Vojvodina u slici i reči, opevana ili oslikana

1.jpeg
3.jpeg
5.jpeg


Autor Sava Šumanović
 

Panonski mornar - Đorđe Balašević

Gledam Banat, Srem
I Bačku s Fruške Gore
Gledam tako, a u duši lom
Tu je nekad, kažu knjige, bilo more
Čekalo me pa presušilo

Rodjeni sam moreplovac, k'o Magelan
Il' još bolje k'o admiral Kuk
U ravnici usred njiva gubim elan
Nasukan u žitu morski vuk

Mog mora nema
I ne znam šta da radim
Moj stari, kaže
Da ni Dunav nije loš
Mog mora nema
Al' ja živim u nadi
Da možda ipak negde
Srešćemo se još

Život mi je zato gorak kao tonik
Tuga moja bez kraja i dna
Al' na sreću tu je mesec, svetionik
Vodi me kroz plave vode sna

O, gde baš mene
Da takvo nešto snađe
Ovo je priča
I za suze i za smeh
Poneki mornar možda
Ostane bez lađe
Ali bez mora
To je izuzetan peh

Mog mora nema
I ne znam šta da radim
Moj stari, kaže
Da ni Dunav nije loš
Mog mora nema
Al' ja živim u nadi
Da možda ipak negde
Srešćemo se još

O, gde baš mene
Da takvo nešto snađe
Ovo je priča
I za suze I za smeh
Poneki mornar možda
Ostane bez lađe
Ali bez mora
To je izuzetan peh.
 
"Kad sam prvi put čuo kuma Lazu i Đeku kako pevaju: “Lep je Banat, lepa je i Bačka…”, pomislio sam: kud ovo vodi? Nije valjda “aj, al od Srema lepšeg kraja nema…”? Nije bilo: “Aj još je lepša kosa devojačka!”… A jeste bila lepa, i sa jednom lepom kosom ja sam kao osmogodišnjak išao u bioskop, sa Nadom Šljakovom, koja je tek završila učiteljsku školu, kosa joj bila crna i krecava; njeni nisu bili radi da ide sama u bioskop, a ja sam izborio pravo da gledam svaki film koji stigne u Farkaždin. Ta je simbioza trajala možda dve godine. Moji su leti rano ustajali, moje je bilo da u sobu uđem kroz otvoren prozor i da ne paleći svetlo legnem. Ali nisu sve devojke i sve mlađe žene imale prirodne kovrdže, a selo ih je decenijama držalo u neravnopravnom položaju, kako neravnopravnom, pa lepo, naš porodični brica bio je Slavko Mišpopin, drugi su išli kod Mitare, treći kod deda Rade Marinkovog, kojeg nisu njegovi vodili kod logopeda, pa je “š”, “č” i “ž” izgovarao kao da je iz neke splitske pop-grupe (imao je godina, gle, kao ja sada, a bio je isto radno aktivan)…

Međutim je ženskadija bila prepuštena sebi, i što se samog skraćivanja kose tiče i što se tiče njenog oblika; slava bi već počela, prvi gosti već u karucama stižu, a na devojačkim glavama vikleri, kao metalne pijavice pravilno raspoređene; sa njima na glavi mućen je šnel za već ispečenu tortu, kosa je trebalo da bude na vrhuncu ukovrdžanosti kad se predveče polazi na plac, i sutra, kad se momci budu pratili, kad budu svraćali tamo gde su odsele izuzetno lepe devojke, prije (prija je i mati mladoženjina, ili mladina, ali je prija i svaka devojka koja odnekud dođe u selo, a koja se redovno doima lepšom od devojčica sa kojima ideš u školu). Ubrzo posle slave, punonadežno uvijana kosa bi počela opet da dolazi k sebi, neprimetno bi se, ali nezadrživo opet ispravljala; trideset mojih godina će otad proći, neprimetno, kao što pačići malo pregaze, malo preplivaju neki šarampov, i u Filadelfiji ću kroz velike izloge frizerskih salona gledati kako Afroamerikankama frizerke ispravljaju, peglaju kosu; farbaju ih najčešće u boju sveže kolomasti ili žumanceta, pa i to će, kao i kućno onduliranje u Farkaždinu, biti samo privremeno: kosa će hteti opet da bude crna i krecava. Nekoliko puta u toku godine pojavila bi se mlada žena, ide gologlava jer ima trajnu, što će reći da je u Zrenjaninu, ili je možda to moglo i u Perlezu, iz svog tajnog fonda platila da je unduliradu jednom za svagda, ali je i ta svečana reč, trajna, označavala tek nešto dužu privremenost i privid: kosa bi se ispravila, i trebalo je podrezati je, napred napraviti šiške, ili razdeljak, za čije je dnevno održavanje dovoljna šnala, uvezati je pozadi u konjski rep, ili u pletenice kao u pesmama iz dotad neviđene Šumadije. Ali najveća tajna bila je kosa žena koje su počinjale da nose sve tamnije i tamnije marame - braon, sa jedva primetnim paramecijumima, vilinim konjicima ili mahunama rogača. Ili teget, sa tufnama koje kao da su prekopirane sa morke. Starije žene koje bi jedared povezale crnu maramu nisu se nikad vraćale u svetlije delove spektra; od sunca bi njine radne marame postajale sive, ali su se one za ckrvu ili sarane pojavljivale crne kao iz radnje. Ljudi su kao po naređenju ćesarskom uvek pod šeširima, ili sa šubarama, kao da su članovi ukrajinskog hora, pa ipak, ako bi seli da ručaju, kad vrše mašina, ili kad se kolju svinje, ili kad neko umre, video bih ih gologlave, neke sa kosom sćebanom od šubare, druge sa vlasima koje živnu, kao što se podigne žito koje su kiša i vetar bili pribili uz zemlju, ali kosu starijih žena nisi mogao da vidiš ni kad dođu na saranu, pa ni onda kad one umru. Kosa se pod maramom proređuje, pod maramom sedi, ako na utrinama baba i raspoveže maramu, jer je velika zapara, to će učiniti jer nema ko da je vidi osim strašila.

Miju se stare žene krišom, kad nikog nema u kući, ili kad svi spavaju, jedino što si od njihovog toaletnog pribora mogao da vidiš bili su sapun, koji su same skuvale, i bio je besmrtni češalj, od roga, koji ima na jednoj strani gusto zbijene tanke zupce, a sa druge ređe i krupnije, i na svakoj strani je nekoliko zubaca falilo: češalj kao da je odražavao ono što se dešavalo i u usnoj duplji. Moja baba je završila dva razreda škole, imala je kurjuk, kaže, za koji bi je otpozadi neko naglo povukao, i ona samo sedne na skamiju usred odgovaranja, to je jedina uspomena iz babinog školovanja koja je dospela do mene, pa evo i dalje od mene, ali šta su sa tobom uradili posle drugog razreda?! Nije bilo više učitelja? Imala si devet godina, dali su ti opet da se sigraš sa lutkama od kukuruza, da im raščešljavaš njinu kosu od žute, vilinske svile?"

Nista dodati...
 
Lady Moon:
Ne znam zašto "Dranguljica", ali znam da su moja duša i život neraskidivo vezani za tu ravnicu, iako nisam Vojvođanka, ali neki meni najdraži su bili i još uvek jesu.
Ovo je tema sa posvetom njima:heart2:, a namenjena je svima koji se pronađu u njoj, na bilo koji način.
Kliknite za proširenje...
Mislio sam da si jedna druga forumasica, moja greska.
 

Sin jedinac :heart:

Stara stvar u Novom Bečeju
slava je za Gospojinu
ne znate vi moju ninu, dece nema
pa me vole kao matera

Pridveče do crkve trkne
za pokojnim strikom šmrkne
a sve brine da me
u špacirung natera

Ja sam otrov za udavače
trepću oči snevalice
uzdišu k'o zevalice
gurkaju se laktovima, usne napuće

Jednoj miraz mlin što melje
drugoj lanac i po zemlje
trećoj cifra tol'ka
da se samo šapuće

Bež'te, curice, s' glavne ulice
kada prođe sin jedinac, štikla kleca
sitne su vam udice, korzom plovi štuka
što se retko peca

Zbogom Totice, male skotice
Mađarice, svađalice, srcolomke
prave ste lepotice, žali Bože
hvaliti vam druge momke

Videh pendžer u Bečkereku
i u njemu povrh lale
tog trenutka procvetale
zasja pramen riđi kao krila tetreba

Ni do čeg' mi više nije
snevam zemlju iz saksije
meni, babo, od te zemlje
više ne treba

Nek' se okuša hor torokuša
ja sam babin sin jedinac, mater svima
i šta god, ko god pokuša uzeću je
pa da samo bluzu ima

Zbogom Sremice, uspaljenice
i Bačvanke probiranke od zanata
fine ste vi ženice, al' već vidim
ženiću se iz Banata

'Ajde, Aco, da vidimo
je l' znaš još što god
sin ga materin, sin ga materin

Zbogom Totice, male skotice
Mađarice, svađalice, srcolomke
prave ste lepotice, žali Bože
hvaliti vam druge momke

Zbogom Sremice, uspaljenice
i Bačvanke probiranke od zanata
fine ste vi ženice, al' već vidim
ženiću se iz Banata
 

Stari laloški vals - Đorđe Balašević

Uz blagoslov magle i nebeske pravde
vreme je, vele, da idem odavde.
E, ne volem s takvima ni da se svađam,
al' nisam ja došao, gdi da se vraćam?

Tu je sjahao moj askurđel!
To je naša ledina, naša Vojvodina,
jedna i jedina.

Nebo i zemlja su spojeni šavom
i jedini kamen je onaj nad glavom.
Tu mi je čardak odliven u zlatu
i komotno vreme na crkvenom satu.

I tu je moja dragana,
baš za Božić neguje klas.
A usput, k'o da tancuje stari laloški vals.

Rasti pšenice, nek nam je roda,
opleti brazdama.
Nisam ja bitanga pa da te prodam
ovakvim gazdama.

Možda odem jedared, kad naiđe red,
al' idem zadnji od nas,
dok na miru odslušam stari laloški vals.

Nalož'te vragovi furune pakla,
ma, nek se zažari.
Al' moja se zvezda još nije ni makla,
Bog nad njom stražari.

Ja vam sledim jedared, kad naiđe red.
Al' i tad mi ostavte čas
da sa njome odigram stari laloški vals.

Za G... 🙏🫶
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lady Moon
"Državni posao" - najpoznatiji arhivatori u Vojvodini (a i mnogo šire)
Odgovora
15
Pregleda
313
dlugomir
dlugomir
dlugomir
Muškarac se ubio u policijskoj stanici!
Odgovora
18
Pregleda
290
dlugomir
dlugomir
dlugomir
Šta vam je važno u Novom Sadu?
Odgovora
18
Pregleda
258
dlugomir
dlugomir

Back
Top