VOLI JE A NE ŽELI DA JE ŽENI

[NatasaNatasa]

Ne znam ja sam licno super happy sto sam u braku... i to brzom braku... upoznali se 28.9.2007, zaprosio me 8.11.2007, uzeli se 15.12.2007 i na nasu godisnjicu veze cu ja biti u 5tom mesecu trudnoce nikad se lepse, voljenije nisam osetila u zivotu... a Goran je isto pre nego sto me upoznao svima tvrdio da se on nikad nece ozeniti, da je on veciti nezenja i ne treba njemu brak, moze i vanbracna zajednica... kad sam ga posle pitala sta ga je nateralo da klekne, sa sve prstenom, monolog i zeljom da me uzme za zenu, kad je tvrdio da to ne zeli... on je prosto rekao: "Znao sam da si ti ona prava i hocu brak sa tobom, da i pred Bogom, narodom, maticarem stavim potpis i time ti dokazem jedan malecki deo koliko mi trebas, koliko te volim!" Meni je to dovoljno... (inace recenica koju sam napisala nije izmisljena, bas je citiram jer sam je zapisala na salvetu par trenutaka kasnije, toliko mi bilo lepo! Evo sad mi stoji u novcaniku pored njegove slike! )

A šta bi radila da ti je npr. rekao da želi da živite zajedno, da imate dete .... ali da ne želi da ''potpiše'' ???? Ustvari, ako zanemarimo tu prosidbu, šta bi za tebe bio dokaz besprekorne ljubavi?

 

[DamaBezBlama]

A šta bi radila da ti je npr. rekao da želi da živite zajedno, da imate dete .... ali da ne želi da ''potpiše'' ???? Ustvari, ako zanemarimo tu prosidbu, šta bi za tebe bio dokaz besprekorne ljubavi?

Bili bismo par godina zajedno i to je to... ja kad se ne mrdam dalje sa jednog mesta (veza) teram dalje po svom... mogao si i pre bez mene, moci ces i sad, mogla sam i pre bez tebe, moci cu i sad! 2 decka pre mog muza sam napustila bas iz tog razloga, nezreli ili zreli ali nedovoljno muda da mi pruze ono sto ja hocu... ako ti se ja dajem 100% i dusom i telom, daj se i ti meni daj na neki nacin... ja sam mlada ali sam bila u 3 dugacke veze i naucila iz njih sta zelim u zivotu a sta ne... moji su razvedeni pa opet sam mastala o lepom braku i nadala se da cu ga imati jednom... ja i moj muz smo napravili prvo dete pre nego sto smo se uzeli, nemam nista protiv toga, samo je bilo komplikacija i ja sam izgubila dete 2 dana pred svadbu... taj njegov potpis propracen malom svadbicom, samo u opstini i onda u Shabcu kod njegovih je mene digao iz pepela hvala bogu... elem dokaz ljubavi?! Uh ja sam se njih nadobijala od svog muza mnogooo cak i pre nego sto me je uopste zaprosio! Cinjenica da me voli, iako sam debela i ja se osecam super tako a to je u BGu "bruka i sramota", da me je prihvatio i dalje voleo ako ne i vise kad je saznao mnogo bolne stvari iz moje proslosti, sto me nije ostavio na cedilu sa detetom kad sam ostala trudna jos na samom pocetku veze, sto je bio tu za mene i plakao sa mnom kad smo izgubili dete, sto me podrzava u svemu sto zelim i hocu da uradim, cak i kad mislim da ne mogu on zna da mogu i bodri me napred... eh mogla bih ovako jos da pisem ihaaaaaaaaj mnogo tu ima dokaza koje sam vec dobila... ali znam da kad tad ja posle godina veze bih htela da budem u braku sa njim, ako ga volim, a da on nije hteo debelo bih razmislila o nasoj vezi... jer koliko god ja njega volela i on to zna, uvek sebe volim malcice vise... jedino dete cu voleti vise od sebe...

 

[Abell]

Ti pricas o svadbi, ja pricam o vencanju.
To su dva pojma.

Izvini, ne gledam "48 sati svadbu" ... a u poslednjig 20 godina nisam cula ni za jednog od mojih poznanika da se vencao neko maloletan...[/QUOTE





Nije bilo potrebe da gledam "48 sati svadba" da bih videla kako se neko maloletan vencava.
Pre 2-3 godine dalja rođaka od 15 godina udala se za svog voljenog i obožavanog dvadesetsestogodisnjaka (iz malo imucnije kuce)...sta reci...
U kuci haos,njena porodica nije znala kud ce i sta ce al' sta je tu je,pomirili se sa sudbinom...
Glavni problem nije bio to sto je pobegla od kuce vec sto je maloletna i ne mogu da dokazu selu da nece biti venčanja još 3-4 godine
Ali zato je svadba trajala 2 dana k'o da se udaje cerka predsednika
Ostala je ona i trudna ali je imala pobačaj...
Iako se udala u isto selo odakle je slabo je nakon toga komunicirala sa roditeljima...Mic po mic i dođosmo do sustine:đuvegija je mlatio k'o beba zvecku a nju bilo sramota da se vrati svojima sve dok nije umalo u bolnici zbog batina završila
Kad su ga pitali zasto joj je to radio rekao je da mu je smetala,bila lenja a uostalom i nije mu niko i nista...
Otisla sam malo dalje od teme ali sam morala da napisem i ovo:
njena mlađa sestra se u međuvremenu udala za nekog siromaha pa su je brze bolje preko nadleznih sluzbi vracali kuci.
Zasto?
Jer ih je bilo sramota
Na kraju jos bi dobro sto nije bilo vencanja
Sada sestrice slatke zavrsavaju raznorazne skracene i ubrzane kurseve pitaj boga za sta i nadaju se da ce jednog dana naci princa na belom konju

 

[gost 36952]

Ovo nema veze sa temom. Tema je bila šta uraditi tamo gde jedan hoće, a drugi neće da se venča tamo gde je odnos ok.

 

[DamaBezBlama]

Ovo nema veze sa temom. Tema je bila šta uraditi tamo gde jedan hoće, a drugi neće da se venča tamo gde je odnos ok.

Ja sve mislim da se oboje iskreno vole napravili bi kompromis... mozda se prosto oboje ne vole dovoljno da bi to uradili... a kad nema kompromisa, brak i deca su 10000 km daleko...

 

[havalius]

Pricam samo iz svog iskustva tako da ne tvrdim da je odluka (ali obostrana) da se neko ne vencava znak da tu nema ljubavi.
Ali, mislim da menja stvari kad se obavezes na papiru za bilo sta u zivotu. Makar onda imas i te kako da razmislis sta radis i da li si spreman na odgovornost koju obaveza donosi.
I stalno se govori o drugoj strani koja se obavezuje. Sta je sa nama i nasim potpisom?
Vencanje jeste simbolican cin ali kultura kakvu poznajemo i u kojoj zivimo i jeste samo skup simbola. Covekovo ponasanje je, za razliku od zivotinja, simbolicno i svaki bitan dogadjaj u zivotu prati odredjen skup simbolicnog ponasanja. Vencanje, rodjenje deteta, veridba, sahrane...itd. Ta vrsta ponasanja postoji npr. da bi se lakse nosili sa promenama, da bi se prilagodili novoj situaciji, da bismo pripremljeni usli u novo poglavlje zivota.
Ali, postoji a i ljudsko je pravo i potreba nekih ljudi simbolicno krsenje istih tih pravila. Samo je poenta u tome da covek zna sta radi i zasto. Ako je razlog sto neko nece da se vencava samo to da bi lakse mogao da izadje iz toga, tu se ne radi ni o kakvom krsenju pravila, recimo, nego o strahu i nepoverenju. Ako je neko protiv braka kao institucije i zbog toga ne zeli da potpise, onda zivotom u vanbracnoj zajednici krsi pravila cime postize svoj cilj.
Mislim da ljudi treba da rasciste onda sta tacno zele u zivotu. Ako se dva "pobunjenika" sklope i ne zele da se vencavaju, to je idealna kombinacija, zar ne? I obrnuto.
I bas zbog toga ne mozemo reci da je "taj papir" besmislena stvar. Po meni, svako treba da ima dobar razlog i da je u skladu sa drustvenim pravilima a i da nije i svaki razlog moze biti dobar ako je iskren.

Donekle se slažem sa tobom, a donekle i ne. Potpis na papiru – hmmm, u kom trenutku je izgovorena "viteška" reč izgubila primat u odnosu na slovo na papiru (ja se sad stvarno to pitam ). Da, bitne događaje prate gomile rituala koji imaju funkciju da olakšaju krupne prelaze u životu, da simbolično uvedu čoveka u nove životne uloge. (Malo me to podseća na bajke o prinčevima i princezama; savladaju oni lepo sve prepreke, na belom konju odjašu u sumrak, a niko nikad ne piše šta je bilo posle.) Ali, čini mi se da rituali i značaj koji im ljudi pripisuju ne prate život. Recimo, moj dragi i ja smo živeli zajedno nekoliko godina pre nego što smo se venčali. U tom slučaju, bilo kakav ritual prelaza postaje savršeno besmislen – šta je to novo trebalo da doživimo, na kakvu novu situaciju da se naviknemo, na kakav novi nivo podignemo našu vezu, kad već godinama u potpunosti funkcionišemo kao zajednica. Sa druge strane, jedna moja prijateljica se godinama zabavljala sa dečkom, nikad nisu živeli zajedno, tako da kad su se venčali, to zaista i jeste bila krupna promena i sam čin jeste imao veliki značaj za njih dvoje. Hoću da kažem da mislim da oni koji nemaju iskustvo zajedničkog života sa partnerom i onoga što on nosi pridaju veći značaj venčanju, što je i sasvim ok i razumljvo.

Ne mislim da je partnerski odnos bez papira nužno odraz potrebe da se krše pravila. Vrlo lako može da se posmatra kao alternativa, a ne običan bunt protiv sistema, inaćenje, šta god. Na kraju krajeva, pravila i treba da se menjaju - u protivnom, društvo se ne bi menjalo i napredovalo i mi bismo još crtkali po pećinama. Što se tiče straha, šta je toliko strašno plašiti se? Ispašće da su oni koji se venčavaju neustrašivi i savršeno spremni za ulogu koju činom venčanja preuzimaju.

Ima još jedna stvar. To sam čula od jedne osobe koja je dugo radila sa bračnim parovima. Meni je to bio jedan od razloga protiv potpisa. Uglavnom, osoba tvrdi da kod mase ljudi papir menja stvari na gore, da se ljudi prema njemu odnose kao prema zaključenom poslu, tipa – ok, venčali smo se, javno smo iskazali ljubav, želju da provedemo život zajedno, i to je to. Prestanu da se trude, da ulažu u svoju vezu, jer na neki način doživljavaju venčanje kao okončanje nečega, a ne kao početak, što bi i trebalo da bude.

Uf, koliki post napisah.

 

[DamaBezBlama]

I sta je na kraju bilo sa njima?! Bas me zanima...

 

[>NiNa<]

A ako misli da zbog ''papira'' treba da raskine vezu koja je toliko lepa ... u kojoj se obožavaju ... i bla bla ... pa neka raskine, ali je pitanje da li će to isto naći sa onim koji taj papir bude želeo da potpiše.

Slazem se.
Ako se plasi da ce prestati da je voli ili ostaviti,papir i nije neka garancija da to nece svejedno uraditi,
tako da ne razumem zasto toliko forsira i zamara se nebitnim stvarima umesto da uziva u zivotu.
Zene

 

[Софија]

Moja sestra ima dečka već 3 godine, godinu dana već žive skupa. Obožavaju se, on je mnogo voli i poštuje. Problem je u tome što on ne želi da se ženi, svaki put se dogovore koji će datum da se uzmu ali on taj datum stalno pomera. Jednom joj je čak rekao da nikada neće potpisati "taj papir", ali da želi s njom decu i da živi do kraja života.
Ona ne zna šta da radi, da li da prekine s njim jer ne želi čitav život da bude nevenčana ili da se nada.....? Šta vi mislite o svemu ovome?

Мој прилаз је традиционалан и ја децу не бих рађала без потписаног папира.
У овоме постоји и нешто практично, кад се дете роди, нема перипетија око презимена, нема перипетија око дозволе у општини од стране оца, ако желим с дететом негде на путовање у иностранство, и дете ме, између осталог, неће питати зашто се ја не презивам као оно ( присталица сам узимања мужевљевог презимена без обзира на то колику каријеру изградих...чак и да сам афирмисани уметник кога знају под ''тим и тим'' именом и презименом то би било тако).

Али, данас се тренд мења и није ништа страшно ако се породица гради без тог папира.
Уосталом, твоја сестра већ живи са њим.
Није ли то нека врста брака?

И опет, посматрано из практичног угла, на суду сад има све обавезекао и кад папир постоји.

Значи, нема чега да се плаши, ако се плаши.

А што се незадовољства тиче, има могућност да израционалише, а ако не може, нек'је њиховој вези Бог у помоћи.
Трећег излаза нема.

 

[gost 36952]

Moja sestra ima dečka već 3 godine, godinu dana već žive skupa. Obožavaju se, on je mnogo voli i poštuje. Problem je u tome što on ne želi da se ženi, svaki put se dogovore koji će datum da se uzmu ali on taj datum stalno pomera. Jednom joj je čak rekao da nikada neće potpisati "taj papir", ali da želi s njom decu i da živi do kraja života.
Ona ne zna šta da radi, da li da prekine s njim jer ne želi čitav život da bude nevenčana ili da se nada.....? Šta vi mislite o svemu ovome?

Pa sta bi na kraju? (ubi me radoznalost...)

 

[Earring]

Najbolje da ga lepo pita za razloge, ako je stanje među njima kao što si opisala, reći će joj pravi razlog. A ona će, pošto je njoj očigledno stalo, moći da odluči koliko joj je važan "taj papir".
Pošto imaju različit stav o tom pitanju, bolje je da odmah raščiste razloge i zašto je ona za, i zašto je on protiv, i da nastave da žive kao i do sada dok se vole. Jer, ako ne izvedu stvar na čistinu, to može kasnije tokom godina, da se pojavi kao problem, a možda stvar i nije toliko strašna kao što se njima trenutno čini.

Slazem se s tobom

 

[Earring]

A inace ja verujem da muskarac koji ne zeli da se veze brakom nije dovoljno zreo ni za vanbracnu zajednicu sa decom.
Za brak je potrebna zrelost, koju on nema, a posto njihova veza lici na brak, moje misljenje je da on treba da rascisti sa sobom decko
Govorim samo iz svog ugla - ja bih ga napustila pre nego sto dodjem u poziciju da budem samohrana majka
I inace muskarci koji su zaljubljeni do usiju i stvarno vole ce da se ozene, a da ne pricam koliko njih se ozenilo iz drugih razloga pa ima srecne i stabilne brakove na kraju. Nema pravila
Svakako, brak nije bauk kako ste ga vi ovde predstavili, i ne vidim sta to njega sprecava ako je vec toliko voli

 

[steffica]

Moja sestra ima dečka već 3 godine, godinu dana već žive skupa. Obožavaju se, on je mnogo voli i poštuje. Problem je u tome što on ne želi da se ženi, svaki put se dogovore koji će datum da se uzmu ali on taj datum stalno pomera. Jednom joj je čak rekao da nikada neće potpisati "taj papir", ali da želi s njom decu i da živi do kraja života.
Ona ne zna šta da radi, da li da prekine s njim jer ne želi čitav život da bude nevenčana ili da se nada.....? Šta vi mislite o svemu ovome?

Meni nije jasno zbog cega on NECE da potpise TAJ PAPIR?!?! Mislim, ako se iskreno vole i ako je njena zelja da potpise zasto on ne bi popustio i potpisao...
Inace, meni se svidja zapadnjacka praksa potpisivanja predbracnog ugovora.. To je prava stvar, a ne da neko nekog tera iz kuce zato sto je njegova ( citaj na njemu). Ja sam rekla, ako Bog da pa kupimo nesto svoje vodicemo se oboje kao vlasnici. Nije stvar u poverenju, ali jednostavno moras zastititi sebe. Ne znas danas - sutra kakva ce vremena doci i da li ce se nekom otkaciti nesto u glavi, da li ce biti problema, i kakvih... To se ne zna zato je bolje obezbediti se na vreme... Ako nesto zajedno stvarate to i treba da bude zajednocko, a ne samo tvoje ili samo njegovo...Malo sam skrenula sa teme, sorry...

 

[jab-jab]

igrati se s brakom je lepa stvar kao na 48 sati svadba ono brzo bez blagoslova itd. itd.
a vec s potpisom to je prava stvar - ima se za popravni na sudu ili i to jok nema vajde iliti potrebe..

 

[storm cloud]

Хм, често се врти реченица "Папир није битан", а ја мислим, ако није битан - зашто постоји?

Ако папир и не значи ништа за међусобни однос партнера, дефинитивно има значаја у њиховом односу са другим људима. Свака част онима којима није битно шта други мисле, али човек је ипак друштвено биће. Ако већ живе у некој врсти брака, озваничење је (сама реч каже) објављивање тог брака јавности (ух, плеоназам?), "знате, ми смо у браку". Мени лично је то битно - да неко јавно иступи и изјасни се о животу са мном - али добро, могу да схватим да некоме није. Незгодно је, наравно, кад се партнери не слажу око тога.

Ево мог примера. Ја сам се удала у цркви, а нисам то желела, јер нисам верник. Али њему је било јако битно. Нисам била ни крштена, имала сам отпор према цркви и одбијала сам и крштење и црквено венчање. Међутим, кад сам размислила о свему, схватила сам да ако обоје будемо терали своје, све ћемо покварити. Закључила сам да треба да попусти онај коме је мање битно. А то сам дефинитивно била ја, јер немати убеђење и није неко убеђење. Прва сам начинила корак крштењем, после је дошло и све остало.

Било је ту стално варница са моје стране, јер сам и даље имала одвратност према цркви, иако сам пристала, па сам стално нешто изводила и бунила се, али сам ипак испоштовала његову жељу и своју реч.

Једно време сам имала моралну дилему, пошто би требало да се и крштење и црквено венчање десе из неких убеђења и осећања, које ја нисам имала ни тада, нити их имам сада, али оно што ми је на крају помогло да преломим је било некоректно понашање свештеника са којима сам имала посла пре церемонија. Када сам видела колико својим понашањем константно газе по свему што та црква треба да представља (част изузецима, које срела нисам), онда ми је било лакше да та два чина доживим као обичну формалност, којом испуњавам жељу мени битним људима. Али сам тиме и још више учврстила своје негативне емоције према цркви. Ништа није црно-бело.

Искључивост ме не би довела нигде и направила сам компромис. И није болело. Значи, неко дефинитивно мора да попусти.

Што се свадбе и трошкова тиче, више се исплати правити велику свадбу, дефинитивно.

 

[S_K_V_O]

Ti pricas o svadbi, ja pricam o vencanju.
To su dva pojma.

Izvini, ne gledam "48 sati svadbu" ... a u poslednjig 20 godina nisam cula ni za jednog od mojih poznanika da se vencao neko maloletan...

e ja htela da gledam juce; bili neki sto su se upoznali na netu, pa da prokljuvim da nisu neki nasi, forumasi. al' ne dade mi brat. al' valjda bi nas obavestili da su nasi, majku mu.

e sad nesto u vezi teme - potura se prica da ne postoji razlika izmedju konkubinata i formalnog braka. nije svejedno! nekima od vas jeste, ali, nije svima; stavise, vecina ljudi dozivljava brak i vanbracnu zajednicu na veoma razlicit nacin, imali za to osnovanog razloga ili ne. i moguce je sasvim da ni njemu nije svejedno. evo ja sam pricala sa rodjenim bratom koji uzima u obzir mogucnost da zivi sa devojkom, ali na kraj pameti mu ne pada da se zeni, po cenu i da ga ostavi (iako im je veza dobra). kaze da je suzivot fleksibilniji i da to njemu nije isto. naravno, obavestice je.

 

[Sanja86_SM]

Moja sestra ima dečka već 3 godine, godinu dana već žive skupa. Obožavaju se, on je mnogo voli i poštuje. Problem je u tome što on ne želi da se ženi, svaki put se dogovore koji će datum da se uzmu ali on taj datum stalno pomera. Jednom joj je čak rekao da nikada neće potpisati "taj papir", ali da želi s njom decu i da živi do kraja života.
Ona ne zna šta da radi, da li da prekine s njim jer ne želi čitav život da bude nevenčana ili da se nada.....? Šta vi mislite o svemu ovome?

Strah od braka!

 

[Earring]

igrati se s brakom je lepa stvar kao na 48 sati svadba ono brzo bez blagoslova itd. itd.
a vec s potpisom to je prava stvar - ima se za popravni na sudu ili i to jok nema vajde iliti potrebe..

Malo ne shvatam tvoje vidjenje u ovom postu.
Koliko ti je godina, ako nije tajna?
Da li imas vec iskustva sa brakom ili pricas samo svoje misljenje?