Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.788
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
У задњим годинама живота Субутаја, монголско царство је достигло зенит, свој највећи опсег. И наредних деценија бјеше успјешних похода, освајања, али већ се отупила та силина, све више су присутни унутрашња превирања, сукоби, конфликти, пријетње грађанским ратом, све то ће промијенити ток историје.
И још једна важна ствар, одласком Субутаја и раније двојице такође изванредних војсковођа, Мугалија и Џебеа, показало се да насљедници неће бити дорасли претходницима.
Године 1258-е Хулагу осваја Багдад и урушава муслимански калифат, наредне године заузима Алепо, Дамаск и Хомс се предају освајачу и спашавају уништења, а онда са крајњег истока стиже вијест да је 11.августа 1259.године током компање против Кине окончао живот велики кан Менгке. Постоји више верзија узрока смрти, да је убијен у самој бици, да је умро од посљедица рањавања и инфекције или да је умро од колере.
Како је и био обичај, да би присустовао курултају и избору новог великог кана, али и из других разумљивих разлога, Хулагу прекида кампању по блиском истоку и са већином војске одлази пут крајњег истока.
У Сирији остаје војсковођа Китбуга са једним туменом (око 10.000) ратника, који је покушао успоставити споразум са мамелучким султаном Кудузом. Кутуз када је сазнао да се већина монголске војсе упутила пут Монголије, окуражио се и убија гласнике, самим тим и повод за битку.
Тако се 3.септембра 1260.године у Галилеји одиграла битка код Ајн Џалута
Битка која ће промијенити много тога, па и сам ток историје.
У Сирији остаје војсковођа Китбуга са једним туменом (око 10.000) ратника, који је покушао успоставити споразум са мамелучким султаном Кудузом. Кутуз када је сазнао да се већина монголске војсе упутила пут Монголије, окуражио се и убија гласнике, самим тим и повод за битку.
Тако се 3.септембра 1260.године у Галилеји одиграла битка код Ајн Џалута
Монголи су ушли у битку иако су располагали са тек туменом војске, око 10.000 ратника, придружио им се и јерменски и грузински контигент, имали су у самој бици до 20.000 ратника, не више, на другој страни мамелучки султан Кутуз је расплагао са барем дупло већом војском.
У бици су Монголи доживјели пораз. По први пута у историји. Без обзира што је у бици учествовао мањи монголски контигент јер се већина запутила пут Монголије и што је основни узрок бројчана предност мамелучких снага, страшна монголска репутација бјеше нарушена, они више нису били непобједива сила пред којом имате само два избора, или се покорите или вам слиједи уништење, већ то бјеше наговјептај да се и Монголи моху побиједити, ако се будете добро тукли и то је могуће. Да је Субутај предводио монголску војску, он ако би увидео да околности не дају наду за успјех, не би ни улазио у битку и не би дозволио да се мит о непобједивости монголске хорде наруши.
У задњим годинама живота Субутаја, монголско царство је достигло зенит, свој највећи опсег. И наредних деценија бјеше успјешних похода, освајања, али већ се отупила та силина, све више су присутни унутрашња превирања, сукоби, конфликти, пријетње грађанским ратом, све то ће промијенити ток историје.
И још једна важна ствар, одласком Субутаја и раније двојице такође изванредних војсковођа, Мугалија и Џебеа, показало се да насљедници неће бити дорасли претходницима.
Године 1258-е Хулагу осваја Багдад и урушава муслимански калифат, наредне године заузима Алепо, Дамаск и Хомс се предају освајачу и спашавају уништења, а онда са крајњег истока стиже вијест да је 11.августа 1259.године током компање против Кине окончао живот велики кан Менгке. Постоји више верзија узрока смрти, да је убијен у самој бици, да је умро од посљедица рањавања и инфекције или да је умро од колере.
Како је и био обичај, да би присустовао курултају и избору новог великог кана, али и из других разумљивих разлога, Хулагу прекида кампању по блиском истоку и са већином војске одлази пут крајњег истока.
У Сирији остаје војсковођа Китбуга са једним туменом (око 10.000) ратника, који је покушао успоставити споразум са мамелучким султаном Кудузом. Кутуз када је сазнао да се већина монголске војсе упутила пут Монголије, окуражио се и убија гласнике, самим тим и повод за битку.
Тако се 3.септембра 1260.године у Галилеји одиграла битка код Ајн Џалута
Битка која ће промијенити много тога, па и сам ток историје.
Монголи су ушли у битку иако су располагали са тек туменом војске, око 10.000 ратника, придружио им се и јерменски и грузински контигент, имали су у самој бици до 20.000 ратника, не више, на другој страни мамелучки султан Кутуз је расплагао са барем дупло већом војском.
У бици су Монголи доживјели пораз. По први пута у историји. Без обзира што је у бици учествовао мањи монголски контигент јер се већина запутила пут Монголије и што је основни узрок бројчана предност мамелучких снага, страшна монголска репутација бјеше нарушена, они више нису били непобједива сила пред којом имате само два избора, или се покорите или вам слиједи уништење, већ то бјеше наговјептај да се и Монголи моху побиједити, ако се будете добро тукли и то је могуће. Да је Субутај предводио монголску војску, он ако би увидео да околности не дају наду за успјех, не би ни улазио у битку и не би дозволио да се мит о непобједивости монголске хорде наруши.
И поред чињенице да су били малобројнији, Монголи су се добро и жестоко борили, но одлучила је и добра тактика мамелучких вође, побједа се пише Кутузу, али највећи терет битке је издржао тада млади војсковођа Баибарс који има и највеће заслуге за побједу.