Virdžinija Vulf

Pročitao sam "Talase" i "Gospođu Delovej". A moram dodati i da sam gledao film sati koji mi se jako dopao, naročito lik Virdžinije Vulf koju je tako dobro odglumila, u tom filmu neprepoznatljiva, Nikol Kidmen. ( inače za mene u svakom smislu najbolja holivudska glumica :rumenko:)
 
Ja sam procitala samo Gospodju Dalovej. Dopalo mi se kako pise, te sam pocela da citam "Sopstvenu sobu" ali sam prekinula zbog nekih obaveza i sad nikako da pocnem ispocetka.

(Uopste vidim da mnogo vise citam knjige iz biblioteke, jer te treba vratiti u datom roku, a ove sto posedujem sve mi se cini citacu u penziji :evil: nikako da stignu na red.)
 
Ni ja nisam prepoznala Nikol, a film je zaista sjajan. :) Obicno ne volim ekranizovane knjige, ali ovo je zaista fantasticno.

Ja sam procitala ,,Talase", ,,Gospodju Dalovej", ,,Izmedju cinova", ,,Orlanda" i ,,Ka svetioniku". To sam nasla, ostalo nikako ne mogu. :( Defnitivno su mi ,,Talasi" najupecatljiviji, mada su sve knjige sjajne, zaista.
 
Једна од мојих омиљених.

Прочитала сам "Госпођу Даловеј", "Таласе" , "Ка светионику", "Између чинова", и Дневнике.
Мене се највише дојмио "Између чинова".
 
Da li Priroda dopunjuje ono što čovjek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje? Sa podjednakim mirom ona gleda njegovu nesreću, ništavnost, i njegovu patnju. Taj san, onda, o sudjelovanju, upotpunjavanju, iznalaženju u osami na obali nekog odgovora, samo je odbljesak u ogledalu, a ogledalo je samo površinska staklenost koja se uobličava u tišini kada plemenitije sile spavaju ispod nje? Nestrpljiv, očajan, a ipak nerad da ide (jer ljepota nudi svoje mamce, ima svoje utjehe), koračati obalom je nemoguće; razmišljanje je neizdržljivo; ogledalo razbijeno.


Virdžinija Vulf, "Ka svetioniku"
 
a ha, gledao sam film "the hours" (odmarao me kad sam bio jako depresivan), onda sam kupio knjigu "gospođa Dalovej", počeo da čitam, zanimljivo delovaše, ali sam prekinuo, ne sećam se zašto... možda nekad i završim.
 
Poslednja izmena:
Рођену у угледној викторијанској интелектуалистички настројеној породици Степхен, Аделаиду Вирџинију Стивен одгајали су углавном приватни учитељи. Након смрти оца Леслија Стивена, познатог књижевног критичара и издавача, отселила се са сестром Ванесом у Блумзбури, подручје средњег Лондона, које је током времена (а највише у међуратном периоду) постало окупљалиште једног слоја британске интелигенције. Године 1912. Вирџинија се удала за издавача, писца и друштвеног активисту Леонарда Вулфа. Ускоро је објавила свој први роман, „The Voyage Out“, 1915, који није донео већи креативни пробој, али је поставио неке од њених доминантних тема и видова израза: лирски приступ збиљи и интроспекцију у анализи флуктуирајућих стања људске (посебно женске) психе. Отприлике из тога доба датирају први снажнији живчани сломови и напади дубоког психичког раскола који су је пратили до краја живота и који су били и узрок њеног самоубиства. Као вид радне терапије Вирџинија Вулф и њен супруг оснивају „Хогарт прес“, независно издавачко удружење која је требало да служи афирмацији авангардних и маргинализованих писаца.

После још два романа („Ноћ и дан“, 1919. и „Јаковљева соба“, 1922), уследила су велика остварења књижевног модернизма: романи „Госпођа Даловеј“ (1925), „Ка светионику“ (1927) и „Таласи“ (1931), те збирке есеја и књижевних критика, „Сопствена соба“ (1929) и „Три гвинеје“ (1938).

Њени романи су високо експериментални: на више места радња, која је често свакодневна и уобичајена, растаче се у свести (женских) протагониста; снажан лиризам и језична виртуозност стварају утисак света пребогатог визуелним и другим сензорним асоцијацијама, као и сензибилне ликове уроњене у непрестано преиспитивање смисла властитих доживљаја и самог постојања. По опредељењу мешавина епикурејског материјалисте и бергсоновског идеалисте, као и естета на трагу Волтера Патера - Вирџинија Вулф у својим романима је креирала свет углавном ограничен на интелектуализовану енглеску вишу средњу класу, али универзалан по досегу за пажљивијег читатеља. Сама радња је често банална: госпођа Деловеј спрема забаву и седељку, а читава радња се врти око тог догађаја; у роману „Ка светионику“ је описан излет гђе Ремзи с бројном породицом, као и креативни напор сликарке Лили Бриско; „Таласи“ су збирка лирских солилоквијума шесторо пријатеља. Песнички рецитали претварају тај роман у нешто налик на поему у прози.

Збирке критика и есеја Вулфове су још утицајније, бар од 1970-их година. У њима је засновала феминистичку књижевну критику, а тон у њима варира: с једне стране се појављују, фактографски заснована, ламентирања о запостављености жена и њиховој онемогућености у уметничко-креативним процесима; с друге стране Вулфова је инсистирала да је „женска“, као и „мушка“ уметност заправо андрогина, па је слобода изражаја женског искуства и перцепције света маргинална: прави уметник надраста пол. Овде је Вирџинија Вулф показала мешавину зреле критичности и наивности: изразито маскулини аутори као Мелвиле или Фокнер тешко да се могу утрпати у кош двополног погледа. С друге стране, Вирџинија Вулф је сјајно рашчланила и илустровала историјску датост „женске судбине“ која је многе потенцијалне креативне личности осудила на скучену и само делимично остварену егзистенцију.

Њен познији рад укључује конвенционалнији роман „Године“, 1937. (не баш успело дело), те последње велико остварење, роман „Између чинова“, 1941. године. Опет снажно експерименталну прозу у којој су сажете опсесивне теме: рекреација света кроз високо метафоризован језик; сексуална амбиваленција и, најважније - медитација о протоку времена и живота, отеловљена у фикционализованом и естетизованом приказу скоро целе енглеске историје. Мучена нападима душевне болести (слушне и визуелне халуцинације, дубока депресија), који су још појачани избијањем Другог светског рата, Вирџинија Вулф извршила је самоубиство утапањем у реци Уз, крај имања у Родмелу у Сасексу.

Оцена дела Вирџиније Вулф није лака због више чинилаца, а најважнији су политички и друштвени: њени су романи и критички текстови доживели снажно оспоравање после рата, па је била жестоко критикована као снобовска плава чарапа, а њен фикционални свет као средство задовољавања сопствене егоцентричне сензибилности без већег општељудског значаја. Клатно се зањихало у супротном смеру у 70-има, када је на таласу феминизма поново потврђена као велика књижевница, но углавном као претеча феминистичке идеологије. После свих порицања и уздизања, изгледа да је постигнут какав-такав консензус: Вирџинија Вулф није међу највећима, али је свакако један од великих иновативних писаца 20. века, досега остварења већег од, рецимо, Хемингвеја или Пастернака (уз напомену да су свака оваква упоређења нужно спорна). Као „најенглескији“ енглески модерни писац, оставила је неспорна ремек-дела у неколико романа, две или три књиге критика и есеја, те у великом дневнику („Дневници“, издато 1977 — 1984. у 5 свезака).
 
Toliko je genijalan da je Vulfovu stavio u isti koš sa Isidorom Bjelicom.
Djevojčica od 17 ljeta ga prži na toj temi, da čovjek stiče dojam da taj tvoj Genijalac u usporedbi sa njom ima 13 godina.

Pobjeda je citat: ,,Tomas Man,Herman Hese,Dostojevski,Markes,,,sve su to malo tezi pisci i bez problema ih svarim.I sad sta je Vulf za njih?''

Bravo matori, otkrio si Manna i Dostojevskog !
 
AristotelSRB:
Toliko je genijalan da je Vulfovu stavio u isti koš sa Isidorom Bjelicom.
Djevojčica od 17 ljeta ga prži na toj temi, da čovjek stiče dojam da taj tvoj Genijalac u usporedbi sa njom ima 13 godina.

Pobjeda je citat: ,,Tomas Man,Herman Hese,Dostojevski,Markes,,,sve su to malo tezi pisci i bez problema ih svarim.I sad sta je Vulf za njih?''

Bravo matori, otkrio si Manna i Dostojevskog !
Kliknite za proširenje...

Ti ga ne poznajes, zaista je bio i otkrovenje i osvezenje za ovaj deo foruma, ja sam samo ovo o Virdziniji Vulf ovde stavila jer ga svi mi sa malo
duzim forumsim iskustvom ovde secamo sa mnogo, mnogo ljubavi:)
A ako ovako misli o Virdziniji Vulf pa tako pise, sto da ne? Ja ne mislim kao i on, ali uvazavam njegovo misljenje.
Tvoje eto ne poznajem jer se ti uvek javis samo da bi konstatovao da je neko , a koga uopste i ne poznajes, budala.
A od kud ti to da je on mator? Poznajes ga licno?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top