Војска у древном Риму

Илирске легије су биле најјаче војне јединице у историји Римa

(Легија - легати - налегати, сложити формацију)

Најзаслужније су што је Римско царство потрајало јер им се већ за време великог илирског устанка жестоко дрмало под ногама и били су на ивици колапса али су врхунском дипломатијом купили наредних скоро 5 векова постојања тако што су илирима понудили да имају сва права као грађани Рима и једина обавеза им је била да служе у војсци и да узимају латинска имена кад дођу на неки положај у царству. Балканска похлепа, среброљубље и жудња за влашћу очигледно имају вишемиленијумски континуитет баш као и латинско лукавство.
Након тог периода настају илирске легије које су биле кључне у држању северних граница Римског царства.

Крај Римском царству долази када више нису могли да регрутују довољан број легија за одбрану граница и то је главни узрок пада западног Римског царства, а касније претапање народа северно од Дунава са истим народом јужно од Дунава је послужило да се неколико векова касније конструише лажна прича о некаквом досељавању словена и да се тадашња племена Илири, Трибали, Трачани и остали прогласе изумрлим мада се у последњих неколико деценија увелико ради на томе да се шиптари прогласе потомцима Илира, Дардана итд....
 
Илирске легије су биле најјаче војне јединице у историји Римa
(Легија - легати - налегати, сложити формацију)
Које су ти то илирске легије?
Уз то име је настало из латинског језика, према глаголу legere, држати се заједно.
 
Илирске легије су биле најјаче војне јединице у историји Римa

(Легија - легати - налегати, сложити формацију)

Најзаслужније су што је Римско царство потрајало јер им се већ за време великог илирског устанка жестоко дрмало под ногама и били су на ивици колапса али су врхунском дипломатијом купили наредних скоро 5 векова постојања тако што су илирима понудили да имају сва права као грађани Рима и једина обавеза им је била да служе у војсци и да узимају латинска имена кад дођу на неки положај у царству. Балканска похлепа, среброљубље и жудња за влашћу очигледно имају вишемиленијумски континуитет баш као и латинско лукавство.
Након тог периода настају илирске легије које су биле кључне у држању северних граница Римског царства.

Крај Римском царству долази када више нису могли да регрутују довољан број легија за одбрану граница и то је главни узрок пада западног Римског царства, а касније претапање народа северно од Дунава са истим народом јужно од Дунава је послужило да се неколико векова касније конструише лажна прича о некаквом досељавању словена и да се тадашња племена Илири, Трибали, Трачани и остали прогласе изумрлим мада се у последњих неколико деценија увелико ради на томе да се шиптари прогласе потомцима Илира, Дардана итд....
svi smo mi ovde na balkanu iliri i2 haplogrupa, potomci ilira.... delimicno
 
Колико знам Римљани су покорили Грчку а не обратно.
kad su se grci oslobadjali rimljana tada su imali grcku vatru. To oslobadjanje od rimljana mozemo nazvati borba izmedju romejaca i rimljana. Car Iraklije proglasava grcki jezik zvanicnim. Tu nije bilo rata vec se to desavalo uticajem. Posto je zapadno carstvo propalo, u istocnom delu grci se lako oslobadjaju rimljana mirnim putem, onih rimljana koji su kolonizovali istok, bile su tu rimske legije plus romanizovano ilirsko i tracko stanovnistvo ... iako je bilo tu rimskih elemenata, grci kao brojniji postaju dominantniji u istocnom rimskom carstvu a rimski elementi bez podrske zapada postaju sekundarni. E sad i dallje su i jedni i drugi sastavni delovi istocnog rimskog carstva ali sada sa grckim uticajem i skupa se svi zovu romejci tj vizantinci. Od tih rimskih legija i romanizovanog stanovnistva su danasnji cincari i vlasi.
 
Грчка ватра бјеше систем запаљивог оружја који је користило Византијско Царство од око 672.године (Теофан Исповједник овај изум приписује извјесном Kалинику, јеврејском научнику из Хелиополиса у Сирији) па све до XIV вијека.
Простор западног царства је већ од 476.године, са кратким периодом када је за времена Јустинијана Константипољ остварио контролу над Италијом, под утицајем и под доминацијом германских народа. Грчка ватра се појавила касније, како написах, у другој половини седмог вијека, њена појава и развој нису имали значаја у процесима у којима је Константинопољ преузимао доминацију у периоду када је наставио континуитет Ромејског царства.

Рецепт за грчку ватру био је строго чувана државна тајна; а тајност је била толико строга да је састав грчке ватре заувијек изгубљен и данас је предметом нагађања. Историчари су нагађали да је била базирана на шалитри, сумпору или живом кречу, међутим већина модерних историчара заступа мишљење се да је била базирана на нафти помијешаној са смолама, могуће слична данашњем напалму.

Назив "грчка ватра" у већини језика удомаћио се од XI вијека и ере крсташких ратова, у раносредњевјековнмом периоду користили су се нсзиви "морска ватра" и "ромејска ватра" (πῦρ ῥωμαϊκόν ; pŷr rhōmaïkón ).
 
Грчка ватра бјеше систем запаљивог оружја који је користило Византијско Царство од око 672.године (Теофан Исповједник овај изум приписује извјесном Kалинику, јеврејском научнику из Хелиополиса у Сирији) па све до XIV вијека.
Простор западног царства је већ од 476.године, са кратким периодом када је за времена Јустинијана Константипољ остварио контролу над Италијом, под утицајем и под доминацијом германских народа. Грчка ватра се појавила касније, како написах, у другој половини седмог вијека, њена појава и развој нису имали значаја у процесима у којима је Константинопољ преузимао доминацију у периоду када је наставио континуитет Ромејског царства.

Рецепт за грчку ватру био је строго чувана државна тајна; а тајност је била толико строга да је састав грчке ватре заувијек изгубљен и данас је предметом нагађања. Историчари су нагађали да је била базирана на шалитри, сумпору или живом кречу, међутим већина модерних историчара заступа мишљење се да је била базирана на нафти помијешаној са смолама, могуће слична данашњем напалму.

Назив "грчка ватра" у већини језика удомаћио се од XI вијека и ере крсташких ратова, у раносредњевјековнмом периоду користили су се нсзиви "морска ватра" и "ромејска ватра" (πῦρ ῥωμαϊκόν ; pŷr rhōmaïkón ).
Čudo da njome nisu branili Konstantinopolj ... od turaka
 

Back
Top