02. jul 2009.
Pre tačno 3.652 dana snage NATO-a ušle u južnu srpsku pokrajinu
Deset godina kosmetskog pakla
Snage NATO-a 10 juna 1999 ušle su na teritoriju južne srpske pokrajine Kosova i Metohije donoseći Srbima i nealbancima pakao koji traje već punih 10 godina. Paralelno sa ulaskom NATO-a na Kosmetu se dogodilo etničko čišćenje pred očima međunarodnih snaga, prvi put u istoriji mirovnih misija Ujedinjenih nacija - ali se situacija ni posle deset godina nije popravila.[/size]
[size=12pt]
Pod protektoratom UN Šiptari uništili i zapalili 17.000, a zauzeli 28.000 kuća i stanova. Srušeno i zapaljeno 155 srpskih crkava i manastira, a na više od 250 srpskih grobalja uništeno 6.750 spomenika
Kosovska Mitrovica – Nedavno se navršilo tačno 10 godina ili 3.652 dana od dolaska međunarodne vojne i civilne misije na Kosovo i Metohiju. Istog trenutka pred očima 44.000 vojnika Kfora iz 39 zemalja, 10.000 UN policajaca iz 53 zemlje i više od 10.000 UN administrativaca počeo je masovni egzodus više od 300.000 Srba i drugih nealbanaca.[/size]
Proterani
U istoriji Srba ovo je bila ko zna koja po redu velika seoba sa ovih prostora, a u istoriji Ujedinjenih nacija to je prvo etničko čišćenje koje se odigralo pred očima mirovnjaka koji nisu preduzeli ništa da to spreče. Iza proterivanja više od 300.000 Srba ostalo je ono što je i danas slika kosovskog društva - otvoreni zatvori bez rešetaka takozvane enklave u kojima žive preostali Srbi uglavnom u potpunom okruženju Šiptara i bez elementarnih ljudskih prava.
Da Srbi i drugi nealabnci ni danas nemaju elementarna ljudska prava svedoči i majski izveštaj međunarodne organizacije Amnesti internacional, a i zvanični UNHCR tvrdi da preostali Srbi na Kosmetu žive u ponižavajućim uslovima. Od 30 opština na Kosovu samo u dve - Zvečanu i Leposaviću na krajnjem severu Kosmeta, nije bilo etnički očišćenih srpskih mesta. U pojedinim opštinama ni u jednom selu nije ostao gotovo nijedan Srbin: Glogovac, Mališevo, Kačanik, Klina, Suva Reka, Đakovica... dok je većina gradova potpuno etnički očišćena.
Danas je na Kosmetu ostalo još oko 125.000 Srba koji žive na 22 odsto teritorije Kosmeta od 10.880 kvadratnih kilometara. U desetogodišnjem periodu protektorata UN Šiptari su u južnoj srpskoj pokrajini uništili i zapalili 17.000 srpskih kuća dok su 28.000 srpskih kuća i stanova zauzeli (HABITAT). U ovom periodu Albanci su srušili i zapalili 155 srpskih crkava i manastira, a na više od 250 srpskih grobalja uništili su 6.750 spomenika.
Na teritoriji Srbije živi 206.000 raseljenih sa Kosmeta, u Crnoj Gori ih je 16.000 dok na severu Kosova živi više od 15.000 raseljenih iz svih delova pokrajine. U desetogodišnjem periodu na Kosovo se vratilo tek nešto više od 2.300 proteranih Srba u 48 mesta, uglavnom u Metohiji.
Mnogo sirotinje
Procene Kfora i Unmika govore da danas na Kosmetu živi između 1,8 i 2,4 miliona stanovnika a u procenama se govori iz razloga što Šiptari na popis stanovništva nisu izlazili još od 1981. godine.
Prema izveštaju UNDP iz oktobra 2008. godine, 53 odsto kosovskog stanovništva danas je siromašno, a 13 odsto je ekstremno siromašno jer preživljava sa tek 82 evrocenta dnevno. Međunarodna zajednica je do sada na Kosovu i Metohiji uložila 23 milijarde dolara no ni to nije pomoglo da se smanje ekstremno siromaštvo i nezaposlenost koja sada iznosi 72 odsto. Nezaposlenost Srba u takozvanim enklavama je 93 odsto i to kada se uzme u obzir zaposlenost u prosveti, zdravstvu, lokalnoj samoupravi i drugim ustanovama koje finansira Beograd. Da nije toga Srbi bi imali apsolutnu nezaposlenost.
Kosmet danas 95 odsto svih roba uvozi i za to godišnje izdvaja oko dve milijarde dolara. Zabeleženo je, čime se samozvana vlada u Prištini ponosi, da Kosovo za sada jedino izvozi kornišone i cement. Zbog ekstremne distribucije droge u Evropu i čitav svet, Kosovo se sve češće naziva „Unmikstanom“.
NATO za smanjenje Kfor-a na 10.000 vojnika
Polako kući
BRISEL – Zemlje članice NATO saglasile su se da smanje broj pripadnika svoje mirovne misije Kfor na Kosovu i Metohiji sa sadašnjih oko 14.000 na 10.000 tokom narednih meseci, najverovatnije do 1. januara, uz planirana dalja smanjenja ako dopuste uslovi, saopšteno je posle sastanka ministara odbrane NATO u Briselu. Ovo je „odlučeno u principu” i zapadna Alijansa mora još da utvrdi tačan rok za smanjenje, a „vrlo je mogućno da taj datum bude 1. januar” 2010. godine, naveo je na konferenciji za novinare u Briselu generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, preneo je Rojters.
[size=12pt] Nemački ministar odbrane Franc-Jozef Jung je izjavio da računa sa jasnim smanjenjem kvote mirovnjaka KFOR na Kosovu, ocenjujući da bi, do kraja godine, taj broj sa postojećih 14.000 mogao biti redukovan na 10.000 vojnika, javili su nemački mediji sa današnjeg sastanka u Briselu. Nemački ministar odbrane je ovakvu odluku NATO obrazložio tvrdnjom da se bezbednosna situacija posle proglašenja nezavisnosti Kosova poboljšala, a i da su, u međuvremenu, Euleks i Kosovske bezbednosne snage postali osposobljeni.
Jung nije precizirao koliko nemačkih vojnika stacioniranih na Kosovu može računati da će se do Božića vratiti kućama. Nemačka ima, posle one u Avganistanu, najveću vojnu misiju upravo na Kosovu, gde je poslala 2.300 vojnika.
Prethodno je, prema Rojtersu, jedan neimenovani američki funkcioner izjavio da je vrhovni komandant NATO za Evropu Džon Kredok izneo plan koji u budućnosti predviđa dvokratno smanjenje snaga Kfora na 6.500, pa zatim na 2.500 vojnika, ako to dozvole uslovi bezbednosti.
„Želimo da to bude u funkciji stabilizacije. Nema vremenskih rokova, to je pristup zasnovan na uslovima”, rekao je zvaničnik.
Šutanovac: Srbija je protiv
BRISEL – Srbija smatra da snage Kfora na Kosovu ne treba smanjivati ishitreno, jer bezbednost još nije ostvarena u neophodnoj meri kada su u pitanju kosovski Srbi i pripadnici drugih nealbanskih naroda, rekao je danas srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac na sastanku ministara odbrane zemalja NATO u Briselu, prenelo je radio „Slobodna Evropa”. Šutanovac se danas sa generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom i šefovima misija više članica Severnoatlantskog saveza, izrazivši tom prilikom da je zvanični Beograd zabrinut zbog namere da se smanji broj vojnika Kfora.
Kfor učvršćuje nezavisnost Kosova
Odlučne izjave i potez Karme Ćakon
BRISEL – Španija je zadovoljna zbog odluke NATO-a da se smanje snage Kfora na Kosmetu, a povlači svoje vojnike iz Kfora zato što ta misija radi na učvršćenju ustanova jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, izjavila je na zasedanju ministara odbrane NATO-a u Briselu španska ministarka Karme Ćakon. Ona je naglasila da Španija ne priznaje nezavisnost Kosova, dodajući da je Španija „zbog odgovornosti prema saveznicima čekala godinu dana posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, sprovodeći prvobitni operativni plan vezan za rezoluciju 1244 SBUN”.
Taj plan se sada preinačuje i Madrid je, po rečima ministarke Ćakon, „upozorio da ni u kom slučaju španske trupe neće doprinositi zadacima stvaranja i jačanja novih institucija jedne države koju Španija ne priznaje”. „Španija izražava zadovoljstvo što je potvrđeno da se smanjuju snage NATO-a na Kosovu. A to su snage”, naglasila je španska ministarka, „koje suštinski rade na izgradnji i učvršćenu novih institucija države Kosovo, u kojima Španija neće učestvovati, kako je to već stavila do znanja”.
Podsećajući na raniju odluku vlade u Madridu da do kraja leta povuče sve španske vojnike s Kosova, Karme Ćakon je naglasila da je „Španija donela suverenu odluku, kako se i donose odluke u sklopu Atlantskog saveza, upozoravajući od prvog trenutka da će se povlačenje odvijati u dogovoru s Atlantskim savezom, kao što se to i događa i što je danas potvrdio i generalni sekretar NATO-a”.
Trenutno je u sastavu Kfora 542 španska vojnika.
Španska ministarka rekla je da „postoji pitanje oko kojeg postoje razlike između Španije i većine saveznika, a to je da Španija ne priznaje nezavisnosnost Kosova”. Karme Ćakon je podvukla da se „zadaci ikoje sada sprovode trupe Atlantskog saveza (na Kosovu) suštinski svode na funkcije preinačenja operativnog plana iz rezolucije 1244 SBUN, a što se u biti svodi na stvaranje i učvršćenje države Kosovo”.
„Zbog toga je Španija, pošto je godinu dana ispunjavala svoje odgovornosti, odlučila da saveznicima saopšti da povlači svoje trupe, i to u saglasnosti i dogovoru s NATO. To se i odvija u potpunom redu, onako kako smo i saopštili 19. marta, tako da će glavnina naših trupa pre kraja leta biti kod svojih kuća”, zaključila je ministarka odbrane Španije.
Tekst pripremila redakcija
Srpske politike
