Volim subote. Mogu da odspavam malo duže jer kasnije idem u kancelariju. Tako je i jutros. Ustadoh u 6,15. Maca je ustao petnaestak minuta ranije i već kuva kafu. Ostah na nogama od naleta sreće naših ljubimaca. Maša i Meš ne traže klopu, ali Maza......upilji one bistre oči u mene i lepo me vodi u kuhinju. Pri tome vrti dupetom i sve se osvrće da vidi da li je pratim. Normalno, za njom idu i ovo dvoje. Naš vozić upešno stiže u stanicu kuhinja. Napokon sedam da popijem kafu. Mir. Jutro, vedro, toplo, tiho. Napunjenih stomaka ona tri lenjivca su kraj naših nogu. Ćutke ispijamo kafu. Svak pravi plan u svojoj glavi.
Danas će biti malo gužve kod nas. Mladja ćera ujutru stiže sa letovanja, stižu i ugalj i drva, sin i ja pre posla idemo u malu nabavku i na pijacu, pa ja na posao, pa on u dom zdravlja da primi injekcije jer ga je ujela neka buba dok je vozio motor, pa on ide po sestru na aerodrom, pa svi smeštaju ogrev, starija ćera ide na posao, Maca ostaje kući da dočeka kamion, i patronažnu sestru koja svaki dan dolazi da mome ocu da injekciju jer su ga malo udarila kola. Dolaze i sinovljevi drugari da pomognu i naš prijatelj. Sin dolazi po mene, idem u banku pa kući. Stigoh u kancelariju i vidim onu prelepu poruku, napišem pričicu, pa na juriš završim sve poslove za danas. Stigoh kući i pravo u kuhinju. Treba naraniti ove vredne ljude. Ćera se pravo iz aviona samo presvukla i odmah na rad. Majkina vrednica..... I tako, jedan običan, veseo dan kod nas. Doduše, ne stiže svaki dan ogrev, ali su zato tu druge obaveze.
Lepo je čuti smeh kako juri dvorištem. Trči izmedju onih ruža, sve mi se čini da ih zanjiše. Ma to je od smeha sigurno.....jer vetra nema. Dok sam ja stigla kući ugalj je već unet, pa sada cepaju drva. I tu su već pri kraju. Rade ovi mladi kao singerice. Kako su samo slatki. Lupaju sekire, lete cepanice a sve uz šalu. MMM se malo motaju oko njih, ali se pametno povlače u hladovinu jer je baš upeklo. Maza je ipak ukrala drvo da glodje. Taj pas jednostavno mora nešto da mazne.
Gledam svu ovu decu i ponosna sam što su takvi, radni, organizovani, što pomažu jedni drugima. Kome god treba pomoć u zidanju, rušenju, cepanju drva, utovaru uglja, ili bilo šta drugo, sinovljevi drugari se skupe i svi zajedno rade. Jednome su u vikendici izneli sav crep na krov da majstori pokriju kuću, drugome porušili neke stare objekte, trećem izneli sav šut iz stana ........Celo naše dvorište je uradjeno sa prijateljima i sinovljevim drugarima. Sve u avliji, sav kamen, fontana, biljke, ma skoro cela kuća........sve je uradila dobra volje, smeh i prijateljstvo. Divna deca, drugari još iz osnovne škole.......niko nije problematičan, ili rade ili studiraju. I gledam, i uživam. Smeju se njihova lica, smeje se sunce, smeje se život. Srce mi je puno. Maca radi barabar sa njima, ali ih stalno pogledjuje i oko mu je veselo, ponos se vidi na licu. Mladi se glupiraju sa sekirama, Maca podvikne, oni se klibere, ali padaju cepanice kao konfete. Tek poslepodne, kada je sve bilo završeno, počišćeno i oprano, ćera donosi poklone koje nam je kupila. Milina.
Kao porodični fotograf uzimam aparat u ruke
Lopov belosvetski.......pa crkla bi kad ne bi nešto drpila
Danas će biti malo gužve kod nas. Mladja ćera ujutru stiže sa letovanja, stižu i ugalj i drva, sin i ja pre posla idemo u malu nabavku i na pijacu, pa ja na posao, pa on u dom zdravlja da primi injekcije jer ga je ujela neka buba dok je vozio motor, pa on ide po sestru na aerodrom, pa svi smeštaju ogrev, starija ćera ide na posao, Maca ostaje kući da dočeka kamion, i patronažnu sestru koja svaki dan dolazi da mome ocu da injekciju jer su ga malo udarila kola. Dolaze i sinovljevi drugari da pomognu i naš prijatelj. Sin dolazi po mene, idem u banku pa kući. Stigoh u kancelariju i vidim onu prelepu poruku, napišem pričicu, pa na juriš završim sve poslove za danas. Stigoh kući i pravo u kuhinju. Treba naraniti ove vredne ljude. Ćera se pravo iz aviona samo presvukla i odmah na rad. Majkina vrednica..... I tako, jedan običan, veseo dan kod nas. Doduše, ne stiže svaki dan ogrev, ali su zato tu druge obaveze.
Lepo je čuti smeh kako juri dvorištem. Trči izmedju onih ruža, sve mi se čini da ih zanjiše. Ma to je od smeha sigurno.....jer vetra nema. Dok sam ja stigla kući ugalj je već unet, pa sada cepaju drva. I tu su već pri kraju. Rade ovi mladi kao singerice. Kako su samo slatki. Lupaju sekire, lete cepanice a sve uz šalu. MMM se malo motaju oko njih, ali se pametno povlače u hladovinu jer je baš upeklo. Maza je ipak ukrala drvo da glodje. Taj pas jednostavno mora nešto da mazne.
Gledam svu ovu decu i ponosna sam što su takvi, radni, organizovani, što pomažu jedni drugima. Kome god treba pomoć u zidanju, rušenju, cepanju drva, utovaru uglja, ili bilo šta drugo, sinovljevi drugari se skupe i svi zajedno rade. Jednome su u vikendici izneli sav crep na krov da majstori pokriju kuću, drugome porušili neke stare objekte, trećem izneli sav šut iz stana ........Celo naše dvorište je uradjeno sa prijateljima i sinovljevim drugarima. Sve u avliji, sav kamen, fontana, biljke, ma skoro cela kuća........sve je uradila dobra volje, smeh i prijateljstvo. Divna deca, drugari još iz osnovne škole.......niko nije problematičan, ili rade ili studiraju. I gledam, i uživam. Smeju se njihova lica, smeje se sunce, smeje se život. Srce mi je puno. Maca radi barabar sa njima, ali ih stalno pogledjuje i oko mu je veselo, ponos se vidi na licu. Mladi se glupiraju sa sekirama, Maca podvikne, oni se klibere, ali padaju cepanice kao konfete. Tek poslepodne, kada je sve bilo završeno, počišćeno i oprano, ćera donosi poklone koje nam je kupila. Milina.
Kao porodični fotograf uzimam aparat u ruke
Lopov belosvetski.......pa crkla bi kad ne bi nešto drpila
Kako ja ne volim jutrooo 
za Vas
