Vođa Huta pozvao arapske zemlje: „Otvorite nam granice, napravite koridor i mi ćemo ići do Gaze“

[Dobro situirani gospodin]

Хамас ради за Израел

nek odradi i predaju

 

[Мизантропија]

nek odradi i predaju

Кад Мосад каже

 

[38imak]

Evo, trce da im otvore granice oni koje su Huti reketirali i ubijali.

Licno ce da ih MBS ugosti u Rijadu, samo neka dodju, spreman im je specijalni hotel kada prolaze kroz Rijad.

 

[zbiljaš]

Belgijski istoričar za Gardijan: Ako kralj Belgije može da kaže istinu o Gazi, zašto ne mogu i kukavički evropski političari?​

U trenutku kada se činilo da je moralni neuspeh Evrope u vezi sa Gazom potpun, šef države jedne zemlje članice EU istupio je sa snažnom porukom moralne jasnoće.

Belgijski kralj Filip, koji retko daje političke izjave, osudio je teška humanitarna zlodela u Gazi kao „sramotu za čovečanstvo“.

U televizijskom obraćanju povodom nacionalnog dana Belgije, 21. jula, kralj Filip je rekao:“Stajem uz sve one koji osuđuju teška humanitarna zlodela u Gazi, gde nevini civili, zarobljeni u svojoj enklavi, umiru od gladi i bivaju ubijani bombama“, piše za Gardijan David Van Rejbruk, belgijski istoričar i arheolog.

Monarh je izrazio punu podršku pozivima generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša, da se okonča „ova nepodnošljiva kriza“.

Iz kraljevske palate u Briselu, kralj je dodao: „Trenutna situacija traje već predugo. To je sramota za čovečanstvo“.

Nakon vikenda tokom kog je najmanje 100 ljudi širom Gaze ubijeno dok su pokušavali da dođu do hrane i vode – nasilja koje nije izazvalo nikakvu zvaničnu reakciju EU – poruka belgijskog kralja Filipa posebno se istakla.

Govorio je o nedavnom susretu s Ramijem Elhananom i Basamom Araminom – dvojicom očeva, jednim Izraelcem i jednim Palestincem, koji su u ranijim sukobima na Bliskom istoku izgubili ćerke.

„Oni su se odrekli želje za osvetom i odlučili da svoju bol pretvore u poruku mira,“ rekao je. „Uvek je ljudsko dostojanstvo ono što je na kocki.“


Govor kralja Filipa odjeknuo je i izvan granica Belgije. Holandski javni servis NOS javno je postavio pitanje zašto kralj Vilem-Aleksander iz Holandije nije dao sličnu izjavu.

Kao ustavni monarh, Filip ima ograničena formalna ovlašćenja.

Njegova dva godišnja obraćanja – za nacionalni praznik Belgije i uoči Božića – prethodno pregleda premijer.

Ipak, ovogodišnje izjave bile su u oštrom kontrastu sa stavovima belgijske savezne vlade i premijera Barta de Veevera, flamanskog nacionaliste.


Njegova partija, Nova flamanska alijansa (N-VA), najveća u zemlji, uključuje više glasnih branilaca izraelskih vojnih operacija u Gazi.

De Veever je odbio pozive da se uvedu sankcije Izraelu i čak doveo u pitanje da li bi Belgija uhapsila Benjamina Netanijahua, kao što bi to međunarodno pravo zahtevalo ukoliko izraelski premijer poseti zemlju.

Prevazilazeći granice domaće politike, kralj je uputio širi poziv na delovanje: „Evropa mora još snažnije da iskaže svoje liderstvo. Ona mora da bude brana i dostojna alternativa brutalnim borbama za moć kojima svedočimo danas“.

U svetlu neprihvatljive tišine EU prema ratnim zločinima Izraela, kršenju ljudskih prava i sve dubljoj humanitarnoj katastrofi, bilo je olakšanje čuti da je makar jedan šef države otvoreno izgovorio istinu.

Ministri spoljnih poslova EU, koji su se prošle sedmice sastali u Briselu, nisu preduzeli nikakvu konkretnu meru protiv Izraela, što je Amnesti internešnal navelo da optuži EU za „okrutnu i nezakonitu izdaju“ palestinskog naroda.

Iako je najava Emanuela Makrona da će Francuska u septembru priznati palestinsku državu važna, ona ostaje simbolična bez pratećih ekonomskih, finansijskih ili diplomatskih sankcija.

Kralj, koji se obratio samo nekoliko dana nakon što je primio predstavnike humanitarnih organizacija koje rade u Gazi, istakao je neuspeh u očuvanju međunarodnog prava.

„Decenijama je međunarodno pravo bilo temelj na koji su se države mogle osloniti,“ rekao je. „Danas se ono otvoreno dovodi u pitanje. Ali kada se međunarodno pravo gazi, pati čitav svet. Tada nepredvidivost i nasilje dobijaju slobodan prostor.“

Dok je hvalio zajedničke napore u suočavanju sa izazovima poput klimatske krize, digitalne transformacije i vojne saradnje, kralj Filip je pozvao lidere EU da „ostanu verni našim vrednostima: demokratiji, pravdi i vladavini prava“.

Belgijski kralj dosledno se zalaže protiv diskriminacije i za zaštitu ljudskih prava. Nakon smrtonosnog terorističkog napada na Jevrejski muzej u Briselu 2014. godine, zvanično je posetio mesto napada.

Godine 2015, pozvao je veliku delegaciju rabina i vođa jevrejske zajednice u palatu, nakon razbijanja islamističkih terorističkih ćelija u Briselu i Vervijersu.

Njegov moralni stav ima duboke korene u belgijskoj monarhiji.

Njegova prababa, kraljica Elizabeta, priznana je od strane Jad Vašeg kao jedna od „Pravednika među narodima“.

Tokom Drugog svetskog rata, koristila je svoj položaj kraljice majke da interveniše u korist Jevreja suočenih s deportacijom. Prema Jad Vašemu, „ove intervencije člana kraljevske porodice u Evropi u korist Jevreja bile su neuporedivane“.

Od sticanja nezavisnosti 1830. godine, Belgija je Jevrejima garantovala puna građanska prava – osim tokom godina nacističke okupacije. Ta prava, uključujući slobodu veroispovesti, izražavanja i štampe, zagarantovana su belgijskim ustavom.

Značajan je i njegov nedavni put 2022. u Demokratsku Republiku Kongo, bivšu belgijsku koloniju koju je osnovao i brutalno eksploatisao njegov predak Leopold II.

Tokom posete DRC-u, kralj je izrazio „najdublje žaljenje“ zbog patnji nanetih belgijskim kolonijalizmom.

„Kolonijalni režim bio je zasnovan na eksploataciji i dominaciji,“ rekao je. Bio je „obeležen paternalizmom, diskriminacijom i rasizmom“.


To što je Filipova odbrana međunarodnog prava i njegove izjave o patnjama u Gazi delovala kao novost pokazuje koliko su evropski izabrani lideri bili stidljivi. Govorio je samo ono što su oni već odavno trebalo da kažu.

Naravno, njegove reči neće okončati rat. Ali treba da podsete Evropu i svet da ćutanje pred nepravdom znači saučesništvo.

I da u vremenima političke kukavičluka ustavni monarh i dalje može biti moralni vođa.