- Poruka
- 388.070
Veronika ili razgon (Latinski naziv: Veronica officinalis) je zeljasta višegodišnja biljka sa neznim ljubicastim cvetovima koji se pojavljuju od maja do avgusta.
To je vreme kada se od veronike mogu praviti biljni ekstrakti ili se prikuplja za susenje.
Najveci uzgajivaci veronike su Madjarska i Bugarska a prirodno raste u mnogim evropskim zemljama, u umerenom podrucju Azije i Severnoj Americi. Najveci obozavaoci ove biljke su bili Germani i smatrali su da je ona "osnovni lek protiv svih bolesti" a to svoje ubedjenje preneli su i na Rimljane, pa da vidimo koliko ima istine u tome.
Biljka veronika uistinu sadrzi veliki broj aktivnih materija: organske kiseline, polifenole, tanine, smole, iridoide, triterpenske saponine, gorke materije,
manitol, beta-sisterol, etericna ulja, vitamin C, vitamin K, vitamin E...
Veronika se preporucuje za lecenje raznih oboljenja a narocito je delotvorno sredstvo za otklanjanje koznih bolesti. Umiruje iritiranu kozu, isceljuje rane, leci ekcem, psorijazu i jedna je od retkih biljaka koja moze izleciti i hronicne bolesti koze. Radi bolje efikasnosti dobro je kombinovati je sa drugim biljem koje ima slicno dejstvo.
Biljka razgon osvezava pamcenje pa je korisna osobama koje cesto imaju takozvanu "blokadu memorije" te se ne mogu setiti inace dobro poznatih imena, reci i drugih pojmova. Zahvaljujuci manitolu (vrsta šecernog alkohola) sprecava stvaranje grumenova proteina a-sinukleina u mozgu (sto se desava kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti). Uopsteno povoljno utice na centralni nervni sistem, ima blago umirujuce dejstvo i otklanja vrtoglavicu.
Kao i mnoge druge biljke gorkog ukusa povoljno utice na organe za varenje. Podstice zeludac na proizvodnju enzima za varenje i olaksava varenje hrane u crevima.
Veronika prociscava krv, utice na smanjenje nivoa holesterola u krvi, sprecava zakrcenje krvnih sudova, blagotvorno deluje na jetru, leči infekciju donjeg urinarnog trakta, reumu, giht i respiratorne bolesti. Caj od veronike i podbela podstice iskasljavanje sluzi iz pluca.
S obzirom na ovako dugacak i raznovrstan spisak bolesti, Germani su verovatno bili u pravu, pogotovo kada u obzir uzmemo cinjenicu da su u to vreme bili oslonjeni iskljucivo na narodnu medicinu. Stari Germani toliko su poštovali ovu biljku da su je smatrali lekom za sve bolesti. Čestoslavica ili razgon na latinskom jeziku zove se Veronica officinalis po svetoj Veroniki koja je lečila leprozne bolesnike. Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili veroniku, nazvali su je lekom sveta.
U savremenoj biljnoj medicini veronika se upotrebljava u razlicitim varijantama i kombinacijama a caj od veronika je u mnogim slucajevima najjednostavnije
i sasvim dobro resenje. Caj od veronike priprema se tako sto se jedna mala kasika osusene biljke prelije sa 2,5 dl kljucale vode i nakon 5 minuta procedi.
(priroda leci sve)
