Tekila Gerila
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
Veljić: Oproštajno pismo
Autor teksta Aleksandar Veljić
Došao sam do kraja boravka u ovom gradu. Moj život ovde je sa dosta odricanja, ali sam ispunio misiju da 70. godišnjicu Racije dočekam ovde. Smišljena je bila taktika da budem finansijski udavljen. Svojevremeno me je Protokol gradonačelnika pozvao pre otvaranja Turističke organizacije grada sa ponudom da budem turistički vodič. To je bio jedan od motiva da se preselim ovde. Ali to je bila obična laž.O pojedinim novinarima i medijima mnogo bih mogao da kažem. Nikada neću zaboraviti na koji način je 24. jula prošle godine isečena namerno moja izjava da je Novi Sad oduvek evropski grad i da u njemu oduvek vlada evropski duh. Izgleda da su takve izjave rezervisane samo za „podobne“, a mene treba svrstati u ekstremnog desničara. Na vašu savest urednici i novinari.24. jul 2011: protest protiv oslobađanja Kepira. Odabrali smo nedelju (neradni dan) i 19h (kada nema žege). Tada su mnogi pokazali su koliko im je stalo do Novog Sada kojim se diče dok su se izležavali na Štrandu i sedeli po kafićima. Oko 400 ljudi se okupilo na Trgu gde su preci Novosađana svih nacionalnosti doneli odluku o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji.
Da analiziram ovdašnji mentalitet nekih zabluda i odijuma prema terminu „Srbija“, „srpsko“, „nacionalno“, potrebno bi bilo napisati malu knjigu. Kada bih elaborirao o nebuloznim idejama pojedinih ovdašnjih „eminentnih“ istoričara i drugih o tome da sam član „jevrejskog lobija“, da radim za CIU i slične budalaštine, Novosađani ne bi verovali da te osobe sa titulama tako nešto zaista misle i mislili bi da ja izmišljam. Skloni su da ne veruju do koje granice ludila i nesreće je utonula ova naša ravnica budući da im mozak ispiraju ovdašnji mediji i zaluđuju ih materijalizmom, provincijalnim šovinizmom i istorijskim falsifikatima!
Opraštam se od vas, ovdašnji narodi. Živeti sa vama i među vama bilo je jedinstveno iskustvo. Ne dugujem nijednom od vas ništa, a trudio sam se da vam svima predočim istinske istorijske činjenice. Mogu još ovo da vam kažem:
Mađari: budalasta je teorija da ja mrzim Mađare. Mene ljubav prema žrtvama vodi da istražujem njihovu sudbinu. To što su neki od vas pokušali da me navedu da pišem o stradanju Mađara odbacio sam zato što su te namere nečasne. Prvo, mnoštvo mesnih Mađara je svugde, nažalost, učestvovalo svim srcem u pogromu Srba i Jevreja i to je strašna istina od koje ne mogu da pobegnem. Drugo, napisano je dovoljno publikacija o stradanju Mađara od komunista (podsećam vas da su to bili jugoslovenski komunisti, ne samo srpski), pa prevedite te radove. Stradanje svih nevinih civila je bolno svakom normalnom čoveku, a vaš običaj da prikrivate istorijske činjenice, pa i o stradanju Mađara, samo vi razumete. Niko vas ne mrzi, ni ja ni Srbi ni Jevreji (sadašnji i negdašnji). Ako je neko isticao vaše velikane, Belu Bartoka, Endrea Bajči Žilinskog, grofa Pala Telekija, ja sam. Ne čujem da mnogo govorite o tim veličinama i ne vidim da ste podigli spomenike tim velikanima, ali ste zato u Adi postavili spomenik psihopati Damjaniču, u Kanjiži mu dali (odavno) ulicu, festivale mađarske muzike i druge proslave iz mađarske istorije zloupotrebljavate za hortijevsko-nacističke parole i pretnje i ko zna šta još u potaji planirate nadajući se velikoj Mađarskoj sa 64 županije i negiranju Trijanona koji vam je (opet) postao opsesija. Donekle razumem vaša osećanja zbog istorijskih zbivanja, ali ako su spomenici psihopatama, nacistički festivali i hortijevska ideologija vaš izbor, onda to znači da zapravo sami sebe mrzite. Dakle, ako ste odlučili da ponovite istoriju, kao istoričar mogu samo da vam skrenem pažnju da se na kraju tog ciklusa ponavljanja nalaze Rusi. Kao što zatvarate oči pred realnošću i ponavljači ste istorije, tako zatvarate oči i pred time da, čak i kada ste u pojedinim periodima (u savezu sa drugima) jači i moćniji od Rumuna, Srba, Slovaka i Čeha, na kraju dođu Rusi, koji pamte ko je bio na Istočnom frontu na strani Sila osovine. Stoga se čuvajte svog ponosa i vere u vašu moć. Setite se da uvek ima moćnijih. Mnoge su tragične greške koje ste počinili u svojoj istoriji, a greška koju sada naročito činite je što pokušavate da se predstavite kao isključivo žrtva drugih, a većinom ste žrtva svojih zabluda, nacionalnih frustracija i težnje da ugušite Trijanon, pri čemu zanemarujete mnoge druge bitne detalje iz istorije ovih krajeva. Pogledajte oproštajne reči Pala Telekija Hortiju i pročitajte Memorandum Endrea Bajči Žilinskog tom zlikovcu, pa ćete shvatiti u kakve opasnosti može da zaluta mađarski narod kada se opsedne određenom ideologijom.
Slovaci: probudite se. Zaboravili ste svoju istoriju, kako ste i zbog čega stigli u ove krajeve. Kada bi bar deo duha Janka Čmelika bio u vama?! Proučite svoju istoriju i ne mislite da bilo koja nesreća koja bi mogla da zadesi Srbe mimoilazi Slovake. Nikada nije. Odredu Slovaka u austrougarskoj vojsci koji je odbio da puca na Srbe u Kragujevcu i danas stoji spomenik. Setite se Jana Žiške i Janka Čmelika, braćo mila.
Rusini: žaliću do kraja života što među vama u Đurđevu nije bilo snage, volje, svesti da sprečite rušenje zgrade iz koje su žrtve Đurđevačke racije 1942. odvedene u smrt i što je tu namisao realizovala jedna Rusinka uz saglasnost opštinskih vlasti.
Nemci: činite šta možete da se istorija ne ponovi, posebno vaša istorija Kulturbundašenja i ne dopustite da bilo ko svaljuje na Nemce svu krivicu za predratni nacizam i fašizam.
Bunjevci: pamtite ko ste i pamtite da je istorija učiteljica života.
Hrvati: Nepojmljivo mi je da Stepinca i slične veličate kao heroje i mislite da je to pravi put. Jedini put do pakla je onaj iza koga su ostali Jasenovac, Jadovno, Prebilovci... a u kućama nekih od vas je Pavelićeva slika! Molite se za Stepinca, a ni rečju ne spominjete Frana Martinčevića, očevica Novosadske racije 1942, plemenitog župnika Sremske Kamenice. Takvi veliki ljudi su valjda krivi zato što nisu zločine činili u ime vere. Dokle ćete da budete neprijemčivi za istorijske pouke kojih u svojoj istoriji imate na pretek?
Jevreji: jedan stari Jevrejin reče da je ovakvo stanje među Jevrejima postojalo pred Holokaust. Jedna od najvećih trauma mi je ona od 31. januara 2011. bila je kada mi je jedan jevrejski funkcioner rekao da održava dobre odnose sa pokrajinskim organima vlasti zato što očekuje da Vojvodina jednog dana bude samostalna država. To čuti od Jevrejina u evropskoj zemlji koja je Jevrejima dala istorijski najveće slobode, porazno je, strašno do krajnjih granica i nepojmljivo do granice ludila!!! To je takva izdaja i nezahvalnost od koje se trese nebo i zemlja! To je, međutim, pokazatelj koliko ste izgubili kompas i zaboravili našu istoriju. Pogledajte pogrome u Evropi. Nijednog srpskog grada niti srpskog počinioca. 130 srpskih pravednih među narodima, a mnogi su ostali neprijavljeni Srbi pravednici. Da li mislite da ikakvo dobro može da snađe narod koji to zaboravi, posebno vas perjanice evrointegracija i materijalističke pohlepe? Opominjite se reči gore pomenutog starog Jevrejina.
...
Autor teksta Aleksandar Veljić
Došao sam do kraja boravka u ovom gradu. Moj život ovde je sa dosta odricanja, ali sam ispunio misiju da 70. godišnjicu Racije dočekam ovde. Smišljena je bila taktika da budem finansijski udavljen. Svojevremeno me je Protokol gradonačelnika pozvao pre otvaranja Turističke organizacije grada sa ponudom da budem turistički vodič. To je bio jedan od motiva da se preselim ovde. Ali to je bila obična laž.O pojedinim novinarima i medijima mnogo bih mogao da kažem. Nikada neću zaboraviti na koji način je 24. jula prošle godine isečena namerno moja izjava da je Novi Sad oduvek evropski grad i da u njemu oduvek vlada evropski duh. Izgleda da su takve izjave rezervisane samo za „podobne“, a mene treba svrstati u ekstremnog desničara. Na vašu savest urednici i novinari.24. jul 2011: protest protiv oslobađanja Kepira. Odabrali smo nedelju (neradni dan) i 19h (kada nema žege). Tada su mnogi pokazali su koliko im je stalo do Novog Sada kojim se diče dok su se izležavali na Štrandu i sedeli po kafićima. Oko 400 ljudi se okupilo na Trgu gde su preci Novosađana svih nacionalnosti doneli odluku o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji.
Da analiziram ovdašnji mentalitet nekih zabluda i odijuma prema terminu „Srbija“, „srpsko“, „nacionalno“, potrebno bi bilo napisati malu knjigu. Kada bih elaborirao o nebuloznim idejama pojedinih ovdašnjih „eminentnih“ istoričara i drugih o tome da sam član „jevrejskog lobija“, da radim za CIU i slične budalaštine, Novosađani ne bi verovali da te osobe sa titulama tako nešto zaista misle i mislili bi da ja izmišljam. Skloni su da ne veruju do koje granice ludila i nesreće je utonula ova naša ravnica budući da im mozak ispiraju ovdašnji mediji i zaluđuju ih materijalizmom, provincijalnim šovinizmom i istorijskim falsifikatima!
Opraštam se od vas, ovdašnji narodi. Živeti sa vama i među vama bilo je jedinstveno iskustvo. Ne dugujem nijednom od vas ništa, a trudio sam se da vam svima predočim istinske istorijske činjenice. Mogu još ovo da vam kažem:
Mađari: budalasta je teorija da ja mrzim Mađare. Mene ljubav prema žrtvama vodi da istražujem njihovu sudbinu. To što su neki od vas pokušali da me navedu da pišem o stradanju Mađara odbacio sam zato što su te namere nečasne. Prvo, mnoštvo mesnih Mađara je svugde, nažalost, učestvovalo svim srcem u pogromu Srba i Jevreja i to je strašna istina od koje ne mogu da pobegnem. Drugo, napisano je dovoljno publikacija o stradanju Mađara od komunista (podsećam vas da su to bili jugoslovenski komunisti, ne samo srpski), pa prevedite te radove. Stradanje svih nevinih civila je bolno svakom normalnom čoveku, a vaš običaj da prikrivate istorijske činjenice, pa i o stradanju Mađara, samo vi razumete. Niko vas ne mrzi, ni ja ni Srbi ni Jevreji (sadašnji i negdašnji). Ako je neko isticao vaše velikane, Belu Bartoka, Endrea Bajči Žilinskog, grofa Pala Telekija, ja sam. Ne čujem da mnogo govorite o tim veličinama i ne vidim da ste podigli spomenike tim velikanima, ali ste zato u Adi postavili spomenik psihopati Damjaniču, u Kanjiži mu dali (odavno) ulicu, festivale mađarske muzike i druge proslave iz mađarske istorije zloupotrebljavate za hortijevsko-nacističke parole i pretnje i ko zna šta još u potaji planirate nadajući se velikoj Mađarskoj sa 64 županije i negiranju Trijanona koji vam je (opet) postao opsesija. Donekle razumem vaša osećanja zbog istorijskih zbivanja, ali ako su spomenici psihopatama, nacistički festivali i hortijevska ideologija vaš izbor, onda to znači da zapravo sami sebe mrzite. Dakle, ako ste odlučili da ponovite istoriju, kao istoričar mogu samo da vam skrenem pažnju da se na kraju tog ciklusa ponavljanja nalaze Rusi. Kao što zatvarate oči pred realnošću i ponavljači ste istorije, tako zatvarate oči i pred time da, čak i kada ste u pojedinim periodima (u savezu sa drugima) jači i moćniji od Rumuna, Srba, Slovaka i Čeha, na kraju dođu Rusi, koji pamte ko je bio na Istočnom frontu na strani Sila osovine. Stoga se čuvajte svog ponosa i vere u vašu moć. Setite se da uvek ima moćnijih. Mnoge su tragične greške koje ste počinili u svojoj istoriji, a greška koju sada naročito činite je što pokušavate da se predstavite kao isključivo žrtva drugih, a većinom ste žrtva svojih zabluda, nacionalnih frustracija i težnje da ugušite Trijanon, pri čemu zanemarujete mnoge druge bitne detalje iz istorije ovih krajeva. Pogledajte oproštajne reči Pala Telekija Hortiju i pročitajte Memorandum Endrea Bajči Žilinskog tom zlikovcu, pa ćete shvatiti u kakve opasnosti može da zaluta mađarski narod kada se opsedne određenom ideologijom.
Slovaci: probudite se. Zaboravili ste svoju istoriju, kako ste i zbog čega stigli u ove krajeve. Kada bi bar deo duha Janka Čmelika bio u vama?! Proučite svoju istoriju i ne mislite da bilo koja nesreća koja bi mogla da zadesi Srbe mimoilazi Slovake. Nikada nije. Odredu Slovaka u austrougarskoj vojsci koji je odbio da puca na Srbe u Kragujevcu i danas stoji spomenik. Setite se Jana Žiške i Janka Čmelika, braćo mila.
Rusini: žaliću do kraja života što među vama u Đurđevu nije bilo snage, volje, svesti da sprečite rušenje zgrade iz koje su žrtve Đurđevačke racije 1942. odvedene u smrt i što je tu namisao realizovala jedna Rusinka uz saglasnost opštinskih vlasti.
Nemci: činite šta možete da se istorija ne ponovi, posebno vaša istorija Kulturbundašenja i ne dopustite da bilo ko svaljuje na Nemce svu krivicu za predratni nacizam i fašizam.
Bunjevci: pamtite ko ste i pamtite da je istorija učiteljica života.
Hrvati: Nepojmljivo mi je da Stepinca i slične veličate kao heroje i mislite da je to pravi put. Jedini put do pakla je onaj iza koga su ostali Jasenovac, Jadovno, Prebilovci... a u kućama nekih od vas je Pavelićeva slika! Molite se za Stepinca, a ni rečju ne spominjete Frana Martinčevića, očevica Novosadske racije 1942, plemenitog župnika Sremske Kamenice. Takvi veliki ljudi su valjda krivi zato što nisu zločine činili u ime vere. Dokle ćete da budete neprijemčivi za istorijske pouke kojih u svojoj istoriji imate na pretek?
Jevreji: jedan stari Jevrejin reče da je ovakvo stanje među Jevrejima postojalo pred Holokaust. Jedna od najvećih trauma mi je ona od 31. januara 2011. bila je kada mi je jedan jevrejski funkcioner rekao da održava dobre odnose sa pokrajinskim organima vlasti zato što očekuje da Vojvodina jednog dana bude samostalna država. To čuti od Jevrejina u evropskoj zemlji koja je Jevrejima dala istorijski najveće slobode, porazno je, strašno do krajnjih granica i nepojmljivo do granice ludila!!! To je takva izdaja i nezahvalnost od koje se trese nebo i zemlja! To je, međutim, pokazatelj koliko ste izgubili kompas i zaboravili našu istoriju. Pogledajte pogrome u Evropi. Nijednog srpskog grada niti srpskog počinioca. 130 srpskih pravednih među narodima, a mnogi su ostali neprijavljeni Srbi pravednici. Da li mislite da ikakvo dobro može da snađe narod koji to zaboravi, posebno vas perjanice evrointegracija i materijalističke pohlepe? Opominjite se reči gore pomenutog starog Jevrejina.
...
