Vladislav Grujić: Srbi danas govore pohrvaćenim jezikom

[Mrkalj]

Дакле немаш одговор на моје питање зашто нам је језик Дубровника ближи од језика наших предака.

Hajde ti odgovori na ovo svoje pitanje.

 

[Mrkalj]

И да, то око Гундулића и језика којим је писао је јако компликовано, скоро као NASA програм...

Nije komplikovano. Daću ti jednostavno objašnjenje kada ti kažeš na šta si ti mislio.

U međuvremenu, koji je ovo jezik:

Ali sve se brzo menja
To vam mogu kasti
Drukčije će sve to biti
Kad piljež odrasti.

?

 

[Игорь]

Штета што се не усуђује одговорити, мене доиста занимају одговори на његова питања.
Но, смешна ми је тврдња дотичнога , који не разликује старословенски, српскоцрквени, рускоцрквени и славеносербскиј а вели како је "то нешто око Гудулићевога језика" ужасно тешко схватити, "скоро као НАСА програм" . Веома себично од њега што нас не жели просветлити.

 

[Игорь]

А ако је теби критеријум за разликовање црквенословенског од српског жд уместо ђ и слично, онда ми објасни откуд у српском буквару Захарија Орфелина из XVIII века појмови ГРАЖДАНСКА, НАГРАЖДЕНИ, РОЖДЕСТВО итд?
http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=128#page/0/mode/1up

Нама је много разумљивији "Осман" од пре 400 година него српски буквар Захарија Орфелина од пре 250 година. Зашто?
Из простог разлога јер је тзв. Вуковом реформом за стандардни језик узет управо језик Дубровника и његовог херцеговачког залеђа, језик са граничног подрућја Срба и Хрвата, и оних који у то време нису били ни једно ни друго.

то је српски језик, српски књижевни језик чији је континуитет покушао да настави Орфелин, оснивач онога што данас зову славеносербским.
Уочи реч хотјаштим, данас нам треба чак три речи да кажемо оно што се онда рекло једном речју, хотјаштим, они који хоће...
Овај језик данас је прост, упрошћен, језик простих, неписмених, приземних, а језику је потребно време, педигре, брушење да би постао моћан, да б имогао са мало појмова да изрази компликоване мисли и идеје...

Ево ти славено-сербски магазин из 1768, овде нећеш наићи на турцизме као у "изворном" Вуковом српском језику, где је свака десета реч била турска.
http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb...age/4/mode/1up

Шта је сад? Нико никада није говорио славеносербским? Па за кога је Орфелин писао буквар, за самог себе? За кога је издавао онај магазин? За себе?

А замисли, језик Дубровника од пре 400 година нам је разумљивији од српског књижевног језика од пре 250 година. Шта ти то говори?

Ево ти овај српски буквар проглашаваш да није писан српским језиком, а тамо неке повеље Кулина Бана су ти српске, онај Мркаљ мртав 'ладан поставља речник на коме пише словински језик уз коментар да се ради о српском језику (само то аутор онда није знао, па ће Мркаљ данас да му објасни)...

А ево и српског буквара Захарија Орфелина, од пре 250 година, српски буквар, а прилично неразумљив, треба превод, као и за оне повеље..

Да још једном покажем Катерпиларово тј. Грујићево непознавање повести језика и неразликовање српскога говорнога језика од редакција црквенога језика и славеносербског
и да коначно схвати да је славеносербски уметни језик и да речник Орфелинов јесте заправо рускословенски речник који никако не може
представљати народни говор Срба тога времена :

 

[Mrkalj]

Да још једном покажем Катерпиларово тј. Грујићево непознавање повести језика и неразликовање српскога говорнога језика од редакција црквенога језика и славеносербског
и да коначно схвати да је славеносербски уметни језик и да речник Орфелинов јесте заправо рускословенски речник који никако не може
представљати народни говор Срба тога времена :

Mi od njega i težih slučajeva imamo. Npr. jedan je umislio da je Morlak (tj. da je Srbin onoliko koliko je to bio, recimo, Sekula Drljević). Da li ga je odvalila antisrpska propaganda devedesetih, pa je sklizno u lokalidentitete - ne znam. Uglavnom, identifikujući se sa morlaštvom, on smatra, isto kao i frankovska nadriznanost:

- da su dinarski Srbi poreklom dominantno romanofoni Vlasi
- da su ijekavicu i novoštokavski stvorili upravo ti romanofoni Vlasi,
- da njima postanak duguje diftongizacija jekavskog refleksa jata,
- da je srpski jezik, ustvari, vlaški južnoslovenski jezik, te
- da je Vuk Karadžić jedan u pansrbizmu ogrezli prostak, oportunista i profiter koji je uzeo vlaški južnoslovenski dijalekat i preimenovao ga u srpski jezik.
​

Za razliku od ove gore buranije, ovaj drugi sakuplja pabirke s raznijeh strana, epoha i meridijana koji idu u prilog njegovoj mikroidentitetskoj tezi, a slično prvome, koji samo postavlja pitanja, ni ovaj drugi nije u stanju da artikuliše svoje teze uvek se krijući iza tuđih - u konkretnom slučaju tuđih hipoteza koje fetišizovano citira. Tako da je ovo gore svetska premijera njegovih stavova u artikulisanoj formi.

Ko zna, ako ih vidi na jednom mestu, možda promeni mišljenje.

 

[Mrkalj]

Заборавио сам у уводном саопштењу да дам референце за назив теме:



Владислав Грујић: Српски језик- питање српског језичког стандарда
18. јануар 2013.
http://www.vidovdan.org/index.php?o...-jezikog-standarda&catid=44:kultura&Itemid=43

Владислав Грујић: Империјaлизaм нa српски нaчин и последице у језику
02. фебруар 2013.
http://www.vidovdan.org/index.php?o...u-srpskom-jeziku&catid=40:tradicija&Itemid=75

Владислав Грујић: Владислав Грујић: Ћирилицa у Вуковaру - српско бaуљaње по блaту
22. фебруар 2013 .
http://www.vidovdan.org/index.php?o...bauljanje-po-blatu&catid=44:kultura&Itemid=43

Владислав Грујић: Срби и Хрвати - ко је коме узео језик?
03. март 2013.
http://www.vidovdan.org/index.php?o...je-kome-uzeo-jezik&catid=44:kultura&Itemid=43

Да ли је у питању лудило или је потплађен од Хрвата или његових Бугара.

 

[Игорь]

За сада сам видео само ту последњу, ужас од штива.
Хоће човек да упоређује стари српски с старим хорватским а узео спис на српском црквеном језику с једва којим упливом народнога.

 

[Mrkalj]

Ali mu je čovek i odgovorio tako da ga je sahranio za sva vremena (dakle, ne samo od nas već je Grujić globalno provaljen!):


Проф. др Дарко Ј. Ивановић
Грујић је ивде мало тек "разблажио" своју кроатистику
03 март 2013

Владислав Грујић тврди овако: "Зaкључaк је дa овaј сaвремени језик јесте српски, aли је исто толико и хрвaтски, кaо и остaлих, пре свегa језик Дубровникa кaо светле тaчке и жaриштa културе и писaне речи, и свих остaлих који су се у међувремену утопили, углaвном у Хрвaте."

Проблем је Грујићев у иснови: двема цртама:

1. он "језик Дубровника" сматра "хрватским језиком". Он не уме да схвати да Дубровник никада до прве Југославије није био хрватски ни по чему (католичка вера је једино што је исто). А језик, доказано и доказивано од самих изворних Друбровчана, у Дубровнику био је првенствено, по природи и лингвистичким узусима, српски језик ијекавске варијанте;

2. Грујић никако да се сети да је велики део Хрвата имао порекло у католичким Србима. И то су те две тачке о којима В. Грујић нити говори нити их разуме. Пре ће бити да он то зна (нема нормалног човека који то не зна!), али Грујић, чини се, тенденциозно то "прешуткује" да би могао да донесе свој "уравнотежен суд": "овaј сaвремени језик јесте српски, aли је исто толико и хрвaтски, кaо и остaлих". То је тачно тако по формалним погледима из угла сданашњице, али по лингвистичким правилима стварања језика, "овај савремени језик" је суштински говорни српски језик који су други (посебно Хрвати) звали свакојако, а Срби су га рано, наравно, звали "српски" да би га под налогом српских заљубљеника у хрватску лажну "идеју југословенства" прозвали лингвистичкии потпуно необразложено и погрешно "српскохрватски језик".

Тада је започела стогодишња ера српске погубне србокроатистика која је готово уништила и српски језик и српску ћирилицу и довела их на ове данашње гране које се ломе саме од себе.

Од свега што је овде рекао г. В. Грујић вреди му једино то да то треба екипе стручњака из свих српских институција да "прочешљају" и да предложе (оно што је лингвиста Збиљић већ предложио у АНУРС-у 25. новембра 2011) да се питање језика о коме говоримо рашчисти у међународним институцијама да се не би поново п4реименовао српски језик сада у већ предложени "ексјугословенски". Па, ако већ јесте српски језик, да се прекине тај хумор у "стварању сваке године по једног новог језика из српског језика", или -- ако се докаже да су то све стварно посебни језици (а ја знам да нису), да се то питање затвори и да у језику свако убудуће ради шта хоће. Грујић, као овде нешто разблажени кроатиста", не тврди више да је Вук узео језик од Хрвата, али тврди да је то некако "пола-пола": "и српски и хрватски језик".

 

[Mrkalj]

Jaaaooo, vidi ovo, čak je i Katana prcnuo Bugarina:


03 март 2013

катана

"од бугaрских крaјевa број пaдежa је постепено рaстaо" (В. Грујић)

Опште гледано тако изгледа али тај процес је био баш обрнут, то јест бугарски је изгубио падеже. Новоштокваски је задржао исти број падежа као и старословенски, то јест седам,

http://www.vidovdan.org/index.php?o...je-kome-uzeo-jezik&catid=44:kultura&Itemid=43


Dakle -

Antologijski! Rasturio Katana bugaraša ko bugarsku skupštinu!

 

[gost 246399]

Jaaaooo, vidi ovo, čak je i Katana prcnuo Bugarina:


03 март 2013

катана

"од бугaрских крaјевa број пaдежa је постепено рaстaо" (В. Грујић)

Опште гледано тако изгледа али тај процес је био баш обрнут, то јест бугарски је изгубио падеже. Новоштокваски је задржао исти број падежа као и старословенски, то јест седам,

http://www.vidovdan.org/index.php?o...je-kome-uzeo-jezik&catid=44:kultura&Itemid=43


Dakle -

Antologijski! Rasturio Katana bugaraša ko bugarsku skupštinu!

Како га йе то растурио? Шта лупеташ, Мркаљу, одакле седам падежа? Ни до седам нѣси у стању брояти, ни ти ни Катана, койега наводиш, и са койим се очигледно слажеш.

СрПски (да не речем српенглески) има шест падежь у йеднини, и само ЧЕТИРИ у множини, захваљуйући прѣ свега Вуку са турским прѣзименом. И он знаше врло добро да йе тако, обявих давно то овдѣ гдѣ Вук бройи падеже свойега села.
Я имам седам падежь. Ви их можете само сањати у вашем српенглеском, йер прѣзирете све што нѣйе баба-Йегдинско.
Ви противници србских падежь вучете наш йезик к бугарскому, ка смањењу их броя. Йер йе вам неписменост и исквареност основ ваше "писмености" и "опћените правилности".
Нѣсте у стању ясно, ни недвосмислено протумачити слѣдећу мисао "Људи се прилагођавайу промѣнама", а ругате се Катерпилару. Страшно. И лицемѣрно.

 

[Игорь]

Западно наречје српског , звано хрватски језик, и даље прави доста разлике у дативу и локативу једнине тако да можемо рећи да и даље постоји 7 различитих падежа у једнини.
Осим тога , облик генитива множине који сада примећујем да рабиш нестао је у 15. веку када је вокализован и претворио се у глас *а.
То је, ето, макар један архаизам којим се ми можемо похвалити за разлику од осталих словенских језика који су ту потпуно изгубили полуглас и самим тим није добијен одраз истога.

Но, и даље стоји чињеница да Катерпилар покушава нешто зборити о језику а знања нема.

 

[gost 246399]

Западно наречје српског , звано хрватски језик, и даље прави доста разлике у дативу и локативу једнине тако да можемо рећи да и даље постоји 7 различитих падежа у једнини.

Колико я знам, мѣстнога падежа у йеднини (рецимо "на бреге", "на крижи" и слично) има само у чакавских, и можда у пойединих кайкавских хрватских говорах. Код нас йе очуван само у изразах попут "о митрову дне", у "ономадне << у оном дне" и найвѣроватнийе у "лѣти". Других нема у йеднини. Али га многи говори србски чувайу (или чуваху до скоро) у множини, али йе то углавном оштећено нестанком гласа Х. Но, свейедно, мѣстни падеж йе у срПенглеском йезику забрањен, правилом бабе Йегде обавезно йе користити датељни мѣсто њега. Како ти онда можеш говорити о седам падежъ, када йе очигледно да их нема толико? Ако ти йе стварно стало да србски има седам падежъ, онда их и користи! Ако могу я, можеш и ти.
Не дѣлуйеш ми тупавим. Вук их не могаше научити захваљуйући ограничењим свойега душевнога склопа, али ти можеш, ако хоћеш. И ако се не стидиш свойих корѣнъ и свойих предакъ.

Уз то, твойе своятање хрватских говоръ ми личи на покличе "Србия до Токия" и слично. Од када су то чакавски и кайкавски говори србски?

Осим тога, облик генитива множине који сада примећујем да рабиш нестао је у 15. веку када је вокализован и претворио се у глас *а.
То је, ето, макар један архаизам којим се ми можемо похвалити за разлику од осталих словенских језика који су ту потпуно изгубили полуглас и самим тим није добијен одраз истога.

То нѣйе, како ти велиш, "arhaisam" него глупост. Како може неразликовање йеднине од множине у многих рѣчий бити изворно? То йе исквареност койе се трѣба ослободити у свих случайих гдѣ смета разликовању йеднине од од множине, како би ни йезик био чистийи и яснийи.
Погледай ово:
"Погибия радника РТС-а". О коликом бройу радникъ се ради? О йедном, или више њих? Овакве двосмислене наслове и рѣченице свакодневно налазим у печатаних издањих вѣстий и на мрежи.
Трѣбамо ли се међу словенскими йезицы поносити исквареношћу, очигледним примѣром губљења множине, появом мени непознатом у других йезицих?

Савѣтуйем ти убудуће добро промислити прѣ него што лупиш нешто што везе нема, йер се онда само безпотрѣбно брукаш. Као што се брукаш латиничним рогатим Е-ом.

 

[Игорь]

Мрзи ме много писати па ћу за сада само дати пример "мислим о томе","допринећу тому" , "мислим о некоме", "дајем некому".
А за ово друго, и сам знаш да је генитив множине имао полуглас за наставак,
тај изговорни полуглас је касније дао свој одраз *а и ето одакле нама тога гласа на концу родитељнога множине.
Могу и подробније појаснити ако је нужно.

 

[ccaterpillar]

Hajde ti odgovori na ovo svoje pitanje.

Охоо, почаствован сам да нек оовде отвори тему о мени.

Једино што још увек ни од кога нисам добио одговор на своје конкретно питање:

зашто нам је језик Дубровника ближи од језика наших предака.

 

[Игорь]

Охоо, почаствован сам да нек оовде отвори тему о мени.
Једино што још увек ни од кога нисам добио одговор на своје конкретно питање:
зашто нам је језик Дубровника ближи од језика наших предака.

Ја дах све одговоре горе.
Не знам како те није срамота опет тврдити та твоја безумља када ти већ неколико пута доказах да су твоје тврдње једна велика заблуда.

 

[ccaterpillar]

За сада сам видео само ту последњу, ужас од штива.
Хоће човек да упоређује стари српски с старим хорватским а узео спис на српском црквеном језику с једва којим упливом народнога.

Зар ниси ти поставио део Душановог законика као пример народног језика?

- - - - - - - - - -

Ја дах све одговоре горе.
Не знам како те није срамота опет тврдити та твоја безумља када ти већ неколико пута доказах да су твоје тврдње једна велика заблуда.

Конкретно молим, како нама данас не треба никакав превод за "Османа", а за наше повеље треба?

 

[Игорь]

Катерпилару, зар ти је толико тешко схватити да у Законику влада диглосија ?
Но, занимљиво ми је да више не спомињеш твоје тврдње како је славеносрпски био говорни језик.
како је Орфелин саставио речник народнога говора, како је то најчистији српски икада...
Ти си рецензије руског црквеног језика потурао као српски народни говор.
А немаш образа рећи да си ужасно погрешио.

Језик наших предака је нама савршено разумљив од првих писаних споменика и то и сам знаш.

 

[ccaterpillar]

Катерпилату, зар ти је толико тешко схватити да у Законику влада диглосија ?
Но, занимљиво ми је да више не спомињеш твоје тврдње како је српскословенски био говорни језик.
како је Орфелин саставио речник народнога говора, како је то најчистији српски икада...
Ти си рецензије руског црквеног језика потурао као српски народни говор.
А немаш образа рећи да си ужасно погрешио.

Језик наших предака је нама савршено разумљив од првих писаних споменика и то и сам знаш.

Говорни језик? Девојко, ти мораш да научиш разлику између језичког стандарда, који је споразумна категорија, и језика.

Који је то српски народни говор? Јел говор Пирота и Врања српски народни говор?

А за језик наших предака си већ постављао списе, са све гомилом превода и разјашњења, памњетноме доста..

Или хоћеш да ја овде поставим нешто од тога што си ти на оној другој теми?

 

[ccaterpillar]

Повеља Стефана Драгутина Дубровчанима.
Писана негде између 1276. и 1282. године.


Пише краљевство ми, всĕм да је у свĕдĕње. Сикову милост створи краљевство ми властеличићем дубровъчким, да греду с тргом у земљу краљевства ми, и гдĕ греду у које мĕсто или у Брсково или индĕ гдĕ годĕ, да им нĕ никојере неправде ни усиља; и крчму да носе; и прĕбĕгар да не влада над њими, и с Србљином у којем годĕ судĕ - нигдĕ индĕ да се не прју, да греде прĕд краљевство ми. Кто ли се дрзне прĕтворити, да приме гнĕв и наказање от краљевства ми, сије бо все писа краљевство ми, да је всем у свĕдење.
Стефан краљ и с Богом самодржъц српски.


Сиково - приморско место у близини Задра http://hr.wikipedia.org/wiki/Sikovo
свĕдĕње - знање,сведочанство
грести - ићи
индĕ - другде
да се не прју - да се не спорe,парниче (од праслов. 'прети' )
пребегар - пребегалац ("који је прешао на противну страну", "кривац против државе")*
претоворити - потворити,лагати
сије- ово
бо - за (као у због, јербо, libo)

Јел ово тај народни језик који нам је савршено размљив?

 

[Игорь]

Говорни језик? Девојко, ти мораш да научиш разлику између језичког стандарда, који је споразумна категорија, и језика.

Молим те просветли нас, који то српски стандард постоји пре Вука Караџића ?

Који је то српски народни говор? Јел говор Пирота и Врања српски народни говор?

Имам ја и пример црквенога језика са великим упливом писара с тих простора.
Но, какве везе та наречја имају везе сада ?

А за језик наших предака си већ постављао списе, са све гомилом превода и разјашњења, памњетноме доста..

Ти списе старе скоро тисућу година очекујеш да читаш као јутарње новине ?
Осим тога, твој "Осман" на кога толико онанишеш је писан у 17. веку, наравно да је Гундулићев језик нама разумљиви од Савиног с краја 12. и почетка 13. века.

Молим те да лепо кажеш :
Да си потурао црквени српски као пример народног језика Срба
Да си потурао Орфелинов речник рускога црквенога језика као пример народнога језика Срба
да си потурао славеносрпске новине тј, мало посрбљени рускоцрквени језик као пример народнога језика Срба

А сада избегаваш о томе говорити па скрећеш тему =) Боље признај да шириш заблуде и све ће бити у реду.

 

[ccaterpillar]

Који српски стандард постоји пре Вука Караџића?

Ево који:

http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=15622#page/0/mode/1up

http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=15623#page/0/mode/1up

А то што ти мислиш да су Срби пре Вука били неми и неписмени, то је само твој проблем.

А и даље не знам који је то народни језик Срба? Јел то можда онај језик у коме је свака друга реч турска, језик препун бубрега, чаршава, авлија, јастука, чарапа, јер ето прост народ тако говори?

 

[gost 246399]

Мрзи ме много писати па ћу за сада само дати пример "мислим о томе","допринећу тому" , "мислим о некоме", "дајем некому".

"Тому" и "некому" йесте изворни датељни падеж, али тако више нико не говори, бар не међу Србима, осим мене и пар сличних лудакъ. А мѣстни облици су "том" и "неком". Ово на -е йе новийи облик, и користи се упоредо и за датељни и мѣстни падеж. Према томе, у срПенглеском нема више од 6 падежъ у йеднини и четири у множини.

А за ово друго, и сам знаш да је генитив множине имао полуглас за наставак,

тај изговорни полуглас је касније дао свој одраз *а и ето одакле нама тога гласа на концу родитељнога множине.
Могу и подробније појаснити ако је нужно.

СВАКА рѣч у старословенском коя се не завршава другим самогласником се завршава полугласом, йедним или другим. то би трѣбао знати (братъ, ратъ, воинъ, итд, изузетака има само неколико, неки од везникъ). Према томе, као што сам велиш, у множини се йесте появио наставак -А, односно наставак йеднине мушкога и срѣдњега рода. А шта бѣше прѣ њега не мѣња исход. А исход йе да су у многих рѣчий мушкога, срѣдњега и женскога рода на сугласник изйедначене йеднина и множина у родитељном падежу. Чиме не мислим да се трѣба поносити, йер йе то уназађивање йезика.

Не мораш ти мени ништа пояшњавати. Када ми нешто нѣйе ясно, я сам потражим и погледам.

И йош нешто, пошто стално збориш о "народном йезику", реци на йезик койега села или града мислиш? Катерпилар йе савршено у праву када те пита за Пирот и Врање, йесте ли и њихов говор србски народни говор, или нѣйе?
Мени йе безсмислена свака расправа о "народном" йезику када свако село говори другачийе. Я идем по селах и по разних мѣстах Србийе и Црне Горе и знам да се често веома разликуйу говори и унутар исте општине, а камо ли из удаљенийих крайева.

Ја дах све одговоре горе.
Не знам како те није срамота опет тврдити та твоја безумља када ти већ неколико пута доказах да су твоје тврдње једна велика заблуда.

Србски йезик йе словенски, нам не трѣба неодређени члан! А и онако не служи ничему, осим што повећава дужину рѣченице.
Као у рачунском изразу 1*45*1*34*1*1*1*1, гдѣ *1 ни чему не служи.

 

[gost 246399]

Катерпилару, зар ти је толико тешко схватити да у Законику влада диглосија ?

Влада и данас. Неко говори чистийим србским, а некому йе свака трећа рѣч енглеска. У тебе нѣйе, ти се бар трудиш, чему скидам шубару, али већина се не труди.

Ти си рецензије руског црквеног језика потурао као српски народни говор.

Данас ни потурайу да йе срПенглески чист народни йкезик. Док йе за Вука турско-срПски био чист народни йезик.

Језик наших предака је нама савршено разумљив од првих писаних споменика и то и сам знаш.

Вуку нѣйе. За њега то од увѣк бѣше стран йезик.

 

[Игорь]

Ево, изволите пример црквенога језика с упливима торлачкога , када сте већ навалили :

не трѣба неодређени члан!

Моје "једна велика лаж" ће у овом значењу пре бити пример наглашавања него неодређеног члана.


Што се полугласова у прасловенском тиче, нису се сви изговарали једнако тако да твој пример није у овоме случају подобан.

 

[ccaterpillar]

Девојко, бежиш од теме, моје питање и даље стоји, зашто нам је језик Дубровника данас ближи од језика наших предака?