Витешки редови у српској православној цркви

Код кога је Милош Обилић положио за витеза, односно личност коју је тако народ именовао?

Код народа, јер је учинио витешко дало убивши Мурата Првог највећег непријатеља у његово време српске државе. Ето то је разлика између витезова који постају витезови по делу а не по занимању.
 
. Већ сам рекао да ако је тајни ред да онда не може бити и витешки, у смислу западних редова, али може бити нека врста удружења или тајне организације за неки витешки циљ. ...Значи витез је човек који изврши витешко дело или, као на западу, који је стекао витешку диплому, или дисциплину, као Стеван Високи и витезови који су положили витешки испит код њега. Мислим да ту разлику треба имати у виду кад се помињу наши витезови и успоређују са западним.

Ретко се сложимо, али сад скоро као да јесмо. Зашто би ико полагао испит? Витез се постаје рођењем, крвљу која се носи и хаплотипом који се преноси.. и наравно да постоји циљ (и код тајних и полутајних и јавних/парадних редова)..
Нећемо се сложити око Гаврила..он није био витез..нити је неко дело ,напр.друштвено корисно дело довољно да се ико прогласи витезом.

Као што су у Аркони витезови чували светињу Видовог светилишта (и можда неке битне библиотеке или ризнице), Душанова блага су чували одређени витезови,Лазареву државицу штитили су Перјаници, а ипак није свако од њих био члан Реда. Верујем да је био строг избор и да је одлучивала чистота крви (дакле предака) а не било какав испит , пушкице, протекција и "форме ради"- то су западњачки бесмислени штосеви.

И Обилића (Вратковића) нисмо накнадно прогласили витезом него он то јесте био.
Витез перјаник из Лазареве гарде који се вратио са Косова боја жив, увео је малолетног деспота Стефана у ред.. који га је касније ,нажалост ,одао Угрима.

Неки други пут, подсетите ме да мало опсервирам артуријанске легенде у светлу наших витезова, сад сам уморна.
 
Ретко се сложимо, али сад скоро као да јесмо. Зашто би ико полагао испит? Витез се постаје рођењем, крвљу која се носи и хаплотипом који се преноси.. и наравно да постоји циљ (и код тајних и полутајних и јавних/парадних редова)..
Нећемо се сложити око Гаврила..он није био витез..нити је неко дело ,напр.друштвено корисно дело довољно да се ико прогласи витезом.

Као што су у Аркони витезови чували светињу Видовог светилишта (и можда неке битне библиотеке или ризнице), Душанова блага су чували одређени витезови,Лазареву државицу штитили су Перјаници, а ипак није свако од њих био члан Реда. Верујем да је био строг избор и да је одлучивала чистота крви (дакле предака) а не било какав испит , пушкице, протекција и "форме ради"- то су западњачки бесмислени штосеви.

И Обилића (Вратковића) нисмо накнадно прогласили витезом него он то јесте био.
Витез перјаник из Лазареве гарде који се вратио са Косова боја жив, увео је малолетног деспота Стефана у ред.. који га је касније ,нажалост ,одао Угрима.

Неки други пут, подсетите ме да мало опсервирам артуријанске легенде у светлу наших витезова, сад сам уморна.

Тачно тако, али ово о Стевану нисам знао.
 
Evo i izvora vezano za podizanje manastira Vraćešnica....

Geografska enciklopedija: naselja Srbije
Srboljub Đ Stamenković
Geografski fakultet, 2002


books


books
 
Они имају темпларе, ми имамо вјеру, они нас траже,
а ми смо се смјестили у њиховом страху.
Они имају лаж, ми имамо истину, чистоћа је наша оно што желе.
Они имају ноћ, ми имамо дан, све очи овог свијетa упрте су у нас!

Прича је наша звук даљине, бљесак сјећања, моћ вјере.
Мисли су наше мач правде, дјела су наша копље добра.
Ми живимо у срцу о нама прича само било.
Ми смо последње уточиште правде.

Нас је тражио Александар гледајући Дарија.
Кoнстантин је градио Цариград нама.
А ми смо чекали коначни обрачун.

grb%20cuvara%20koplja.jpg


БРАТСТВО СРБСКИХ ВИТЕЗОВА "ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

http://cuvarikoplja.webnode.com/
http://cuvarikoplja.wetpaint.com/?u...edium=Email&utm_term=Digest&utm_campaign=Site
 
Па ни Темпларе (Pauperes Commilitones Christi Templique Salomonis - Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма) није основала Римокатоличка црква, као ни Хоспиталцe (Ordo Militiae Sancti Johannis Baptistae Hospitalis Hierosolimitani - Суверени војнички и болнички Ред светог Јована Јерусалимског)!

Може се тако поставити али ако је Папа то аминовао и потпомагао кроз векове онда се може сматрати да су то витешки редови Римокатилчке цркве. Ипак Хоспиталце је подржала и помагала и православна црква па то може важити и за нас, али Темплари су друга прича, њихова улога је била више војног карактера као и Тевтонских витезова, и они су учествовали у освајању и пљачки Цариграда. Хоспиталци су се преобразили у Малтешке витезове са истим врлинама помагања свима којима је помоћ потребна, то и данас раде, без дистинкције вера и националности. а Темлари су највише завршили на француским ломачама, а Тевтонци нестали у задњем светском рату. Ми никада нисмо имали један такав ред и ако смо се понекад користили са њиховим услугама. Ми се не можемо поистовећивати са западним витешким редовима јер нисмо имали исте системе владавине а ни наслеђе са којим смо дошли није слично западном. То је више жеља неких да на тај начин подигну себе на западни ниво, али ја мислим да то није подизање него спуштање, јер код нас није било инквизиције ни верских ратова све до ових задњих комунистичких подвала у име национализма и православља у виду четника и националиста. Нама витезови нису ни потребни, него витешка дела, а то иде са одгојом и поштивањем традиције а не са партијским убеђивањем или наређењима. Овде морам додати и то да витештво може имати виште степени али увек исте вредности. Значи да само дело одређује витештво, а његово извршење одређује степен витештва витеза који га је извршио. Није исто ако је витез, као Милош Обилић извршио витешко дело самовољно и на свој начин или под присилом или наређењем некога другога и на начин тог другога. Тај начин одређивања може се тумачити чак до те мере да витешко дело постане кривично или злочиначко, и ако га је извршио витез.
 
Poslednja izmena:
Може се тако поставити али ако је Папа то аминовао и потпомагао кроз векове онда се може сматрати да су то витешки редови Римокатилчке цркве. Ипак Хоспиталце је подржала и помагала и православна црква па то може важити и за нас, али Темплари су друга прича, њихова улога је била више војног карактера као и Тевтонских витезова, и они су учествовали у освајању и пљачки Цариграда. Хоспиталци су се преобразили у Малтешке витезове са истим врлинама помагања свима којима је помоћ потребна, то и данас раде, без дистинкције вера и националности. а Темлари су највише завршили на француским ломачама, а Тевтонци нестали у задњем светском рату. Ми никада нисмо имали један такав ред и ако смо се понекад користили са њиховим услугама. Ми се не можемо поистовећивати са западним витешким редовима јер нисмо имали исте системе владавине а ни наслеђе са којим смо дошли није слично западном. То је више жеља неких да на тај начин подигну себе на западни ниво, али ја мислим да то није подизање него спуштање, јер код нас није било инквизиције ни верских ратова све до ових задњих комунистичких подвала у име национализма и православља у виду четника и националиста. Нама витезови нису ни потребни, него витешка дела, а то иде са одгојом и поштивањем традиције а не са партијским убеђивањем или наређењима. Овде морам додати и то да витештво може имати виште степени али увек исте вредности. Значи да само дело одређује витештво, а његово извршење одређује степен витештва витеза који га је извршио. Није исто ако је витез, као Милош Обилић извршио витешко дело самовољно и на свој начин или под присилом или наређењем некога другога и на начин тог другога. Тај начин одређивања може се тумачити чак до те мере да витешко дело постане кривично или злочиначко, и ако га је извршио витез.

Хоспиталци су основани од занатлија и трговаца из града Амфалија око 1048. године, а папа Паскал II их је признао 1113. године.
Први извори о Боју на Косову пољу говоре да се 12 српских витезова пробило до турског центра где је настала пометња и да је тада погинуо султан Мурат.
 
Хоспиталци су основани од занатлија и трговаца из града Амфалија око 1048. године, а папа Паскал II их је признао 1113. године.
Први извори о Боју на Косову пољу говоре да се 12 српских витезова пробило до турског центра где је настала пометња и да је тада погинуо султан Мурат.

То може бити тачно, али није реч о професионалним српским витезовима јер ми такве витезове нисмо имали. Ово наводим више пута због разлога што нема ни једна записана информација о правилима и уверењима витешког сталежа. Ми се и данас користимо термином витез и витешко дело, али немамо регистрованих витезова. Блаженопочивши Краљ Александар је после погибји у Марсељу проглашен као витешки, јер је знао да може погинути на том путу и није због тога одустао. Тако је било слично и са Милошем на Косову. Он није био члан неког витешког реда него је својом храброшћу да се пробије до Мурата и да га убије, народ прогласио витезом. За све друге појмове о витезима потребно је имати доказе њиховог витешког реда и припадности истог, као што је то случај са Високим Стеваном Лазаревићем. Сличне грешке се појављују и са наслеђивањем витешког звања јер оно не може бити наследно. Тако да Бранковићи који су наследили Стевана на престолу нису аутоматски витезови реда змаја, осим ако их Маџарски Краљ није увео у ред змаја као и Висиког Стевана. Немам ништа против ако неко може доказати друкчије.
 
За све друге појмове о витезима потребно је имати доказе њиховог витешког реда и припадности истог, као што је то случај са Високим Стеваном Лазаревићем. Сличне грешке се појављују и са наслеђивањем витешког звања јер оно не може бити наследно. Тако да Бранковићи који су наследили Стевана на престолу нису аутоматски витезови реда змаја, осим ако их Маџарски Краљ није увео у ред змаја као и Висиког Стевана. Немам ништа против ако неко може доказати друкчије.

Нема шансе да докажем, али логичније ми је да је било обрнуто-да је Високи Деспот увео Зигисмунда у ред.
До тада Зигисмунд није знао за Змајевнике, а код нас се Ред везује не само за Милоша Обилића (једну генерацију испред Високог Стевана) него и за даљше претходнике, као што је Часлав Клонимировић, на пример.
Ипак, после Стефановог открића Зигисмунду о постојања Реда ( и вероватно и открића неких тајних знања која су до тада само Срби преносили међусобно), јесте Зигисмунд регистровао на папиру ред.Испоштовао Стефана тако што га је ставио на почетак списак, дао му златну колајну и много, много територије....али иза тога више није било Срба у тим редовима, и ред је преузет .Касније су веч "угри" и Маџари уводили неке друге, западне.

Мислим, просто ми било, али видим сличност у томе како је Коштуница (одмах после 5.октобра) "испоштован" добијањем неке награде (савремене колајне) од Американаца, Ђинђић беше "испоштован" новчаном наградом од Немаца, неки хијерархијски нижи политичари "испоштовани" су "молитвеним доручцима" по белом свету, и све је то, мој Вујадине, масло оних истих лукавих Латина.
Да је свако од ових новокомпонованих добио територије колико Високи Стефан онда, била би данас Србија бар до Балтика.
 
Poslednja izmena:
Нема шансе да докажем, али логичније ми је да је било обрнуто-да је Високи Деспот увео Зигисмунда у ред.
До тада Зигисмунд није знао за Змајевнике, а код нас се Ред везује не само за Милоша Обилића (једну генерацију испред Високог Стевана) него и за даљше претходнике, као што је Часлав Клонимировић, на пример.
Ипак, после Стефановог открића Зигисмунду о постојања Реда ( и вероватно и открића неких тајних знања која су до тада самосрни преносили међусобно), јесте Зигисмунд регистровао на папиру ред.Испоштовао Стефана тако што га је ставио на почетак списак, дао му златну колајну и много, много територије....али иза тога више није било Срба у тим редовима, и ред је преузет .Касније су веч "угри" и Маџари уводили неке друге, западне.

Мислим, просто ми било, али видим сличност у томе како је Коштуница (одмах после 5.октобра) "испоштован" добијањем неке награде (савремене колајне) од Американаца, Ђинђић беше "испоштован" новчаном наградом од Немаца, неки хијерархијски нижи политичари "испоштовани" су "молитвеним доручцима" по белом свету, и све је то, мој Вујадине, масло оних истих лукавих Латина.
Да је свако од ових новокомпонованих добио територије колико Високи Стефан онда, била би данас Србија бар до Балтика.

Ово јесте логично а и вероватно, али није потврђено ни од Филозофа Бугарина, ни од неког историчара, типа Ћирковића или Радића. А прича о смрти краљевића Марка на ровинама, која није доказана преносе сви па и ова двојица. То је оно што се неслаже. Не можемо истовремено рећи за Филозофа и све друге познате историчаре да не пишу селективно и да су наши најбољи историчари. Јер једно преносе а друго не. Није могуће да Филозоф није знао све о Високом и да није хтео или смео све написати, него измислио две приче које су га држале на животу и код Маџара и код Турака па због тога и код Срба. Од када је Бајазид заузео Прилеп песник више не спомиње Марка, па ни нико други, и одједном Марко са Високим помаже Бајазиту на Ровинама против Хришћана које баш тај Сигисмунд предводи и једва главу спашава. А исти случај се десио и са Маџарским и хришћанским краљем Лујом првим анжујским у борби на Марици где се једва спашава и бежи преко Србије и зауспут се заљубљује у једну девојку која му рађа Сибињанин Јанка. Да ли је могуће да су све те приче истините, и да су Срби тако мењали стране? Ако би успоређивао као ти са данашњим Србима онда јесте. Да ли је логично? Јесте, а да ли је истинито? Вероватно. Али ни једног доказа за ни једну од наведених прича, него разне писаније ради боље прође. Ако к томе додам још и приче о Милици и шуровању са Бајазитом против Маџара и давању своје најмлађе кћерке Бајазиту у његов Харем, и одлучујућу помоћ Бајазиту у Никопољу и Ангори од стране Стевана, онда не видим нека витешка дела Високога ни припадности неком Реду змаја, осим онога Сигисмудова, чији други Витез убија Бајазитовог оца на мучки начин? А Миличина Оливера сестра Високога постаје, и ако је описана као дете, верна жена Бајазиту. И то није крај. Божји бич Тамуркан побеђује Бајазита а Високог пушта да иде кући са својим витезовима кога у пролазу кроз Цариград цар поставља за Деспота и даје му неку принцезу за жену. А и Оливера налази слободу и враћа се у деспотовину. Све ове приче су базиране на неколико сумњивих турских, грчких, бугарских, маџарских и немачких извора. а сви српски, народног предања и црквеног порекла, заборављени, да би се овима појачала веродостојност. Зар све ово не изгледа као једна лепа супа скувана у истој кухињи специјално за Србе?
 
Нашао сам помен још једног реда.

...витешки ред цара Душана "Стуб св. Стефана" спомиње Јаков Лукареви ћ у својој Исmорији Дубровника .
www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/EAP-13.Palavestra.pdf

Сима Ћирковић је скренуо пажњу на податак из "Историје Дубровника", Јакова Лукаревића, са почетка седаманестог века, где се спомиње витешки ред цара Душана "Стуб Св. Стефана". Међутим, оно што је још занимљивије је управо натпис са надгробног споменика Ђураша Вранчића, где пише да је покојник био "у цара Стјепана трти витез".

У неким од Илирских грбовника (Коренић-Неорић, Лондонски, Београдски I, Оловски, и Берлински), око грбова цара Душана и цара Уроша, појављује орденска колајна витешког реда Св. Стефана. Орденски ланац је састављен од оцила, а на медаљону се налази лик Св. Стефана. Овај орден се јавља још на "Родословљу из Сутјеске".


Ово су све углавном наводи из књиге:
А. Соловјев, Историја српског грба и други хералдички радови, Правни факултет универзитета у Београду: Досије, Београд 2000. стр. 188-189.
-------------
..Душан начини дворске и државне чинове какви су били у грчком царству, а уједно установи и орден (ред) св. СтеФана, који је давао одличним људима својим и странима.

Kosta Mandrović Ilustrovana istorija srpskog naroda od najstarijih vremena do proglašenja nove kraljevine.., 1885

''''''''''''''''''''''''''''''

books


Smilja Marjanović-Dušanić, Sima M. Ćirković
Vladarske insignije i državna simbolika u Srbiji od XIII do XV veka, Том 623, SANU, 1994.g.
 
Poslednja izmena:
Из књиге Живојина Андрејића



Први ред, златни змај је био и наследан а поседовали су га, осим првоносећег деспота Стефана Лазаревића,гроф Херман Цељски, Фредерик Цељски, Урлих Цељски, Јован Тамишки, Јаков Сантои, мачвански бан Јован Мароти, тамишки жупан и северински бан Филип де Схоларис (Пипо од Озоре-Спано), грофови Карло и Јован Крбавски, сикулски жупан Михајло Надажди, мармарошки жупан Петар Перењи, палатин Никола Горјански-Гара, Шћибор Шћиборић, Иван Тамаши, Јаков Лацковић де Зенто, мачвански бан Иван Моровић, Никола Сеч, Симон Коњевић-Сечен, кнез и гроф Иван Краковски, магистар краљевских убрусара Иван Јурјев де Алсен, Петар Чех од Левањске вароши, ердељски војвода Никола Чак, бан Павао Бисен, бан Павао де Пећ, Емерик Перењи, Иван Горјански, Гергељи Јанош, Саломон Надажди.....

У овом грбовнику се први и једини пут помиње витешки ред Св. Стефана (Немањића) а змај је атрибут и саставни део кациге грбова породица Бранковића (Србија-Косово), Црнојевића (Зета), ......
Грб деспота Стефана Лазаревића са змајем је новијег датума и није посведочен као такав у XV веку и касније.

На манастиру Каленић код Рековца се налазе два грба чије слике прилажем, и оба су са мотивима змајева. На првом је двоглави орао док је на другом кацига са роговима - веома слично као и на Хиландару, а и грб Деспота је био кацига са роговима.

attachment.php


attachment.php


Каленић је задужбина протовестијара Богдана, угледног велможе деспота Стефана Лазаревића. Има ли ово везе са Редом змаја којем је Деспот припадао или не?
Интересантно је да на манастиру постоји још један мотив испреплетаних змајева, у каменој пластици оквира прозора....

attachment.php
 

Back
Top