Vinski turizam u Srbiji

Lorelajn

Lorelajn

Legenda
Supermoderator
Poruka
70.757
Šta vi mislite, ima perspektive? Koliko je kod nas razvijen uopšte vinski turizam?

Kao neko ko je više sticajem okolnosti obišla minimum nekih 20tak krajeva i ciljano vinarija, moj dojam je da smo mi dalekoooo, dalekooo od nekog vinskog turizma...
Naime...u svim domaćim vinarijama gde sam bila trebaš unapred da se najaviš, plaća se sve to...i to ne malo...uglavnom se ide u grupama iz istih razloga...vinarije su raštrkane ili se vezuje degustacija za neki događaj koji bude 1x godišnje...ne možes uglavnom samo da naletiš i uživaš...sve se to najavljuje unapred...

Drugde postoje mesta koja su otvorena cele godine...vinarije iz krajeva su sve prezentovane na jednom mestu...degustacija i mini obilazak se ništa ne plaća...Dođeš, piješ, jedeš....uživaš i kupiš...
Okolo imaš kućice, smeštaj sa svojim mini podrumima i slično...

Mislim to mi je baš vinski turizam...

A ono da ti putuješ 6h da bi otišao na neki salaš gde sem toga nigde ničega nema...da bi probao vino koje ko zna kakvo je...ne znam...samo ako je usput...

al evo šta kažu...

Vinski turizam se ubrzano razvija: Srpska Toskana privlači veliki broj posetilaca i iz inostranstva

U Topoli trenutno postoji 12 registrovanih seoskih domaćinstava, od čega šest ima visoku kategoriju sa četiri zvezdice​



16237535431602171241topola-lipovac-selo-puno-vinarija-fotorina3-830x0.jpg


Vinski turizam poslednjih godina intenzivno se razvija na teritoriji opštine Topola. Sve je više meštana koji se odlučuju da svoja seoska domaćinstva otvore za posetioce, uz nezaobilazni obilazak vinogarada i degustaciju crnih i belih vina pravljenih od najkvlatitnijeg grožđa koje raste na pobrđima Oplenca.
 
- Topola ima izuzetne turističke potencijale. Postoji niz sadržaja koji mogu da privuku turiste, pre svega fantastični pejzaži, istorijsko nasleđe i gastronomija.

Tokom epidemije posete gostiju iz inostranstva su smanjene, ali u narednom periodu moramo povećati broj noćenja, a u tome su nam važna seoska domaćinstva i vinski turizam kao jedna od delatnosti koje opština može da pruži - kaže Dragana Kostić iz Turističke organizacije "Oplenac".

Ove godine, po prvi put lokalna samouprava je podržala seoska turistička domaćinstva sa novom merom, odnosno po 150.000 dinara svim registrovanim domaćinstvima koja obavljaju pomenutu delatnost.

U Topoli trenutno postoji 12 registrovanih seoskih domaćinstava, od čega šest ima visoku kategoriju sa četiri zvezdice.

- Trenutno radimo na projektu za izraelsko tržiste, agencija iz Beograda je zamolila da odradimo istraživanje seoskih domaćinstva koja bi ispunila njihove kriterijume i možemo se pohvaliti da čak četiri -pet, naših domaćinstva ispunjava te kriterijume - rekla je Kostić.

Ono što svakako obećava kad je dodatni razvoj turizma u pitanju jeste sve više vinarija koje niču u Topoli, a vinari se okreću tržištu.

Iz porodične proizvodnje prelaze u viši rang gradeći degustacione sale i šireći svoje kapacitete čime postaju prepoznatljiviji za sve ljubitelje ovog božanskog pića.
 
U Srbiji je definisano ukupno 9 vinskih puteva, na kojima se nalaze rodni vinogradi i srpske vinarije, u kojima se proizvodi, degustira i prodaje kvalitetno vino već dugo unazad.

Najpopularniji vinski putevi Srbije i vinarije za obilazak
Vinsku putevi Srbije su: Palić, Fruška gora, Šumadija, Smederevo-Beograd, Župa, Kosovo i Metohija, Niš-Kragujevac, Vršac i Negotin.

Kalendar za vinske manifestacije u Srbiji
  • Berba vina – septembar – Vršac
  • Berbanski dani – septembar – Palić
  • Župska berba – septembar – Aleksandrovac
  • Vino Fest – oktobar – Beograd
  • Pudarski dani – septembar – Irig

Gde vas vode turističke agencije na vinske rute u Srbiji​

  • Palićki vinski put,
  • Riznica tajni vinskog Srema,
  • umadijska Toskana i dr.
  • Vinski izlet do Subotice, Negotina i drugih gradova.
https://putujsigurno.rs/magazin/vinski-turizam-u-srbiji-i-vinski-putevi-koje-treba-obici/
 
Krusevac je poznat na zapadu po proizvodnji Sauvignon Blanc-a . Timok i Juzna Morava imaju potencijal za Cabernet Sauvignon i Merlot.
Vojvodina ima najveci potencijal sa Ezerjo, Grasevinom,Kadarkom, Semillonom , Merlot, Riesling,Suavignon Blanc i Traminer, ali treba puno uloziti u reklamu u medijima izvan granice, jer konkurencija Rumunije i Bugarske je vrlo jaka
Proizvodnja vina u velikim kolicinama je skupa zbog amabalaze (flase, nalepnice, cepovi)
 
Lorelajn:
Šta vi mislite, ima perspektive? Koliko je kod nas razvijen uopšte vinski turizam?

Kao neko ko je više sticajem okolnosti obišla minimum nekih 20tak krajeva i ciljano vinarija, moj dojam je da smo mi dalekoooo, dalekooo od nekog vinskog turizma...
Naime...u svim domaćim vinarijama gde sam bila trebaš unapred da se najaviš, plaća se sve to...i to ne malo...uglavnom se ide u grupama iz istih razloga...vinarije su raštrkane ili se vezuje degustacija za neki događaj koji bude 1x godišnje...ne možes uglavnom samo da naletiš i uživaš...sve se to najavljuje unapred...

Drugde postoje mesta koja su otvorena cele godine...vinarije iz krajeva su sve prezentovane na jednom mestu...degustacija i mini obilazak se ništa ne plaća...Dođeš, piješ, jedeš....uživaš i kupiš...
Okolo imaš kućice, smeštaj sa svojim mini podrumima i slično...

Mislim to mi je baš vinski turizam...

A ono da ti putuješ 6h da bi otišao na neki salaš gde sem toga nigde ničega nema...da bi probao vino koje ko zna kakvo je...ne znam...samo ako je usput...

al evo šta kažu...

Vinski turizam se ubrzano razvija: Srpska Toskana privlači veliki broj posetilaca i iz inostranstva

U Topoli trenutno postoji 12 registrovanih seoskih domaćinstava, od čega šest ima visoku kategoriju sa četiri zvezdice​



16237535431602171241topola-lipovac-selo-puno-vinarija-fotorina3-830x0.jpg


Vinski turizam poslednjih godina intenzivno se razvija na teritoriji opštine Topola. Sve je više meštana koji se odlučuju da svoja seoska domaćinstva otvore za posetioce, uz nezaobilazni obilazak vinogarada i degustaciju crnih i belih vina pravljenih od najkvlatitnijeg grožđa koje raste na pobrđima Oplenca.
Kliknite za proširenje...
nema, jer dok turisti dodju svo ce se vino popiti😅
 
paketije:
Krusevac je poznat na zapadu po proizvodnji Sauvignon Blanc-a . Timok i Juzna Morava imaju potencijal za Cabernet Sauvignon i Merlot.
Vojvodina ima najveci potencijal sa Ezerjo, Grasevinom,Kadarkom, Semillonom , Merlot, Riesling,Suavignon Blanc i Traminer, ali treba puno uloziti u reklamu u medijima izvan granice, jer konkurencija Rumunije i Bugarske je vrlo jaka
Proizvodnja vina u velikim kolicinama je skupa zbog amabalaze (flase, nalepnice, cepovi)
Kliknite za proširenje...
stvarno?
 
Bila sam u Vršcu i Rajnskim pivnicama.To je jako lep obilazak za poznavaoce i ljubitelje vina.Ja nisam neki ljubitelj vina, ali znam ljude koji stalno idu na te ture, bukvalno svuda.
Šta znam,...mislim da ima priličan broj vinarija i mesta za obilazak, obzirom na prostranstvo Srbije.
 
slatko mi je sve to ali...nesto mi nedostaje tu...mada nisam bila u tim vinarijama na jugu Srbije...
verovatno sve to ima neki svoj smek...

najozbiljnija vinarija u kojoj sam bila je bila u Sloveniji...zaboravila sam kako se zove...to je neki stari dvorac sa idilicnim proplancima i beskrajnim vinogradima...nocu pogled...sa te ogromne terase sve sa lampicama...i tartufima koje ne volim

ali bilo je lepo...

najzabavnije za mini drustvo...kucica za iznajmljivanje u Tokaju sa malenim idilicnim podrumom sve sa buradima vina i tocis i pijes...koliko zelis...

srcu ipak najdraze...Szépasszonyvölgy...:heart:

i na Fruskoj gori mi bilo ok ali onako...njah...ne znam...ok...mislim ne moze biti lose...ali...
 
Poslednja izmena:
Madjarski Tokaj ima vanredno dugu istoriju, gotovo mitolosku. Sredjen je po godinama berbe, i cena mu moze biti vrtoglava.
Slovenija danas ima (barem koliko sam konzultirao Sotherby-a (njegovu vinsku enciklopediju, koja izlazi svake godine)
Curin (Sauvignon) • Meranovo (Sauvignon) • Jozef Prus (Ledeno Vino Renski Rizling)
Movia (Veliko Belo) • Simcic (Teodor Rdece Reserve) • Stojan Scurek (Stara Brajda—white) • Vipava (Lathieri Sauvignon Zemono)
 
Lorelajn:
Šta vi mislite, ima perspektive? Koliko je kod nas razvijen uopšte vinski turizam?

Kao neko ko je više sticajem okolnosti obišla minimum nekih 20tak krajeva i ciljano vinarija, moj dojam je da smo mi dalekoooo, dalekooo od nekog vinskog turizma...
Naime...u svim domaćim vinarijama gde sam bila trebaš unapred da se najaviš, plaća se sve to...i to ne malo...uglavnom se ide u grupama iz istih razloga...vinarije su raštrkane ili se vezuje degustacija za neki događaj koji bude 1x godišnje...ne možes uglavnom samo da naletiš i uživaš...sve se to najavljuje unapred...

Drugde postoje mesta koja su otvorena cele godine...vinarije iz krajeva su sve prezentovane na jednom mestu...degustacija i mini obilazak se ništa ne plaća...Dođeš, piješ, jedeš....uživaš i kupiš...
Okolo imaš kućice, smeštaj sa svojim mini podrumima i slično...

Mislim to mi je baš vinski turizam...

A ono da ti putuješ 6h da bi otišao na neki salaš gde sem toga nigde ničega nema...da bi probao vino koje ko zna kakvo je...ne znam...samo ako je usput...

al evo šta kažu...

Vinski turizam se ubrzano razvija: Srpska Toskana privlači veliki broj posetilaca i iz inostranstva

U Topoli trenutno postoji 12 registrovanih seoskih domaćinstava, od čega šest ima visoku kategoriju sa četiri zvezdice​



16237535431602171241topola-lipovac-selo-puno-vinarija-fotorina3-830x0.jpg


Vinski turizam poslednjih godina intenzivno se razvija na teritoriji opštine Topola. Sve je više meštana koji se odlučuju da svoja seoska domaćinstva otvore za posetioce, uz nezaobilazni obilazak vinogarada i degustaciju crnih i belih vina pravljenih od najkvlatitnijeg grožđa koje raste na pobrđima Oplenca.
Kliknite za proširenje...

Moze da ima ako se bolje organizuje i ako bi se sredila saobracajna infrastruktura, koja je i nas najveci problem za putovanja.
Mene licno nervira poredjenje sa Italijom, srpska toskana, srpska venecija i slicno, pa oni nisu ispred nas po kvalitetu vina.

Odrastao sam u kraju gde skoro svaka kuca ima svoj vinograd, podneblje je odlicno i par vinarija se probilo na sire trziste. Koliko znam Jovic izvozi vino u EU i jako je tesko naci flasu njegovog vina po nama pristupacnoj ceni.

Imao sam ideju i zelju da krenem i ja sa tim ali se nisam dogovorio sa ukucanima pa sam odustao.
Jos u mom kraju postoje i uslovi da se organizuje izlet pa da osim vina moze i u prirodi da se uziva.
 
Manifestaciju Grožđebal u Vršcu treba obavezno posetiti

Manifestacija "Grožđebal" koja se tradicionalno obeležava u Vršcu svake godine održava se u čast berbe grožđa i na njoj se osim promocije vinara i vinogradara održava i bogat kulturno umetnički program. Ove godine se održava od 16.9.- 19.9. Svake godine grad Vršac se potrudi da proširi ponudu, da inovativnošću obogati sadržaj i doprinese razvoju manifestacionog turizma. Svi Vrščani znaju za legendu po kojoj je loza u Vršcu izrasla iz štapa Svetog Save, a koju u ove krajeve doneo njegov učenik Arsenije Bogdanović, graditelj manastira Mesića. Podaci o gajenju vinove loze na ovim prostorima datiraju još iz vremena Rimljana.

Dani berbe grožđa poslednjih godina tradicionalno započinju programom u Susret Grožđebalu, na vidikovcu kod Crkvice, na Vršačkom bregu, uz Vinka Lozića.Vinko Lozić jedan od simbola grada Vršca, imaginarni lik, koga je izmislio Jovan Sterija Popović. Njegov spomenik nalazi se u centru grada, u pešačkoj zoni. Tokom vremena dobio je ulogu „gradonačelnika” Vršca tokom Dana berbe grožđa, čuvenog Grožđebala.

375f746b6.jpg


KAKO DOĆI AUTOM DO VRŠCA?​

Vršac se nalazi na svega 14 km od granice sa Rumunijom. Ovaj grad je odličnom povezan sa svim većim gradovima u Srbiji, kao i sa Rumunijom. Od Beograda je udaljen 84 km, od Novog Sada 147 km, od Kragujevca 173 km. Ako se iz Beograda zaputite ka Vršcu, najbolje je ići preko Pančevačkog mosta, zatim putem E70 preko Pančeva. Trebaće vam otprilike 90-ak minuta. Ako dolazite iz Novog Sada najlogičnije je ići preko Zrenjanina, prolazile kroz Sečanj i Plandište i stižete u Vršac. Sa centralnom Srbijom, Vršac je odlično povezan Kovinskim mostom preko Dunava. Ove godine je u Temišvaru potpisan sporazum između Vlade republike Srbije i Vlade Rumunije o izgradnji auto-puta od Beograda do Temišvara. Auto-put će biti dužine 143 km i izgradnja će početi sledeće godine. Izgradnjom novog auto puta verujemo da će i manifestacija "Grožđebal" dobiti još više novih gostiju i redovnih posetilaca. Vršac je grad kome se svi rado vraćaju.

ŠTA OBAVEZNO POSETITI U VRŠCU?​

Svi koji posete ovog vikenda Vršac i manifestaciju "Grožđebal" uživaće u karnevalskoj povorci koja se održava u petak, dečijem maskenbalu, nagradnoj igri "Grožđe iz aviona" i biciklističkom karavanu nazvanom "U pohode vinogradima". Neće izostati ni tradicionalni plinski roštilji na kome se peku kobasice. Vršac je definitivno jedan od najlepših gradova Banata, ali i Srbije. Pored festivalskih događaja postoje i znamenitosti koje ne smete propustiti kada se nađete u Vršcu. Izdvojićemo samo neke:

1. Vršačka kula
Vršačka kula je simbol grada, ali i cele okoline, bez nje se ne može zamisliti razglednica Vršca. Najočuvaniji deo tvrđave je donžon kula, ali su pronađeni, a zatim i obnovljeni ostaci bedema, palate, polukružne kule i peći.

374121229.jpg


2. Katedrala
Vršačka katedrala je pored kule još jedan simbol grada. Iako zbog impozantog izgleda i dimenzijama zaslužuje da bude katedrala, vršačka rimokatolička crkva nikada nije bila sedište biskupije. Dugačka je 61 metar, široka 22, a visina tornjeva je 63 metra. Sagradili su je vršački Nemci 1863. i pripada neogotskom stilu. Zbog neosporne sličnosti, nazivaju i srpskim Notr Damom. Karakteristična je i po tome što ima najveće orgulje u Banatu, na kojima i dalje može da se svira, iako zahtevaju obnovu.

3. Saborna crkva Svetog Nikole
Saborna crkva u Vršcu je glavni i najveći pravoslavni hram u Vršcu. Građena je perioduu od 1728. do 1785. godine u vreme vladike Nikole Dimitrijevića. Jedan od najcenjenijih slikara sa ovih prostora, Paja Jovanović, poklonio je hramu dve izuzetno vredne slike – “Sveti Nikola spasava osuđenike” i sliku “Sveta Angelina”.

4. Manastir Mesić
Vršac je poznat i po manastiru Mesić, koji se nalazi u neposrednoj blizini grada, udaljen oko 10 kilometara. Prema legendi, nastao je u 16. veku. Arhitektura crkve nosi obeležja spoja raške i moravske tradicije. Manastir Mesić je danas ženski manastir, koji se nalazi u podnožju takozvanog Magarećeg brda, u vinogradskom rejonu, istočno od grada Vršca.

5. Vladičanski dvor
Vladičanski dvor u Vršcu jedna je od najvelelepnijih građevina u gradu. Zdanje je izgrađeno između 1750. i 1757. godine. U dvoru se nalaze vredne zbirke ikona, portreti najznačajnijih vladika vršačke eparhije i velika biblioteka. Zbirka ikona sakupljenih u Banatu obuhvata razdoblje od tri veka, pri čemu su najvrednije ikone slikara Zogofa iz prve polovine 18. veka. Vladičanski dvor u Vršcu je Spomenik kulture od izuzetnog značaja.

O detaljima programa ovogodišnjeg Grožđebala informišite se na sajtu grada i turističke organizacije.
Kliknite za proširenje...

Izvor teksta i slika LINK
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Umri_muski
Vocarski turizam
Odgovora
0
Pregleda
179
Umri_muski
Umri_muski
Nina
Najčistija reka u Srbiji, skok s „lijane” i kafa u prirodi
Odgovora
20
Pregleda
362
Frederick_
Frederick_
Атомик™
Jedino mesto u Srbiji iz kojeg možete ući u Evropsku uniju bez pasoša: Granica se otvara u julu na tri dana
Odgovora
1
Pregleda
198
Mstislav
Mstislav

Back
Top