Војислављевићи

Када је у питању Кекавмен, он у свом спису (овдје стр 25) пише
Kekavmen 025.jpg

Превод на српски
Ако уиаднеш u иљачкаш земљу неког топарха, не враћај се истим путем којим си дошао у његову земљу. Неиријашељ, познавајући терен, поставиће ти засједе у клисурама и на повратку уништиће те.
Тако уради у Диоклеји Травуњанин Србин катепану Драча Михаилу, сину логотета (όποιον έποίησεν ό Τρφούνιος ό Σέρβος τω κατεπάνω Δυρραχίου Μιχαήλ τω του λογοθ-έτου υίω εις Διοκλείαν), и уништи његову војску која je бројала преко 40.000 војника. Поменути наиме катепан упавши у Диоклеју опљачка je, a враћајући се затече клисуре, кроз које je био ушао, запосједнуте и би заробљен. A можда je имао и други пут да се безбједно повуче, али из непромишљености, боље рећи неискуства, би заробљен.
Кекавмен описујући догађаје из 1040.године Стефана Војислава, како примијети форумаш, зове Травуњанином Србином (када описује догађаје из 1042.године зове га топархом Војиславом Диоклећанином, и из овог одломка и из тога јасно је да је Диоклеја политичка одредница и да је у питању политоним). Но оно што је важније јесте да је Стефан Војислав са својим ратницима уништио ромејску војску од преко 40.000 војника.
Ово су огромни губици ромејске војске за то вријеме. Да не би сумњали у претрјеривање аутора, за поређење исти аутор Кекавмен описује чувену битку на Бјеласици 1014.године и пише да је у тој бици заробљено 14.000 Бугара. Према истом аутору роиејско страдање у клисурама земље Стефана Војислава је много веће него страдање Бугара у чувеној бици на Бјеласици 1014.године. И ако не највећа, онда једна од највећих погибија ромејске војске у том вијеку, у равни, могуће и већа него ли у чувеној бици код Манцикерта 1071.године.
А у нашој историографији (на жалост) ова значајна битка и побједа српске војске, прошла је прилично незапажено.
 
Poslednja izmena:
A zašto baš Travunjanin Srbin, ako uzmemo u obzir da je Stefan Vojislav bio i vizantijski namjesnik Zahumlja?
Takođe, po LJPD-u je Dragimir vladao Zahumljem i Travunijom.
Zašto se Zahumlje izostavlja?

Mislim da treba razumeti u kontekstu Porfirogenitoog spisa tj. DAI koji kaže da su Travunjani poreklom od Srba i osamostalili se brakom u Vlastimirovo vreme (Krajine Belojevića).

Prevelika mi je slučajnost da ne postoji tu nikakva korelacija. Ja to razumem tako da je u početku možda bio vladar i Srbije i Travunije. Kada je zbacio Teofila Erotika i pobunio se, moguće je da se Travunija, po nekoj starini od ranije, odmah priključila Srbiji.
 
Mislim da treba razumeti u kontekstu Porfirogenitoog spisa tj. DAI koji kaže da su Travunjani poreklom od Srba i osamostalili se brakom u Vlastimirovo vreme (Krajine Belojevića).

Prevelika mi je slučajnost da ne postoji tu nikakva korelacija. Ja to razumem tako da je u početku možda bio vladar i Srbije i Travunije. Kada je zbacio Teofila Erotika i pobunio se, moguće je da se Travunija, po nekoj starini od ranije, odmah priključila Srbiji.
Pa i kod Zahumlja je ista stvar.
Čini mi se da Kekavmen pominje samo Duklju, Travuniju i Zahumlje kada govori o Vojislavu kao vizantijskom upravniku.
 
"Беше у градовима Далмације, у Зети и Стону, завладао топарх Војислав Дукљанин (ἦν δὲ εἰς τὰ κάστρα Δαλματίας εἰς τὴν Ζένταν καὶ εἰς τὴν Στάμνον τοπάρχης Βοϊσθλάβος ὁ Διοκλητιανός). Стратег хтеде да га зароби. И шта учини? Спријатељи се с њиме да га обмане. Иако је овај био варварин, али по природи и искуству беше мудар, па је он, с једне стране, примао поклоне, а с друге претвараше се као да је цару поданички одан, тобоже због благонаклоности и милости стратега...Они се потом сретну и, изљубивши се, седну. Тек што су они сели, на дати знак опколе стратега и, везавши му руке и ноге, одведу га везанога са његовим сином и свом пратњом и дромонима у Стон. И оним замкама и мрежама, којима (стратег) хтеде да улови, би уловљен, на срамоту Ромеја"
 
Meni je tu nešto jaaaako interesantno u tome što Porfirogenit kaže da su Travunjani po poreklu Srbi, a za Dukljane ne kaže.

A Kekavmen nešto kasnije da je Stefan Vojislav Travunjanin Srbin, pa onda Dukljanin.

Ne znam, možda lupam, ali deluje mi kao da tu ima nečeg što još niko do sada nije primetio. Oseća se, i to opako.
 
Meni je tu nešto jaaaako interesantno u tome što Porfirogenit kaže da su Travunjani po poreklu Srbi, a za Dukljane ne kaže.

A Kekavmen nešto kasnije da je Stefan Vojislav Travunjanin Srbin, pa onda Dukljanin.

Ne znam, možda lupam, ali deluje mi kao da tu ima nečeg što još niko do sada nije primetio. Oseća se, i to opako.
Skoro kao da su u pitanju samo političke jedinice i političke pripadnosti. Etničke grupe su Sloveni, Romani itd, političke tvorevine su imena dobila po lokaciji (Dioklitija, Zahumlje) ili svojim stvaraocima od kojih, osim imena, nije mnogo ostalo (Srbija, Hrvatska, Bugarska), a identiteti koje mi znamo danas i koje u taj period uporno učitavamo se razvijaju mnogo kasnije, zahvaljujući činjenici da su neke od tih jedinica preživele dovoljno dugo. Slične paralele imamo i u primerima Mađarske, Francuske, Švedske... zapravo skoro svugde.
 
Meni je tu nešto jaaaako interesantno u tome što Porfirogenit kaže da su Travunjani po poreklu Srbi, a za Dukljane ne kaže.

A Kekavmen nešto kasnije da je Stefan Vojislav Travunjanin Srbin, pa onda Dukljanin.

Ne znam, možda lupam, ali deluje mi kao da tu ima nečeg što još niko do sada nije primetio. Oseća se, i to opako.
Šta se to oseća, odakle smrdi
 
Постоји у комшилуку али и уопште код србофобичног корпуса (малчице ћу скренути са теме али постоји повезница) тежња потирању (или ниподаштавању) свега српског у историјским списима. Тако од тих појава можемо чути или прочитати "Порфирогенит пише да Дукљани нису Срби".
Не, Порфирогенит то не пише, не пише да Диоклећани нису Срби или да не воде поријекло од Срба већ само ту инфоирмацију, за разлику од Травиуњана, Захумљана, Конављана и Пагана не наглашава у рукопису, нити се уопште бави етничким поријеклом Диоклећана у том поглављу.
Питање, зашто експлицитно не пише за Диоклећане да вуку поријекло (попут осталих побројаних колективитета) од Срба и није смислено јер је поглавље 35 само нацрт садржаја (то је констатовао и Тибор Живковић и то ће констатовати свако ко се бавио овим списом) који је планирао касније уписати и дописати. И то нацрт од тек четири реченице. Зашто у нацрту текста немамо неки податак, навод и није смислено питати.

Када је у питању Кекавменов рукопис, ако погледамо читав спис, он о Србима пише најпозитивније.
Додуше, мотив је могуће поређење са Власима према којима кроз спис показује снажан анимотитет, (оно ако имамо лоше момке морају се провући неки добри који су супротност) које у спису поистовјећује са Дачанима и Бесима, и ту (овдје) на стр 74 пише
Cecaumeni_Strategicon_et_incerti_scriptoris_de_officiis_regiis_libellus 074 (2).jpg

Превод на српски уоквиреног пасуса
Вјерују у Бога, не вјерују ни у краља, ни у рођака ни у пријатеља, када се боре увијек кварно поступају, много лажу, краду одјећу, злопамтила су, кукавице, клевећу праве пријатеље, занатлије искориштавају сиротињу,.обмањују лаковјерне, никада им није веровати, нити су им вјеровали цареви римски, против цара Трајана потпуно су поражени, а њихов краљ Децебал, бјеше убијен а глава му на копље набијена усред Рима. То су Дачани и Веси. Некада су битисали близу ријека Дунав и Саус, која се данас зове Сава. Док су Срби веома јаки, живе у утврђењима и тешким мјестима. ови храбри људи показивали су љубав и служили највећим римским царевима, излазећи из огиромата. земље Римљана су нестајале. када су их, огорчени због њихових дјела, како је речено, уништили. Они који су изашли из првих били су раштркани по Епиру и Македонији, али је већина отишла у Грчку.
И ту Кекавмен на једној страни Дачане и Бесе (које а то је видљииво на садржају испред поистовјећује са Власима) најцрње могуће описује, приписујући им најгрђе могуће особине, Србе глорификује преко сваке мјере истичући најбоље врлине.
И ту (по мени) Кекавмен из тог разлога истиче етнички идентитет топарха Војислава називајући га Травуњанином Србином како би указао да је у питању опасан противник и како би провукао непромишљеност капетана Драча Михаила који мје против тако опасног противника учинио недопустиве грешке.
 
Постоји у комшилуку али и уопште код србофобичног корпуса (малчице ћу скренути са теме али постоји повезница) тежња потирању (или ниподаштавању) свега српског у историјским списима. Тако од тих појава можемо чути или прочитати "Порфирогенит пише да Дукљани нису Срби".
Не, Порфирогенит то не пише, не пише да Диоклећани нису Срби или да не воде поријекло од Срба већ само ту инфоирмацију, за разлику од Травиуњана, Захумљана, Конављана и Пагана не наглашава у рукопису, нити се уопште бави етничким поријеклом Диоклећана у том поглављу.
Питање, зашто експлицитно не пише за Диоклећане да вуку поријекло (попут осталих побројаних колективитета) од Срба и није смислено јер је поглавље 35 само нацрт садржаја (то је констатовао и Тибор Живковић и то ће констатовати свако ко се бавио овим списом) који је планирао касније уписати и дописати. И то нацрт од тек четири реченице. Зашто у нацрту текста немамо неки податак, навод и није смислено питати.

Када је у питању Кекавменов рукопис, ако погледамо читав спис, он о Србима пише најпозитивније.
Додуше, мотив је могуће поређење са Власима према којима кроз спис показује снажан анимотитет, (оно ако имамо лоше момке морају се провући неки добри који су супротност) које у спису поистовјећује са Дачанима и Бесима, и ту (овдје) на стр 74 пише
Pogledajte prilog 1757293
Превод на српски уоквиреног пасуса

И ту Кекавмен на једној страни Дачане и Бесе (које а то је видљииво на садржају испред поистовјећује са Власима) најцрње могуће описује, приписујући им најгрђе могуће особине, Србе глорификује преко сваке мјере истичући најбоље врлине.
И ту (по мени) Кекавмен из тог разлога истиче етнички идентитет топарха Војислава називајући га Травуњанином Србином како би указао да је у питању опасан противник и како би провукао непромишљеност капетана Драча Михаила који мје против тако опасног противника учинио недопустиве грешке.

Nisam rekao da piše da nisu Srbi, već da ne pominje to izričito.
 

Back
Top