- Poruka
- 388.565
Jedan od najlepših parkova skulptura, a izvesno najveći park na svetu posvećen radu jednog umetnika, nalazi se na severu Evrope, u prestonici Norveške – Oslu.. Vigeland park, ili, preciznije rečeno, kolekcija skulptura na otvorenom norveškog umetnika Gustava Vigelanda, deo je gradskog parka u četvrti Frogner.
Vigelandovo životno delo prostire se na 320.000 kvadratnih metara površine i sadrži 214 skulptura grupisanih u različite prostorne i umetničke celine. Kombinacija prirodnih lepota, pejzaža i nagih ljudskih tela, koja su bila glavna tema i inspiracija umetnikovog stvaralaštva, zasigurno vas neće ostaviti ravnodušnim.
Gustav Vigelan rođen je kao Adolf Gustav Torsen 1869. godine. Odrastao je na jugu Norveške u malom obalskom mestu Mandalu, u porodici talentovanih zanatlija. Sledeći njihov put, kao mladić seli se u Kristijaniju (današnji Oslo), gde počinje izučavanje drvorezbarstva. Zbog smrti oca vraća se u rodni kraj kako bi pomogao porodici, a jedno vreme živi sa babom i dedom na farmi u varoši Vigeland. Upravo naziv ovog mesta on uzima za svoje prezime, te ponovo odlazi u Kristijaniju 1888. godine rešen da postane skulptor. Ubrzo njegov rad postaje zapažen. Skulptorski izraz razvijao je i na svojim putovanjima, u dodiru sa umetničkom scenom Kopenhagena, Pariza, Berlina, Rima i Firence. Inspiraciju je pronalazio u umetnosti renesanse, kao i delima francuskog skulptora Ogista Rodena. Dobijao je porudžbine za izradu statua i bisti istaknutih ličnosti norveškog društva. Njegova dela možete pronaći širom Norveške, od Tonsberga, Kristiansanda, Larvika do Osla, Bergena i Trondhejma.
Zanimljivo je da je Vigeland osmislio i dizajn medalje koja se dodeljuje dobitnicima Nobelove nagrade za mir.
Ipak, ono što ga je definisalo kao vodećeg skulptora norveške umetnosti jesu radovi koji se danas nalaze u Vigeland parku. Sve je počelo 1921. godine kada gradske vlasti Kristijanije donose odluku da sruše kuću u kojoj je umetnik živeo, kako bi na tom mestu sagradili biblioteku. Nakon dužih pregovora Vigeland je dobio na Frogneru novu zgradu od grada koja je postala njegov dom i atelje, a danas se tu nalazi Vigelandov muzej. U zamenu, skulptor je obećao da će gradu pokloniti sva svoja naredna dela.
Ono što je Vigeland želeo i što ovaj park čini zaista posebnim, jeste sinteza prirode i umetnosti. Jezero po kome bezbrižno plove labudovi i patke, vodopadi na Frogner reci, ružičnjaci sa oko 14.000 stabljika i oko 150 različitih sorti ruža, koji ujedno predstavljaju i najveću kolekciju ruža u Norveškoj, 3000 stabala lipe, topole, bresta, jasena, javora, od kojih je nekolicina stara i preko 250 godina, svojom lepotom očaravaju.
Ovde se posetilac može izgubiti, ne fizički, već u svojoj mašti tragajući za sobom, svojim osećanjima, mislima, željama i nadama.
(tekst i foto Gordana Gajić7wiki)
Vigelandovo životno delo prostire se na 320.000 kvadratnih metara površine i sadrži 214 skulptura grupisanih u različite prostorne i umetničke celine. Kombinacija prirodnih lepota, pejzaža i nagih ljudskih tela, koja su bila glavna tema i inspiracija umetnikovog stvaralaštva, zasigurno vas neće ostaviti ravnodušnim.
Gustav Vigelan rođen je kao Adolf Gustav Torsen 1869. godine. Odrastao je na jugu Norveške u malom obalskom mestu Mandalu, u porodici talentovanih zanatlija. Sledeći njihov put, kao mladić seli se u Kristijaniju (današnji Oslo), gde počinje izučavanje drvorezbarstva. Zbog smrti oca vraća se u rodni kraj kako bi pomogao porodici, a jedno vreme živi sa babom i dedom na farmi u varoši Vigeland. Upravo naziv ovog mesta on uzima za svoje prezime, te ponovo odlazi u Kristijaniju 1888. godine rešen da postane skulptor. Ubrzo njegov rad postaje zapažen. Skulptorski izraz razvijao je i na svojim putovanjima, u dodiru sa umetničkom scenom Kopenhagena, Pariza, Berlina, Rima i Firence. Inspiraciju je pronalazio u umetnosti renesanse, kao i delima francuskog skulptora Ogista Rodena. Dobijao je porudžbine za izradu statua i bisti istaknutih ličnosti norveškog društva. Njegova dela možete pronaći širom Norveške, od Tonsberga, Kristiansanda, Larvika do Osla, Bergena i Trondhejma.
Zanimljivo je da je Vigeland osmislio i dizajn medalje koja se dodeljuje dobitnicima Nobelove nagrade za mir.
Ipak, ono što ga je definisalo kao vodećeg skulptora norveške umetnosti jesu radovi koji se danas nalaze u Vigeland parku. Sve je počelo 1921. godine kada gradske vlasti Kristijanije donose odluku da sruše kuću u kojoj je umetnik živeo, kako bi na tom mestu sagradili biblioteku. Nakon dužih pregovora Vigeland je dobio na Frogneru novu zgradu od grada koja je postala njegov dom i atelje, a danas se tu nalazi Vigelandov muzej. U zamenu, skulptor je obećao da će gradu pokloniti sva svoja naredna dela.
Ono što je Vigeland želeo i što ovaj park čini zaista posebnim, jeste sinteza prirode i umetnosti. Jezero po kome bezbrižno plove labudovi i patke, vodopadi na Frogner reci, ružičnjaci sa oko 14.000 stabljika i oko 150 različitih sorti ruža, koji ujedno predstavljaju i najveću kolekciju ruža u Norveškoj, 3000 stabala lipe, topole, bresta, jasena, javora, od kojih je nekolicina stara i preko 250 godina, svojom lepotom očaravaju.
Ovde se posetilac može izgubiti, ne fizički, već u svojoj mašti tragajući za sobom, svojim osećanjima, mislima, željama i nadama.
(tekst i foto Gordana Gajić7wiki)
