Dobro je da je nova vlast svesna dubine ekonomske krize. Dobro je i što se slepo ne klanja Briselu i gleda na koje sve načine i u kojim sve zemljama mogu da se obezbede preko potrebna finansijska sredstva. Ali ostaje ključno pitanje da li srpska privreda može da se oporavi ako je svakodnevno potkopava SSP. Nema i ne može biti napretka u našoj ekonomiji i našoj poljoprivredi dok god nosi okove nepovoljnih odredbi SSP-a. Osiromašeni narod sada je pod novim i drastičnim udarom poskupljenja svega što uopšte može da poskupi. Ako nam ekonomski strada narod, ako nam propada privreda, pa za koga je onda dobar taj SSP i obećani zlatni put u Evropsku uniju?
Pogledajmo i kako stvari stoje sa Kosovom i Metohijom. Po nalogu zapadnih sila bivša vlast je prihvatila sedam sporazuma od kojih je apsolutno svaki isključivo na štetu Srbije. To je jedinstven primer da neko u ime države prihvata sporazume koji su svi odreda na štetu Srbije. Posebno su opasni po nacionalne i državne interese sporazum o integrisanom upravljanju prelazima i sporazum o slobodi kretanja. Nova vlast je saopštila da će poštovati dogovorene sporazume jer je to obaveza države. Jeste, obaveza države je da poštuje postignute sporazume, ali ne i sporazume koji su protivustavni i koji stvaraju nezavisnu državu Kosovo na teritoriji Srbije. Niko, apsolutno niko nema ni obavezu niti ga ko može naterati da sprovodi protivustavne sporazume. A da li su briselski sporazumi protivustavni? Pa to nije pravno pitanje, već pitanje zdravog razuma. Nema pravnika koji neće reći da su ovi sporazumi protivustavni jer ugrožavaju ustavni poredak zemlje. Demokratska stranka Srbije će pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti svih uredbi koje se zasnivaju na briselskim sporazumima, i podneće zahtev Ustavnom sudu da zabrani primenu ovih uredbi dok traje postupak ocene ustavnosti.
Podsetio bih vas i na još jedno životno važno državno pitanje koje je postalo ponovo aktuelno odlukom Ustavnog suda da se veliki broj protivustavnih nadležnosti Vojvodine stavi van snage. Dobro je poznato da je Demokratska stranka Srbije pokrenula inicijativu pred Ustavnim sudom sa jasnim ciljem da se zaustavi razgradnja države koja je počela sa donošenjem protivustavnog Statuta Vojvodine. Ustav Srbije se ili poštuje ili se ne poštuje, tu nema i ne može biti pogađanja i kompromisa. Ako se Ustav poštuje to omogućava normalan razvoj zemlje, a ako se Ustav krši to izaziva trajnu nestabilnost i nesigurnost države. Ako nova vlast neće da ponovi kobne greške bivšeg režima, onda mora da se usredsredi na dosledno poštovanje Ustava, a to znači da Statut Vojvodine mora da se usaglasi sa Ustavom Srbije. Nakaradna je i nepojamna pravna logika da se menja Ustav i prilagođava Statutu, zato što Ustav nije saglasan Statutu. Ako bi se išlo tim putem onda od Srbije ne bi ostao ni kamen na kamenu.
Srbija danas ima jedino čist i jasan odnos prema NATO paktu zahvaljujući razboritoj politici vojne neutralnosti. Šta je to Srbija izgubila od 2007. godine kada je proglasila vojnu neutralnost? Da li imamo neku štetu ili neki gubitak zato što smo vojno neutralni? Naprotiv, od vojne neutralnosti Srbija ima samo koristi. I ako je ko zaslužan što je Srbija vojno neutralno onda ta zasluga pripada Demokratskoj stranci Srbije. Postavimo pitanje zašto Srbija ne bi bila i politički neutralna. Šta bi to Srbija izgubila ako bi proglasila i političku neutralnost? U ekonomiji bi se ratosiljali štetnog SSP-a i otvorili vrata ekonomske saradnje Srbije sa svim zemljama sveta. Jedino što bi izgubili, recimo, to je ta velika privilegija da nam jedan slovenački političar, sada u svojstvu izvestioca EU tri puta dnevno određuje šta moramo da uradimo.
