Велизар, посљедњи римски генерал

E jbga vec postavio.
Апсолутно не смета Ниче Фриче ако се добар документарац, а овај је баш и добар и садржајан, постави два пута на теми. Напротив, уопште није лоше обновити јер постоји могућност да неко погледа (или га поспреми и погледа када нађе времена) задњи прилог чиме помажемо бољем сагледавању теме. Уосталом то би и морала бити сврха птф историја, да што више садржаја приложимо како би боље тему сагледали.

На жалост, некима на птф историја то није водиља, понављају исте објаве, у правилу једну краћи реченицу или неки скениран цитат и по 30,40 и више пута, баналним, испразним надгорњавањем и препуцавањем "затрпавају" и обесмишљују теме.
Баш због тих који користе форум за свађу или могуће лијечење неких комплекса, изузетно уважавам форумаше који теже, дал кроз властите садржајне објаве или квалитетне документарце, бољој обради теме
 
Тако отприлике стоји ствар са овим народом. И Анти окупљени тада на скупу, као што je речено, присиљаваху оног човека да им призна да je он главом Хилвуд ромејски стратег. Пошто je он порицао претили су му казном. Док се ово ту одигравало, цар Јустинијан, пославши овим варварима неко посланство, предложи да се сви они населе као становници у староме граду званом Турис (Τούρριν).

Овај (град) лежи на реци Дунаву. У пређашњим временима основао га je римски цар Трајан, али већ одавно лежи напуштен, јер су га тамошњи варвари опустошили. Цар Јустинијан je обећавао да ће им дати тај град и земљиште око њега будући да оно од давнина припада Ром јима, да ће им при насељавању помагати свом снагом и да ће им послати много злата под условом да они, као будући савезници, увек стану на пут Хунима (Бугарима) кадгод ови пођу на ромејску државу. Саслушавши то варвари одобрише и обећаше да he све испунити ако им се Хилвуд, пошто се врати у чин ромејског стратега, остави као сунасељеник (ξυνοοαστήν), тврдећи упорно да je онај (тј.који je код њих, одн. лажни) управо тај Хилвуд кога они желе. A онај човек, понесен таквом надом, сад je то и пожелео пa je и сам почео говорити како je он ромејски стратег Хилвуд. И кад су га управо тога ради (тј. ради поновног добијања чина) послали у Цариград, пресретне га на том путу Нарзес. И ступивши c њим у разговор и препознавши да се човек претвара - иако je он говорио латински и вешто глумио, пошто je већ био упознат са многим особинама Хилвуда - стрпа га у затвор и принуди да читаву ствар тачно изложи и одведе га тако са собом у Цариград.“
(BG III 14, р. 357,5-360,4)
 
Април 537.
Словени и Анти као византијски плаћеници
„Двадесетог дана по паду луке, која je и град и лука, стигоше Мартин и Валеријан са 1600 коњаника. Највећим делом то су били Хуни и Словени и Анти, који обитавају c ону страну Дунава, недалеко од тамошње обале. Велизар се обрадова њиховом доласку и поче да размишља ο борбама које они убудуће треба да воде c непријатељима.“
(BG I 27, р. 130,9-17)
 
547.
Храброст једног плаћеничког одреда Анта
„С њима (Тулијановим сељацима) заједно чували су стражу и три стотине Анта које je Јован, на Тулијанову молбу, већ пре ту био оставио. Ови варвари способнији су од свих осталих да се боре на тешком земљишту (εν δυσχωρίαις).
Кад je то сазнао Тотила, сматрао je нецелисходним да тај задатак поверава Готима, него прикупи гомилу сељака и, упутивши c њима и неколицину Гота, нареди да свом силом покушају да продру. И кад су се ови ухватили једни c другима у коштац, било je честог потискивања c обе стране, али Анти својом храброшћу, потпомогнути истовремено и тешким тереном, у заједници са Тулијвновим сељацима натераше непријатеље у бекство. И много их побише. Кад то дочу Тотила одлучи да поруши Рим до темеља и да ту негде остави главнину војске, a са преосталом да пође на Јована и Луканце.“
(BG III 22, р. 394,16-395,8)

300 Анта као 300 Спартанаца сјебаше Тотилу да поруши Рим до темеља.
 
Zadnji Rimski General po Meni nije Velizar mada je mozda zadnji Veliki Rimski General..zadnji Rimski General je Car Iraklije koji je posebno u prvom delu svoje vladavine kada je licno komandovao vojskom konacno dobio vishevekovni Rimsko Sasanidski rat kojim je unishtio temeljno Sasanidsko Carstvo koje je desetak godina posle toga nestalo u Arapskoj najezdi Rimsko Carstvo- Romeja je i posle Iraklija uz uspone i padove bilo nekoliko stotina godina ipak najaca i najorganizovanija drzava u vojnom..kulturnom..ekonomskom i dr smislu ranog srednjeg veka tadasnje Evrope i bliskog Istoka..
 

Back
Top