Вокатив имена Лука

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Može i Luka da se kaže...Što moramo svi ko neki brđani da govorimo sve sa OOO...Mišo,Vojo-nominativ,kako se njima obraća u vokativu...:roll:

Miša i Voja bih uvek izgovorila sa Mišo, Vojo. Od Radmila - Rada, zovem je Rado.

Meni je lep vokativ kada se menja od oblika nomativa, iz razloga što nas to to odavaja od ostatka sveta... :)

Do sada me je nekoliko stranaca pitalo, koji si bili u prilici da čuju kako mi se Srbi obraćaju, zašto koriste taj promenjeni oblik... Bilo je i njima simpatično.

Međutim, nešto je zaista čudno. Kao taj pomenuti Luka. A nekako mi ime i ne zvuči mnogo srpsko (nije? pitam one koji bolje znaju)...
 
Не верујем да је порука виртуелизације прожета расизмом, само је пренео нешто што је неко други писао желећи вероватно да стави до знања другима да не воли што нам разни странци бутају по језику. Нисам расиста, али тог Ивана Клајна стварно не волим. Не знам чиме се тачно бави рецензент, али он је био рецензент једнотомног Речника српског језика Матице срспке. (Један од стручњака који су га писали је и Егон Фекете.) Кад сам, тргајући за многим речима (између осталих и речи отаџбина видевши на сајту Двери српских да се читалац жалио што у речнику нема те одреднице) видела да многе нису заведене, покушала сам да се утешим да је ово само скраћено издање. Али број страних речи које се или уопште или ретко употребљавају је огроман. Па још нагласци.
Молим вас, волела бих да ми неко каже, зашто у свим граматичким дисциплинама сем у акцентологији постоје изузеци? Слушала сам своју професорку српског, причала ми је да лингвисти прате ако се у говору народа налазе два облика једне речи и у граматикама их заводе као дублете. После неколико година кад буде јасно који облик је потиснут, онда као једини правилан у новим издањима граматике кажу да је онај други. Како су онда дошли до закључка да није у духу српског језика да силазни нагласак стоји на унутрашњим слоговима? Бројни примери наших речи не улазе у оквире, многи кажу неверовАтно, а кажу да је исправно неверОватно. очИгледно уместо очиглЕдно (на шта сам више навикла). И тако даље, нећу да досађујем.
А што се тиче вокатива имена Лука... Чула сам, а вероватно је неко већ написао, да је битно како је наглашена реч. Ако је у питању узлазни акценат, онда је вокатив на О и нагласак се мења у силазни (као Надо, Мајо...). То правило важи за двосложне женске именице. По томе би требало да се каже Луко (рачунам, Лука је граматичког женског рода, па би без обзира што је мушко име требало да се мења као и женска). Али, некако се усталило, барем у мом окружењу, да Луку дозивамо ,,Лука!" Тако да не знам, стварно. Шта би језикословци на то рекли.
 
Poslednja izmena:
Miša i Voja bih uvek izgovorila sa Mišo, Vojo. Od Radmila - Rada, zovem je Rado.

Meni je lep vokativ kada se menja od oblika nomativa, iz razloga što nas to to odavaja od ostatka sveta... :)


Do sada me je nekoliko stranaca pitalo, koji si bili u prilici da čuju kako mi se Srbi obraćaju, zašto koriste taj promenjeni oblik... Bilo je i njima simpatično.

Međutim, nešto je zaista čudno. Kao taj pomenuti Luka. A nekako mi ime i ne zvuči mnogo srpsko (nije? pitam one koji bolje znaju)...
Ok je za ta imena...Ali,ako je očigledno da je ima proisteklo iz stranog uzora u ovom slučaju biblijskog i da ne zvuči lepo kad se izgovori,što bi ga menjali,osim iz nekog glupog inata:neutral::roll:
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ајмо да видимо шта каже Михаило Стевановић (надам се је Србин у довољном проценту ;)) :

Промена именица 3. врсте:
- све именице ж. рода на -а, као и именице природног мушког рода које се у ном. једнине завршавају самогласником а

Без обзира на разлику у роду ове именице мењају се по обрасцу:

жена
жене
жени
жену
жено
женом
жени

Све именице ове врсте имају искључиво овакве наставке у свим падежима оба броја, сем у вокативу једнине и генитиву множине, који код неких именица могу имати другачије завршетке.

И у вокативу једнине највећи број ових именица има наставак -о, али неке могу имати и другачији завршетак. На пример: вокатив именице Драга је такође Драга, од Марта - Марта, од Марија - Марија, од Никола - Никола, од Лука - Лука, од Тадија - Тадија...


Тако писаше Србин Стевановић....;)
 
Мислим да сам у својим претходним постовима дао неколико разумних и логичких објашњења зашто је исправан вокатив имена Лука, Луко! Такође сам навео и моје мишљење због чега неки користе вокатив једнак номинативу.

На почетку сам мислио да је у питању незнање, или фенсерај. После оволике расправе могу да додам да постоји и трећа могућност, а то је локално акцентовање, које се миграцијом задржало у непромењеном облику.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Именица ЛУКА (за бродове, за дугоузлазним акцентом) у вокативу гласи ЛУКО (ито као Мара - Маро, Лена - Лено, Пера - Перо)...
Али властита именица Лука има дугосилазни акценат и у вокативу гласи Лука (мења се исто као придев МАЛА (који има исти акценат и у номинативу и у вокативу). Ако неку девојку зовеш Мала (као надимак), онда ћеш је у вокативу звати Мала, а не Мало, зар не?

У питању је промена именица 3. врсте. Детаље о томе ћеш наћи у свакој граматици за студенте.
 
Poslednja izmena od moderatora:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top