na kraju krajeva i navedenim prijateljstvom sa sobom - ukoliko nisi iskren prema sebi (pazi sta radis, zasto sebi ovo dozvolljavas, nerealan si, ispao si gad, koristoljubiv/a sam, ne mogu a moram, moglo bi drugacije ali je jednostavnije, ne volim to ali ipak cu uraditi, ne umem ali se pravim da znam) onda samopostovanje (osim ako obraz zaista nije djon) ne moze da dise slobodno.

prijateljstvo sa sopstvenom dusom je ... pa valjda bas to - najpre Ja a onda Ti (koji mozes da uzmes ili ostavis ako ti se ne dopada...sto na neki nacin sebe cini egocentrikom). ali, usled toga moze da bude neprijateljstvo sa drugima koji nece po svaku cenu prihvatiti nase ideje (ne zato sto nas ne vole dovoljno...nego zato sto imaju i oni svoje Ja i ne prelaze preko nekih slabosti ili upornosti koje ne vode zajednickoj dobrobiti).

koje su od cetri navedene grupe u najgorem polozaju? kome treba najvise vremena da dodje do druge polovine teksta, odnosno da oseti i ozivi te procese samoprihvatanja i na kraju krajeva - ljubavi naspram sebe?
mislim da su u najgorem polozaju brojevi 2 i 3. 1-ce su osudjene na nepropravljivost, 4-ke imaju preddnost da zahvaljujuci svom IQ-u ubrzaju stvari, iako njihov EQ moze da ostane na nivou...potpunog kraha i pored svega.

licno mislim da je potrebno dosta vremena da se dosegne ravnoteza, da se nauci kako i kuda sa sobom, do kojih granica i koliko...i da nekada i pored svih napora neko to i ne ume. koliko god jako zeleo.

 

[lanavi]

ja nemam nista da dam..ali volim sebe spoznao sam da je ta ljubav najbitnija..samim tim nemam komplexe i neodoumice oko svojih postupaka..pa onda najbolji deo sebe pruzam dragim osobama i iz njih izvlacim najbolje..to je za vecinu nista samo za posebne sve

zasto nije najbitnija ljubav koju ti imas nekom da das, nego ona koju sebi pruzas? zar davanjem drugome ne dokazujes sebi da si u stanju da nesto lepo pruzis i da ces mozda zahvaljujuci tome zasluziti takodje nesto lepo (mada, da je nemas naspram sebe onda ne bi imao sta ni davati, iako kazes da nemas nista za davanje)?

i pitanje je da li davanjem svog najboljeg uspevamo da iz drugih izvucemo najbolje? mozda drugi misle da nismo zasluzili to sto mi mislimo da jesmo, pa i ne daju taj maksimum? i naravno da svako ne moze dobiti bas sve, niti u jednom, niti u drugom smeru...osim ako covek nije izgradjen od bezuslovne ljubavi i predodredjen da istu dobija...ako ima nekog takvog neka se javi da mi razjasni stvar .

Naravno, sve, bez razlike jer sve imaju svoju vrednost kako kod bilje tako kod ljude. dabome, od mirisa jorgovana može da te zaboli glava zato neka drže malo podalje od mene a da me gledaju i dive. Dovoljno.

ima razlike! poljsko i nerezano iskljucivo...ja sam delimicni davalac ljubavi! naklon Jorgovan-djice...mozda nekada nekom udjes u herbarijum!

 

[gost 129086]

ima razlike! poljsko i nerezano iskljucivo...ja sam delimicni davalac ljubavi! naklon Jorgovan-djice...mozda nekada nekom udjes u herbarijum!

Bitno je da ima cvet i da ulepšava okruženje. .......Samo ako taj zaslužuje, što da ne!

 

[glavapunaendorfina]

Covjek je i u tebi i u drugome. Koliko ga volis u sebi toliko ga volis i u drugome. Kraj price.

- - - - - - - - - -

Bitno je da ima cvet i da ulepšava okruženje. .......Samo ako taj zaslužuje, što da ne!

Neki cvjetovi imaju natprirodne moci kao da nisu sa ove planete da te izlude kad ih ... beres, i sve to sto treba. Imas li ti?

 

[gost 320781]

najpre veliko hvala!
prokomentarisala bih drugi deo...istinitost o dopiranju do unutrasnjeg mira zaista lezi u cinjenici da samopouzdanje gradi ljubav naspram sebe, kao sto i ta ista ljubav samopouzdanju podize spratove ali me brine jedna druga stvar - da li zatvaranjem ustiju unutrasnjem gonicu ili osluskivanjem negativnog eha u sebi ipak namecemo ulogu glumca naspram realnosti koja zeli da nas upozori na neke stvari? drugim recima - ukoliko sebe sprecim u losim mislima koje moje bice istinski kritikuju zbog ucinjenog (ili neucinjenog) zar time direktno ne sprecavam da sagledam sve svoje strane, i dobre i lose? negativni ego je nekada potreban da bi malo "smanjili dozivljaj", da bi svoje postupke, svoje namere osmotrili sa vise strana. iskrenost prema sebi je uslov iskrenosti prema drugom. to ima veze i sa granicama, sopstvenim pa na kraju krajeva i navedenim prijateljstvom sa sobom - ukoliko nisi iskren prema sebi (pazi sta radis, zasto sebi ovo dozvolljavas, nerealan si, ispao si gad, koristoljubiv/a sam, ne mogu a moram, moglo bi drugacije ali je jednostavnije, ne volim to ali ipak cu uraditi, ne umem ali se pravim da znam) onda samopostovanje (osim ako obraz zaista nije djon) ne moze da dise slobodno.

prijateljstvo sa sopstvenom dusom je ... pa valjda bas to - najpre Ja a onda Ti (koji mozes da uzmes ili ostavis ako ti se ne dopada...sto na neki nacin sebe cini egocentrikom). ali, usled toga moze da bude neprijateljstvo sa drugima koji nece po svaku cenu prihvatiti nase ideje (ne zato sto nas ne vole dovoljno...nego zato sto imaju i oni svoje Ja i ne prelaze preko nekih slabosti ili upornosti koje ne vode zajednickoj dobrobiti).

koje su od cetri navedene grupe u najgorem polozaju? kome treba najvise vremena da dodje do druge polovine teksta, odnosno da oseti i ozivi te procese samoprihvatanja i na kraju krajeva - ljubavi naspram sebe?
mislim da su u najgorem polozaju brojevi 2 i 3. 1-ce su osudjene na nepropravljivost, 4-ke imaju preddnost da zahvaljujuci svom IQ-u ubrzaju stvari, iako njihov EQ moze da ostane na nivou...potpunog kraha i pored svega.

licno mislim da je potrebno dosta vremena da se dosegne ravnoteza, da se nauci kako i kuda sa sobom, do kojih granica i koliko...i da nekada i pored svih napora neko to i ne ume. koliko god jako zeleo.

Hm, negativan ego nije nista sto te upozorava da smanjis dozivljaj...naprotiv, negativan ego je negativna reakcija na negativno vaspitanje iz tvog detinjstva,negativni ego upravo oduzima kreativnu silu u coveku, kaze da mozes da se opustis, sta fali ako si danas popila litru rakije ili prepustila se nekim nebuloznim samounistavajucim slabostima.. zato se zove negativan ego..to je npr:glas oca koji govori da si " najobicnija budala, i da nikada nista nece od tebe biti" i koji ti pokusavas zataskati drogom, alkoholom, hranom, cokoladom..etc..(ovo je samo primer ne mislim bukvalno na tebe)

Obican, normalan ego je zapravo zdrava stvar, on je kriticar..ali treba znati i kriticaru reci kada je dovoljno opominjanja i upozoravanja.
Pa psihopata nikada ne moze znati sta je ljubav jer to ne postoji u njegovom bioloskom sastavu.
A grupa ima mnogo i ja sam te cetiri navela primera radi i neke graficke ideje o cemu se radi.

tvoje pitanje: i pitanje je da li davanjem svog najboljeg uspevamo da iz drugih izvucemo najbolje?- je nebulozno..
bezuslovna ljubav ne ocekuje nista natrag .. a najmanje = izvlacenja iz drugih ( to je zargon egoista)

 

[Stroncijum]

Da li je samo Ja koje (umereno, normalno) voli i ceni sebe u stanju da voli i drugog? Moze li se nesto dati kada i ne znas kako izgleda, iako zelis da i das i dobijes upravo ono sto pretpostavljas kako bi trebalo da izgleda?
Koliko se nedostatak ljubavi naspram sebe moze nadomestiti ljubavlju druge osobe?
Da li je neko uopste u stanju da emotivno pruzi drugome ista, ukoliko sa sobom nije u ljubavnom odnosu? I da mu drugi dokaze da je vredan ljubavi iako iz nekog razloga taj pojam sa sobom ne moze iz nekog razloga da spoji?
Da li smo ulovljeni u klopku svojih potreba (davanja i pruzanja) a da nismo u stanju da istovetnost razresimo sa sobom jer mislimo da takvo nesto ne zasluzujemo?
Ima li leka u necijoj ljubavi naspram nas, za nemanje ljubavi naspram sebe?

Uveren sam da leka nema kad neko ne voli sebe
U to nisam uvere samo teoretski
Isto tako, narcis nije sposoban da voli drugoga do sebe samog
Dakle, rekao bih da si u pravu, istina lezi u umerenosti, ili posto je ona kao takva retka, bar u necemu sto nije ekstremno u jednom, ili drugom smislu

 

[Џорџи]

zasto nije najbitnija ljubav koju ti imas nekom da das, nego ona koju sebi pruzas? zar davanjem drugome ne dokazujes sebi da si u stanju da nesto lepo pruzis i da ces mozda zahvaljujuci tome zasluziti takodje nesto lepo (mada, da je nemas naspram sebe onda ne bi imao sta ni davati, iako kazes da nemas nista za davanje)?

i pitanje je da li davanjem svog najboljeg uspevamo da iz drugih izvucemo najbolje? mozda drugi misle da nismo zasluzili to sto mi mislimo da jesmo, pa i ne daju taj maksimum? i naravno da svako ne moze dobiti bas sve, niti u jednom, niti u drugom smeru...osim ako covek nije izgradjen od bezuslovne ljubavi i predodredjen da istu dobija...ako ima nekog takvog neka se javi da mi razjasni stvar .



ima razlike! poljsko i nerezano iskljucivo...ja sam delimicni davalac ljubavi! naklon Jorgovan-djice...mozda nekada nekom udjes u herbarijum!

ima i 2x je doziveh davajuci najbolje i dobijajuci za uzvrat prave iskrene emocije..pa onda spoznajuci taj vid bezuslovnog davanja mogu sebi priustiti luxuz da u svakom odnosu trazim isti..iako ga ne nadjem znam da nista ne gubim prekidom..sve usput je cista kupo-prodaja iskoriscavanje i razmena kome sta treba