Милица
Buduća legenda
- Poruka
- 26.912
-
- Popularno:
- Gore beli šatori ispred Skupštine...
- Komunikacija sa političkim...
- Ljudi su se jasno podelili na jedne...
- Priprema za sex
- Kako se pripremiti za pomeranje...
- Evropski parlament usvojio nikad...
- 1. novembar
- Borovo: Počelo uklanjanje kapele srpske...
- Sportski dogadjaj kojem biste voljeli...
- Vučić o napadu ispred Skupštine Srbije:...
Vojislav Seselj
- Začetnik teme dragosh
- Datum pokretanja
- stanje
Poznavalac stvari
Legenda
- Poruka
- 60.338
Митоманија.
Сви јужни Словени католици су Хрвати???
Таман ко и хрватски краљеви који су икад реално егзистирали само на хард диску хрватске википедије.
Милица
Buduća legenda
- Poruka
- 26.912
Подвиг др Војислава Шешеља
Шешељ је својом одбраном отворио очи многима постао један од најхрабријих светских антиглобалиста.
Девет година хашко чудовиште узима живот Војиславу Шешељу; девет година се Војислав Шешељ не да, борећи се не само за себе, него, пре свега и изнад свега, за народ коме припада. Приближио се тренутак коначног обрачуна са несломљеним писцем „Идеологије српског национализма“: решили су да га, као и толике друге, судски убију, јер не могу да га поразе, и, наравно, не могу да му докажу кривицу. Саучесници у убиству овог српског политичара и родољуба биће, свакако, и домаћи представници колонијалне управе Србије: зна се да је Шешељ послат у Хаг (о томе је писала Карла дел Понте), уз досманлијски поклич: „Водите га, и више нам га не враћајте!“
Шешељ је све то очекивао. У „Погледима“ од 26. септембра 1994. изјавио је: „Често ме у последње време питају за Хаг… Међутим, ја сам се одавно изјаснио. Кад ме је један западни званичник 1992. године први пут ставио на листу ратних злочинаца, а то је био тадашњи амерички министар иностраних послова Лоренс Иглбергер, рекао сам да, ако против мене буде подигнута оптужница, неће бити потребно никакво изручење, ја тамо идем одмах и добровољно“. Што је обећао, испунио је почетком 2оо3. године: отишао је добровољно, уздигнуте главе… А није да није знао шта га чека на „кенгурском суду“; знао је, и то врло добро. У разговору 1994. рекао је: „Шта ако се у Хагу појаве лажни сведоци? Па шта, нек се појаве! Ја сам већ навикао на лажне сведоке. Рецимо, на својевременом суђењу у Сарајеву имао сам доста лажних сведока, па је то увесељавало публику у судници. Mислим да би тај процес био један велики спектакл, па никада не бих могао да опростим себи да се тамо не појавим. С друге стране, не бих могао да опростим себи да ме неко оптужи за ратне злочине а да ја не искористим све што ми је при руци да те оптужбе оповргнем, иако не признајем правну заснованост суда. Не постоје правни принципи које би могао да конституише тај суд, не постоји међународни кривични законик по којем би тај суд судио, не постоји закон о кривичном процесу по коме би судио међународни кривични суд. Међутим, то мене не интересује. Мене интересује политички моменат свега овога и ја бих одмах отишао тамо.“
И ето, то се све тако збило: дошли су лажни сведоци – и њих, и суд који их ангажује, Шешељ је извргао руглу, комбинујући суверено познавање правне науке и довитљивост свог земљака, Давида Штрпца, који је „главатој господи“, окупаторима из Беча, ставио до знања колики може да буде човек кад се у њему „Срб напири и надме“; Хаг је отужни спектакл-серијал, који Србија прати већ девет година, при чему Шешељ непрестано показује сву беду учесника у истом, трећеразредних глумаца глобалног позоришта сенки; искористио је оптужбе против себе не само да би их оповргао, него да би он оптужио Империју, која почива на осовини зла Вашингтон – Ватикан; видело се, почев од покушаја да се Шешељу наметне бранилац, па све до сада, када га, наочиглед света, убијају, да Хаг није никакав суд, него револуционарни трибунал за гиљотинирање оних који одбијају да се поклоне богу мамону; Шешељ је искористио сваки „политички моменат“ да саопшти истину о свом народу и његовој борби за слободу.
За време свог боравка у тамници, „кући необичној“, Шешељ је радио, састављао зборнике, писао и остављао трагове о ономе што се дешава у свету под влашћу кнеза таме. Те књиге ће остати, нарочито„Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације“ (као и „Идеологија српског национализма“, која је настала пре одласка у хашки казамат). У овој књизи, др Војислав Шешељ је доказао да је данашња хрватска нација вештачки конструкт, настала на основу преверавања (прво унијаћења, па католичења) православних Срба. Уосталом, све праве усташе, од Анте Павелића, преко Андрије Артуковића и Милета Будака, до Макса Лубурића пореклом су бивши Срби, који су злочинима покушавали да у себи пониште сећање на порекло.
Хрвате су, онакве какве их данас знамо, направили мештри из Ватикана, који су, много пре теоретичара „сукоба цивилизација“, Семјуела Хантигтона, тврдили да је граница између Истока и Запада на Дрини, у шта се Срби, духовна деца Светога Саве, раширена чак до Жумберка и Беле Крајине, никако нису уклапали.
Др Војислав Шешељ је, својом одбраном, отворио очи многима: пре свега, Русима, чији га угледни политичари, научници и јавни радници упорно бране пред лицем неправде. Јер, он је, јасно и гласно, рекао целом свету: рат против Срба био је, крајем 20. века, увод за рат против Русије, који ће одредити судбину века у коме живимо. Сви непријатељи православних народа знају за дубоку духовну везу која постоји између двају народа: зато је Наполеон подржавао Турску против Карађорђеве Србије; зато су Беч и Берлин били тако немилосрдни према Српству у Првом светском рату; зато је и Хитлер беснео, говорећи да народ као што су Срби не сме да живи уз Дунав. После победе над Србима у рату на проторима бивше Југославије, НАТО сатанисти желе да нас и духовно сломе, и да ову древну националну заједницу, коју су, бацајући на нас тридесет хиљада тона бомби са осиромашеним уранијумом, трајно ранили и изложили умирању, гурну, у оквиру својих окупаторских трупа, у рат против наше браће, потомака Светог Сергија Радоњешког. Ни ђенерал Недић, иако се налазећи под најсуровијом влашћу Хитлерових окупационих војски, није дозволио да иједан Србин оде у рат против Русије на Источном фронту; данашње слуге Империје, које у Београду играју ЕУ коло смрти, то једва чекају да учине. Шешељ их је разобличавао и разобличава; њихова издаја ће, кад-тад, бити осуђена као издаја, и остаће црним словима уписана у нашу повесницу.
Шешељ је, у исти мах, и један од најхрабријих српских и светских антиглобалиста, који зна да ће будуће банкарско царство бити планетарни концентрациони логор. Као што је изнад врата Аушвица стајало да „рад ослобађа“, тако изнад уласка у глобални ГУЛАГ стоје пароле о демократији, људским правима, слободном тржишту, испод којих умиру људи и народи. Стари робијаш из казамата титоизма (а Тито је, сад сви то знају, био НАТО поузданик против совјетског блока), Шешељ је, свим својим животом, био спреман да посведочи чињеницу, непорециву као дисање, да је слобода човека и народа немогућа без слободне националне државе, за коју се наш народ вековима борио.
Таквом човеку суде у Хагу. Таквог човека хоће да убију. Његов велики претходник, Србин из Босне, књижевник и национални делатник, Петар Кочић, једном је завапио: „У ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме, и умријех“(и заиста: умро је у Београду 1916, под аустријском окупацијом). Не дао Бог да и Шешељ доживи Кочићеву судбину: од зеничке робијашнице, у којој се нашао вољом тито-муслиманске клике браће Поздерац до хашке тамнице, у коју га је бацила Империја са својим београдским слугерањама, његов живот би заиста могао да опише трагични лук живота у физичком ропству.
Но, Шешељ никад није робовао душом: тврдоврат, непокоран, одлучан да не посрне под теретом истинољубља о свом народу и његовом страдању, увек је био слободан дух који је непријатељима у лице говорио он о чега су се непријатељи највише плашили. Био је огледало за њихова лица, искежена у инквизиторском грчу мржње према свему што се не држи империјалне максиме: „Пољуби ме у задњицу или ћу ти разбити главу“ (тако је покојни Харолд Пинтер дефинисао америчку политику према народима планете).
Молећи се Богу Правде за др Војислава Шешеља, ми знамо да је он већ победио, и да се Империја руши. Јесте, сад су бесни, спремни на све, и ускоро би могли да изазову Трећи светски рат; па ипак, ипак: то су последњи трзаји једног чудовишта које је било засновано на вољи за моћ и лишено сваке човечности. Људи попут Шешеља се нису уплашили чудовишта; јер „бој не бије свијетло оружије, / већ бој бије срце у јунака“. Шешељ је, у Хагу, показао да има, што народ каже, „срце ко кућа“. Срце које је Србија, заједничка кућа свију нас.
Владимир Димитријевић
Фонд Стратешке Културе
Шешељ је својом одбраном отворио очи многима постао један од најхрабријих светских антиглобалиста.
Девет година хашко чудовиште узима живот Војиславу Шешељу; девет година се Војислав Шешељ не да, борећи се не само за себе, него, пре свега и изнад свега, за народ коме припада. Приближио се тренутак коначног обрачуна са несломљеним писцем „Идеологије српског национализма“: решили су да га, као и толике друге, судски убију, јер не могу да га поразе, и, наравно, не могу да му докажу кривицу. Саучесници у убиству овог српског политичара и родољуба биће, свакако, и домаћи представници колонијалне управе Србије: зна се да је Шешељ послат у Хаг (о томе је писала Карла дел Понте), уз досманлијски поклич: „Водите га, и више нам га не враћајте!“
Шешељ је све то очекивао. У „Погледима“ од 26. септембра 1994. изјавио је: „Често ме у последње време питају за Хаг… Међутим, ја сам се одавно изјаснио. Кад ме је један западни званичник 1992. године први пут ставио на листу ратних злочинаца, а то је био тадашњи амерички министар иностраних послова Лоренс Иглбергер, рекао сам да, ако против мене буде подигнута оптужница, неће бити потребно никакво изручење, ја тамо идем одмах и добровољно“. Што је обећао, испунио је почетком 2оо3. године: отишао је добровољно, уздигнуте главе… А није да није знао шта га чека на „кенгурском суду“; знао је, и то врло добро. У разговору 1994. рекао је: „Шта ако се у Хагу појаве лажни сведоци? Па шта, нек се појаве! Ја сам већ навикао на лажне сведоке. Рецимо, на својевременом суђењу у Сарајеву имао сам доста лажних сведока, па је то увесељавало публику у судници. Mислим да би тај процес био један велики спектакл, па никада не бих могао да опростим себи да се тамо не појавим. С друге стране, не бих могао да опростим себи да ме неко оптужи за ратне злочине а да ја не искористим све што ми је при руци да те оптужбе оповргнем, иако не признајем правну заснованост суда. Не постоје правни принципи које би могао да конституише тај суд, не постоји међународни кривични законик по којем би тај суд судио, не постоји закон о кривичном процесу по коме би судио међународни кривични суд. Међутим, то мене не интересује. Мене интересује политички моменат свега овога и ја бих одмах отишао тамо.“
И ето, то се све тако збило: дошли су лажни сведоци – и њих, и суд који их ангажује, Шешељ је извргао руглу, комбинујући суверено познавање правне науке и довитљивост свог земљака, Давида Штрпца, који је „главатој господи“, окупаторима из Беча, ставио до знања колики може да буде човек кад се у њему „Срб напири и надме“; Хаг је отужни спектакл-серијал, који Србија прати већ девет година, при чему Шешељ непрестано показује сву беду учесника у истом, трећеразредних глумаца глобалног позоришта сенки; искористио је оптужбе против себе не само да би их оповргао, него да би он оптужио Империју, која почива на осовини зла Вашингтон – Ватикан; видело се, почев од покушаја да се Шешељу наметне бранилац, па све до сада, када га, наочиглед света, убијају, да Хаг није никакав суд, него револуционарни трибунал за гиљотинирање оних који одбијају да се поклоне богу мамону; Шешељ је искористио сваки „политички моменат“ да саопшти истину о свом народу и његовој борби за слободу.
За време свог боравка у тамници, „кући необичној“, Шешељ је радио, састављао зборнике, писао и остављао трагове о ономе што се дешава у свету под влашћу кнеза таме. Те књиге ће остати, нарочито„Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације“ (као и „Идеологија српског национализма“, која је настала пре одласка у хашки казамат). У овој књизи, др Војислав Шешељ је доказао да је данашња хрватска нација вештачки конструкт, настала на основу преверавања (прво унијаћења, па католичења) православних Срба. Уосталом, све праве усташе, од Анте Павелића, преко Андрије Артуковића и Милета Будака, до Макса Лубурића пореклом су бивши Срби, који су злочинима покушавали да у себи пониште сећање на порекло.
Хрвате су, онакве какве их данас знамо, направили мештри из Ватикана, који су, много пре теоретичара „сукоба цивилизација“, Семјуела Хантигтона, тврдили да је граница између Истока и Запада на Дрини, у шта се Срби, духовна деца Светога Саве, раширена чак до Жумберка и Беле Крајине, никако нису уклапали.
Др Војислав Шешељ је, својом одбраном, отворио очи многима: пре свега, Русима, чији га угледни политичари, научници и јавни радници упорно бране пред лицем неправде. Јер, он је, јасно и гласно, рекао целом свету: рат против Срба био је, крајем 20. века, увод за рат против Русије, који ће одредити судбину века у коме живимо. Сви непријатељи православних народа знају за дубоку духовну везу која постоји између двају народа: зато је Наполеон подржавао Турску против Карађорђеве Србије; зато су Беч и Берлин били тако немилосрдни према Српству у Првом светском рату; зато је и Хитлер беснео, говорећи да народ као што су Срби не сме да живи уз Дунав. После победе над Србима у рату на проторима бивше Југославије, НАТО сатанисти желе да нас и духовно сломе, и да ову древну националну заједницу, коју су, бацајући на нас тридесет хиљада тона бомби са осиромашеним уранијумом, трајно ранили и изложили умирању, гурну, у оквиру својих окупаторских трупа, у рат против наше браће, потомака Светог Сергија Радоњешког. Ни ђенерал Недић, иако се налазећи под најсуровијом влашћу Хитлерових окупационих војски, није дозволио да иједан Србин оде у рат против Русије на Источном фронту; данашње слуге Империје, које у Београду играју ЕУ коло смрти, то једва чекају да учине. Шешељ их је разобличавао и разобличава; њихова издаја ће, кад-тад, бити осуђена као издаја, и остаће црним словима уписана у нашу повесницу.
Шешељ је, у исти мах, и један од најхрабријих српских и светских антиглобалиста, који зна да ће будуће банкарско царство бити планетарни концентрациони логор. Као што је изнад врата Аушвица стајало да „рад ослобађа“, тако изнад уласка у глобални ГУЛАГ стоје пароле о демократији, људским правима, слободном тржишту, испод којих умиру људи и народи. Стари робијаш из казамата титоизма (а Тито је, сад сви то знају, био НАТО поузданик против совјетског блока), Шешељ је, свим својим животом, био спреман да посведочи чињеницу, непорециву као дисање, да је слобода човека и народа немогућа без слободне националне државе, за коју се наш народ вековима борио.
Таквом човеку суде у Хагу. Таквог човека хоће да убију. Његов велики претходник, Србин из Босне, књижевник и национални делатник, Петар Кочић, једном је завапио: „У ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме, и умријех“(и заиста: умро је у Београду 1916, под аустријском окупацијом). Не дао Бог да и Шешељ доживи Кочићеву судбину: од зеничке робијашнице, у којој се нашао вољом тито-муслиманске клике браће Поздерац до хашке тамнице, у коју га је бацила Империја са својим београдским слугерањама, његов живот би заиста могао да опише трагични лук живота у физичком ропству.
Но, Шешељ никад није робовао душом: тврдоврат, непокоран, одлучан да не посрне под теретом истинољубља о свом народу и његовом страдању, увек је био слободан дух који је непријатељима у лице говорио он о чега су се непријатељи највише плашили. Био је огледало за њихова лица, искежена у инквизиторском грчу мржње према свему што се не држи империјалне максиме: „Пољуби ме у задњицу или ћу ти разбити главу“ (тако је покојни Харолд Пинтер дефинисао америчку политику према народима планете).
Молећи се Богу Правде за др Војислава Шешеља, ми знамо да је он већ победио, и да се Империја руши. Јесте, сад су бесни, спремни на све, и ускоро би могли да изазову Трећи светски рат; па ипак, ипак: то су последњи трзаји једног чудовишта које је било засновано на вољи за моћ и лишено сваке човечности. Људи попут Шешеља се нису уплашили чудовишта; јер „бој не бије свијетло оружије, / већ бој бије срце у јунака“. Шешељ је, у Хагу, показао да има, што народ каже, „срце ко кућа“. Срце које је Србија, заједничка кућа свију нас.
Владимир Димитријевић
Фонд Стратешке Културе
Милица
Buduća legenda
- Poruka
- 26.912
Акција „Слобода Војиславу Шешељу“
Све моје пријатеље на социјалним мрежама молим и позивам да на што више адреса у земљи и иностранству пошаљу ову моју личну поруку која следи. Када кажем на што више адресa мислим како на политичке институције у свету, странке, покрете, удружења, како патриотска, антиглобалистичка, тако и на оне који се хвале да брину о људским правима. Наравно ту долазе и професори права, филозофи, уметници и јавне и друге личности које желе да се укључе у ову акцију СЛОБОДА ЗА ШЕШЕЉА ОДМАХ.
Молим пријатеље из иностранства да преко друштвених мрежа и тамо прошире овај мој позив и обавештење. Немамо право да мирно чекамо шта ће неко да одлучи, а тај спроводи тортуру. Текст гласи:
„Проф. др Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке, од 24. фебруара 2003. године налази се у притвору Хашког трибунала. За 30. октобар 2013. године заказано је изрицање првостепене пресуде. По кршењу људских и процесних права у погледу суђења у разумном року и права на фер и правично суђење овај предмет је убедљиво на првом месту у светским оквирима. Да је проф. Шешељ крив одавно би био осуђен, али он не само што није крив, него и не постоји могућност да се докаже његова кривица. Према сведочењу Карле Дел Понте у књизи коју је објавила 2008. године, она је против проф. Шешеља подигла оптужницу зато што је 17. фебруара 2003. године Зоран Ђинђић од ње тражо да води Шешеља и да га никада не врате из Хага.
Пуних 11 година је Шешељ у притвору као политички затвореник, национални лидер и антиглобалиста. Над њим се спроводи тортура. Недавно су судије одлучиле да одложе изрицање првостепене пресуде на неодређено време. После доласка Шешеља у Хаг судије су завршиле 16 предмета и то предмете оптужених који су после Шешеља оптужени или дошли у притвор. Шешељу се као још увек невиној особи крши право на суђење у разумном року, а целокупно суђење је било уз изразите примере кршења права на фер и правично суђење. Доктрина злоупотребе судског поступка забрањује судијама да у овом предмету суде, јер би свако суђење и даљи боравак проф. Шешеља био доказ нефер и неправичног поступка.
Да би се спасио Војислав Шешељ ове тортуре коју трпи пуних 11 година позивам Вас да се прикључите нашој борби за слободу Шешеља. Позивам Вас да на свим местима обавестите јавност и да на свим местима тражите слободу за Шешеља. Институције које морају да се запитају за случај Шешељ су Европски парламент, Савет Европе, Европска комисија, сви борци за људска права и они који су упознати да постоје међународни документи и институције које брину о људским правима и слободама. Ако се ћути поводом предмета Шешељ, онда свако од нас учествује у тортури, али и може то исто очекивати да му се деси. Предмет Шешељ је брука за међународне стандарде и заједницу која жели да се хвали цивилизацијским тековинама.
С поштовањем.
Зоран Красић
Потпредседник Српске радикалне странке, Председник Комистета за одбрану Војислава Шешеља, Правни саветник и шеф Стручног тима за одбрану Војислава Шешеља“
Све моје пријатеље на социјалним мрежама молим и позивам да на што више адреса у земљи и иностранству пошаљу ову моју личну поруку која следи. Када кажем на што више адресa мислим како на политичке институције у свету, странке, покрете, удружења, како патриотска, антиглобалистичка, тако и на оне који се хвале да брину о људским правима. Наравно ту долазе и професори права, филозофи, уметници и јавне и друге личности које желе да се укључе у ову акцију СЛОБОДА ЗА ШЕШЕЉА ОДМАХ.
Молим пријатеље из иностранства да преко друштвених мрежа и тамо прошире овај мој позив и обавештење. Немамо право да мирно чекамо шта ће неко да одлучи, а тај спроводи тортуру. Текст гласи:
„Проф. др Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке, од 24. фебруара 2003. године налази се у притвору Хашког трибунала. За 30. октобар 2013. године заказано је изрицање првостепене пресуде. По кршењу људских и процесних права у погледу суђења у разумном року и права на фер и правично суђење овај предмет је убедљиво на првом месту у светским оквирима. Да је проф. Шешељ крив одавно би био осуђен, али он не само што није крив, него и не постоји могућност да се докаже његова кривица. Према сведочењу Карле Дел Понте у књизи коју је објавила 2008. године, она је против проф. Шешеља подигла оптужницу зато што је 17. фебруара 2003. године Зоран Ђинђић од ње тражо да води Шешеља и да га никада не врате из Хага.
Пуних 11 година је Шешељ у притвору као политички затвореник, национални лидер и антиглобалиста. Над њим се спроводи тортура. Недавно су судије одлучиле да одложе изрицање првостепене пресуде на неодређено време. После доласка Шешеља у Хаг судије су завршиле 16 предмета и то предмете оптужених који су после Шешеља оптужени или дошли у притвор. Шешељу се као још увек невиној особи крши право на суђење у разумном року, а целокупно суђење је било уз изразите примере кршења права на фер и правично суђење. Доктрина злоупотребе судског поступка забрањује судијама да у овом предмету суде, јер би свако суђење и даљи боравак проф. Шешеља био доказ нефер и неправичног поступка.
Да би се спасио Војислав Шешељ ове тортуре коју трпи пуних 11 година позивам Вас да се прикључите нашој борби за слободу Шешеља. Позивам Вас да на свим местима обавестите јавност и да на свим местима тражите слободу за Шешеља. Институције које морају да се запитају за случај Шешељ су Европски парламент, Савет Европе, Европска комисија, сви борци за људска права и они који су упознати да постоје међународни документи и институције које брину о људским правима и слободама. Ако се ћути поводом предмета Шешељ, онда свако од нас учествује у тортури, али и може то исто очекивати да му се деси. Предмет Шешељ је брука за међународне стандарде и заједницу која жели да се хвали цивилизацијским тековинама.
С поштовањем.
Зоран Красић
Потпредседник Српске радикалне странке, Председник Комистета за одбрану Војислава Шешеља, Правни саветник и шеф Стручног тима за одбрану Војислава Шешеља“
EUropejac
Domaćin
- Poruka
- 3.378
Političke....
Ne zaboravi da postoje "prave granice Srbije".
Granice su odredjene, prave graince su ove ....pomiri se sa tim
- - - - - - - - - -
A da li ti mislis da smo se mi uplasili? Ne...nesto me uopste ne interesuje rad SRS-a, demagoga KRasica i Seselja...
- Poruka
- 7.475
Granice su odredjene, prave graince su ove ....pomiri se sa tim
- - - - - - - - - -
A da li ti mislis da smo se mi uplasili? Ne...nesto me uopste ne interesuje rad SRS-a, demagoga KRasica i Seselja...
Опет ти се дигао на Шешеља? Е јадо јадаро.
gost 270414
Veoma poznat
- Poruka
- 13.578
Oj Šeki, Šeki, tako ti Alaha.... 
EUropejac
Domaćin
- Poruka
- 3.378
- Poruka
- 7.475
Kao prvo, jako je prosto to...kao drugo..Seselj je previse ruzan, tako da...
Е непризнати сине тарабе и вепра.
EUropejac
Domaćin
- Poruka
- 3.378
gost 270414
Veoma poznat
- Poruka
- 13.578
Hahaha,Granice su odredjene, prave graince su ove ....pomiri se sa tim
- - - - - - - - - -
A da li ti mislis da smo se mi uplasili? Ne...nesto me uopste ne interesuje rad SRS-a, demagoga KRasica i Seselja...
ti si se pomirio sa time da Srbija treba da ostane kutija šibica, sa vladavinom krvnika.
Međutim ti se MORAŠ pomiristi sa tim da Svetosavska Srbija ŽIVI, i da granice koje ima biče realne!
- Poruka
- 7.475
Svaki tvoj komentar govori samo o tebi, ne o meni
Ти жалосна спермо инцеста о себи си довољно рекао својим пљувањем по Шешељу сваки дан.
EUropejac
Domaćin
- Poruka
- 3.378
Ne moram...i necu...Koja je to Svetosavska Srbija?Hahaha,
ti si se pomirio sa time da Srbija treba da ostane kutija šibica, sa vladavinom krvnika.
Međutim ti se MORAŠ pomiristi sa tim da Svetosavska Srbija ŽIVI, i da granice koje ima biče realne!
- - - - - - - - - -
Da, rekao sam....i nastavicu da govorim o sebi pljuvanjem Seselja...
- Poruka
- 7.475
Само настави мени не смета, већ то штети само теби. Показујеш своју ниску интелигенцију.
gost 270414
Veoma poznat
- Poruka
- 13.578
Đilas:"Zini da ti kažem"
Srbija u svojim stvarnim teritorijalnim granicama, koja vekovima čeka da se jevropa i jenglezi urazume.
Nebrini, nikome neće biti loše, već naprotiv!
EUropejac
Domaćin
- Poruka
- 3.378
Ne, meni ne steti uopste, sta vise, prija mi to...
- - - - - - - - - -
Kao sto rekoh...granice Srbije su propisane, takve su kakve jesu..i nece ih nikakav Seselj siriti niti kratiti...Đilas:"Zini da ti kažem"
Srbija u svojim stvarnim teritorijalnim granicama, koja vekovima čeka da se jevropa i jenglezi urazume.
Nebrini, nikome neće biti loše, već naprotiv!
- Poruka
- 7.475
Да знамо сви на овом форуму колико си болестан не мораш да се додатно хвалиш.
EUropejac
Domaćin
- Poruka
- 3.378
Naravno...ti si vidim zdrav..velicanje zlocina je bas ono kako treba...
- Poruka
- 7.475
Које ја то злочине величам?
EUropejac
Domaćin
- Poruka
- 3.378
KOje zlocine..jos se pitas?
Velicanje ratnih zlocinaca je velicanje i zlocina...i samo ruganje na zrtve tih zlocina..
gost 270414
Veoma poznat
- Poruka
- 13.578
Tvoje komunjarske političke granice, koje če uskoro nestati...
A Šešelj je odradio ogroman deo posla, čak i neznajući sve to! Mora mu se priznati, jeste maher na kub!
EUropejac
Domaćin
- Poruka
- 3.378
Tvoje komunjarske političke granice, koje če uskoro nestati...
A Šešelj je odradio ogroman deo posla, čak i neznajući sve to! Mora mu se priznati, jeste maher na kub!
Moje komunjarske...ja nisam komunista, izvini
црна брада
Elita
- Poruka
- 21.097
Ти би да се сексаш с њим и водиш га у шетњу па гледаш како изгледа?Kao prvo, jako je prosto to...kao drugo..Seselj je previse ruzan, tako da...
Orthodox Warrior
Zainteresovan član
- Poruka
- 180
Hvala na lepim recima, Pokatoliceni Srbine.
Inace, Kako neko moze da kaze da republika srpska nije Srbija? Daj Boze da se odvoje od Muslimana sto pre. Imaju mogucnosti, samo im zapad ne da. Ne bi komentarisao dalje. Ziveo Seselj!
- Poruka
- 7.475
Наведи ми барем један.
- stanje
