Znaš kako, Đinđić je osim Ćosića koji je imao samo ideju, hteo da to reši, ali je ubijen. Možda, upravo zbog toga?
„Prva opcija je federalizacija u kojoj bi Albanci i Srbi imali sličan status kao Muslimani i Hrvati u BiH. Ovo rešenje bi omogućilo dovoljno garancije Srbima da uživaju svoja prava u skladu sa samoupravom na Kosovu.
„Ovakvo konstituisano Kosovo bi imalo asimetričan status u odnosu na Srbiju - više od pokrajine, manje od federalne jedinice. Druga opcija, u slučaju da prva ne uspe, ugledala bi se na Kipar, sa teritorijalnom demarkacijom, ali nepromenjenim granicama. U ovom slučaju, Srbi bi organizovali svoj politički život uglavnom u severnom Kosovu. Treća opcija u slučaju da ove dve ne uspeju, biće promena granica sporazumom. U tom slučaju, srpska nacionalna zajednica bi dobila svoj deo teritorije."
Највероватније је да прва два плана не би успела. Први план је одлична идеја за то време и тај тренутак у ком је и идеја изнета. Тада да сам био свестан света око себе, подржао бих.
Данас би план требао бити, бар за почетак, вратити српске институције међу Србе, барем по мени.
Б план, ми се не свиђа. Углавном на северу, иако тада још увек , и више него данас, већина Срба живи на Поморављу, има их и у Метохији... Тај план би био лепши када би се договорило да два конститутивна народа имају 50% власти и 50% свега. Нпр премијер албанац, председник Србин, парламент 50% Албанци и 50% Срби.... Мислим, неко ће сада рећи да то није реално јер су албанци у том моменту 80% становништва , али и у МКД су 25% па су то успели
Трећи план је врло лош јер Срби са оне стране Ибра живе у некомпактним енклавама. Шта да им се да, само север?
То је моје мишљење
Да ли је убијен због те идеје, и то ћу да истражим