Војислављевићи

[Kotromanicev sin]

Naravno da je opcija. Poglavlja o južnim Slavenima su svi redom nedovršena. Mislio je reći da su Dukljani Hrvati

Извињавам се господине Милане.

 

[Ebisclaus]

Pogledajte prilog 1757885

Извињавам се господине Милане.

Širenje srpstva naokolo je postala navika, refleks. Oprošteno ti je.

 

[SeverZapad]

Nisam rekao da piše da nisu Srbi, već da ne pominje to izričito.

svasta...

 

[Brđanin]

svasta...

Pa ne pominje.

 

[Ovi jedan]

Pogledajte prilog 1757885

Извињавам се господине Милане.

Promaklo ti zašto se igra vidovitog Milana?

Pa to znači da Dukljani nisu bili Srbi nego su tek posrbljeni kasnijim vladarskim slojem (Srbima).

А опција да спис није завршен не пије воду?


Ili tebi stvarno realno zvuči da Konstantin nije završia svoje djelo pa radi toga nije stiga zapisat kako su Dukljani ustvari Srbi(ili su to bar porijeklom)? I sve to iako je napisa poglavlje o njima(ako se ne varam) i spominja ih više puta kroz pripovjedanje o narodima ovih krajeva, al eto nikako da spomene kako su i oni (porijeklom) Srbi. Moguće da mu nestalo tinte kad je to iša napisat

 

[SeverZapad]

Pa ne pominje.

mislio sam da govori o travunjanima.
Duklja je tada toliko mala i po svoj prilici, i tada naseljena sa dosta romanskog stanovnistva da meni uopste nije narocito sporno sto se Duklja ne pominje izricito u tom kontekstu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

mislio sam da govori o travunjanima.

Kako si to pomislio?

 

[Meliot]

mislio sam da govori o travunjanima.
Duklja je tada toliko mala i po svoj prilici, i tada naseljena sa dosta romanskog stanovnistva da meni uopste nije narocito sporno sto se Duklja ne pominje izricito u tom kontekstu.

Za Duklju samo kaže da je "slovenska" kada nabraja slovenske kneževine i dokle se one prostiru. Tako da je u Duklji za vreme Porfirogenita sigurno preovladao slovenski element.

 

[SeverZapad]

Kako si to pomislio?

Odkud znam, valjda mi se tako ucinilo. Kako mislis kako sam pomislio

 

[Khal Drogo]

Ивана Kоматина, Папска политичка теорија и практична политика. Kраљевство код Јузних Словена до краја XII века

Spojler: Папска политичка теорија и практична политика. Kраљевство код Јузних Словена до краја XII века стр 41

Да се приметити да је папа Гргур VII за непуних годину дана доделиo краљевски ранг тројици владара: руском, пољском и хрватском. Међутим, у поменутом регистру чува се писмо које је папа Гргур VII упутио „Миха- илу словенском краљу“, 9. јануара 1078. г., што недвосмислено сведочи да је и српски кнез Михаило Војислављевић, свакако током 1077. или можда и коју годину раније, такође добио титулу rex од папе Гргура. 52 О чему заправо говори писмо које је насловљено на Михаила Sclavorum regi? 53
Писмо пре свега доноси вести о црквеним збивањима тога времена у јадранском Приморју. Папа обавештава српског краља Михаила да се легат Петар, кога је он упутио да реши спор, још није вратио у Рим, али и да је отпослао писма „која су тако вашима несагласна, да ваш случај или случај дуб- ровачке цркве не можемо сасвим разлучити“. 54 Из даљег текста писма сазнаје се да је спор вођен „између сплитског архиепископа и дубровачког“, а сва- како је очигледно да је Михаило штитио права дубровачке митрополије. 55
Но, како су писма легата била папи нејасна, он позива краља да пошаље по- сланике у Рим „да би могла преко њих правда о спору који је између сплитског архиепископа и дубровачког, да се истражи и канонски одреди и твога краљевства част од нас да се призна“. 56
На крају писма папа додаје: „Тада за- иста пошто се та ствар сазна моћи ћемо твојој молби праведно удовољити, према ономе што желимо, и у даровању заставе и додељивању палијума као најдражег сина блаженог Петра услишићемо како праведност налаже“. 57
Наведено писмо је најстарији извор у коме се један српски владар зва- нично назива краљем, али није тачно познато када и под којим околности- ма је стекао ту титулу. 58
Дакле, папа Михаила ословљава титулом rex, али тек након решавања поменутог црквеног спора, он ће у потпуности показати верност и постати вазал Св. Петра. Међутим, чињеница да Михаило тек треба да добије одређене симболе папске власти ни на који начин не доводи у питање тврдњу да је он већ стекао наслов rex.
-------------------------------------------------------------------------------
52 MGH Epp sel. II/2, 365. И. Коматина, Црква и држава у српским земљама од ΧΙ до ΧΙΙΙ века, Београд 2016, 136‒137. Дакле 1078. није година Михаиловог крунисања него се оно одиграло свакако пре 9. јануара 1078, тј. датума када је писмо адресирано. Из неког раз- лога се поткрала грешка, те се писмо датира у 1077. годину, ИСН I, 189 (С. Ћирковић); К. Јиречек, Историја Срба I, Београд 1952 2 , 122, не наводи 1077. као годину настанка писма већ као годину када се Михаило обратио папи.
53 Други извор из кога се сазнаје о инсигнијама краља Михаила је ктиторски портрет самог Михаила у Стону. Краљ је приказан са круном западног облика, какву срећемо код западних владара и тамноцрвеним плаштом, С. Марјановић Душанић, Владарске инсигније и државна симболика у Србији од ΧΙΙΙ до ΧV века, Београд 1994, 122.
54 MGH Epp sel. II/2, 365.
55 MGH Epp sel. II/2, 365; И. Коматина, Црква и држава, 136‒137.
56 „..ac canonoice diffiniri tuique regni honor a nobis cognosci…“, MGH Epp sel. II/2, 365.
57 „…velebimus ac in dono vexilii et in concessione pallii quasi karissimum beati Petri filium dictante rectitudine audiemus…“ MGH Epp sel. II/2, 365.
58 П. Коматина, Византијска титула Константина Бодина, ЗРВИ 48 (2011) 69–70.

 

[Frontiersman]

rekonstrukcija krune kralja Mihaila I Vojislavljevića u Istorijskom muzeju Srbije

 

[Khal Drogo]