Тако отприлике стоји ствар са овим народом. И Анти окупљени тада на скупу, као што je речено, присиљаваху оног човека да им призна да je он главом Хилвуд ромејски стратег. Пошто je он порицао претили су му казном. Док се ово ту одигравало, цар Јустинијан, пославши овим варварима неко посланство, предложи да се сви они населе као становници у староме граду званом Турис (Τούρριν).
Овај (град) лежи на реци Дунаву. У пређашњим временима основао га je римски цар Трајан, али већ одавно лежи напуштен, јер су га тамошњи варвари опустошили. Цар Јустинијан je обећавао да ће им дати тај град и земљиште око њега будући да оно од давнина припада Ром јима, да ће им при насељавању помагати свом снагом и да ће им послати много злата под условом да они, као будући савезници, увек стану на пут Хунима (Бугарима) кадгод ови пођу на ромејску државу. Саслушавши то варвари одобрише и обећаше да he све испунити ако им се Хилвуд, пошто се врати у чин ромејског стратега, остави као сунасељеник (ξυνοοαστήν), тврдећи упорно да je онај (тј.који je код њих, одн. лажни) управо тај Хилвуд кога они желе. A онај човек, понесен таквом надом, сад je то и пожелео пa je и сам почео говорити како je он ромејски стратег Хилвуд. И кад су га управо тога ради (тј. ради поновног добијања чина) послали у Цариград, пресретне га на том путу Нарзес. И ступивши c њим у разговор и препознавши да се човек претвара - иако je он говорио латински и вешто глумио, пошто je већ био упознат са многим особинама Хилвуда - стрпа га у затвор и принуди да читаву ствар тачно изложи и одведе га тако са собом у Цариград.“
(BG III 14, р. 357,5-360,4)