Велики везири Османског царства

[Urvan Hroboatos]

Da li su pitanja koje smo Gledston i ja postavljali glede naziva za mesece previše kompleksna? Je li bilo nekakvih pokušaja odgovora na njih?



Koliko ti dobro poznaješ švajcarsku povest?

U pogleu naziva mjeseci radi se o kvazipitanju. Sve je to još pregledno dao Maretić u radu koji je citiran, i nikad nadiđen. To su hrvatski nazivi mjeseci, i iedino takvi po svom ustroju. Drugi slavenski narodi imaju druge nazive, ili max 3-5 od 12, i to uglavnom drugačije poslagani. To uopće nije pitanje, nego ono što se u engleskom zove red herring.

Svakom normalnom to je jasno i tu dilema- nema. Tk ose želi baviti tričarijama, neka izvoli:
https://www.academia.edu/11991537/С...ча_Slavic_month_names_from_Miklosich_to_Spič_

U pogledu Švicarske, naravno da znam njihovu povijest, te i to da oni ni po kojim kriterijima nisu nacija.

https://www.etymonline.com/word/nation

nation (n.)

 

[Pumpaj Dinstanović]

max 3-5 od 12

Upravo sam ti bio rekao da je 11/12, a ovaj komentar pokazuje da ti čak nisi ni rad sa akademije ka kojem si link postavio pročitao.

Pitanje je bilo vrlo jasno: koja je situacija sa nazivima meseca kod domaćih muslimana? Da li u alhamijado književnosti ima primera ožujka? Da li je sličniji hrvatskom narodnom kalednaru, nego srpskom? Šta je od ovog kvazipitanje, ako se tiče tvoje početne postavke da se u nazivima meseci krije nešto zajedničko rimokatolika i muslimana, a što ih razdvaja u odnosu na pravoslavne?

 

[Urvan Hroboatos]

Upravo sam ti bio rekao da je 11/12, a ovaj komentar pokazuje da ti čak nisi ni rad sa akademije ka kojem si link postavio pročitao.

Pitanje je bilo vrlo jasno: koja je situacija sa nazivima meseca kod domaćih muslimana? Da li u alhamijado književnosti ima primera ožujka? Da li je sličniji hrvatskom narodnom kalednaru, nego srpskom? Šta je od ovog kvazipitanje, ako se tiče tvoje početne postavke da se u nazivima meseci krije nešto zajedničko rimokatolika i muslimana, a što ih razdvaja u odnosu na pravoslavne?

Koji su u Bosni zabilježeni narodni mjeseci pravoslavnih, kad, u kojim situacijama, i u kakvom su odnosu na latinske.

I da, rad sam pročitao, i nimalo se ne slažem s autoricom oko njezina suda Maretića, a oko drugih slavenskih mjeseci usustavljenih, nemam stajlišta- samo vidim da nemaju veze s hrvatskima, izvan jedva kojeg slaganja oko 3 mjeseca po imenu.

 

[Mrkalj]

Koji su u Bosni zabilježeni narodni mjeseci pravoslavnih, kad, u kojim situacijama, i u kakvom su odnosu na latinske.

Zašto bi, pameti, morali biti zabeleženi kod pravoslavnih Srba? Zašto si tako - ili glup čovek - ili čovek glupo providnih nastojanja?

...

...

Obći zagrebački koledar za godinu 1849.

„Bosna, koja se po reci Bosni od starinah tako naziva, bivala je čest jedna velike sàrbske dàržave, a čest za sebe, dàržava i banovina, imajuća svoje vladatelje, Kraljeve i Bane.“ (str. 25)

„Žitelji u Bosni jesu Sàrblji, no trojakoga veroispovedanja, istočnoga, zapadnoga i mahomedanske vere.''(str. 28)

„Katolici, ili Sàrblji zapadne càrkve, koji se u sred Bosne Magjari zovu, žive ponajviše po selima, koja su sa turskima izmešana, kao oko Kupresa, i do blizu Levna, nešto oko Travnika, nekoliko selah oko Jajca, nekoliko oko Gradašca i oko Banje Luke, nekoliko oko Dubice pokraj Save.“ (str. 30)


https://books.google.rs/books?id=NXhcAAAAcAAJ&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false

 

[Urvan Hroboatos]

Zašto bi, pameti, morali biti zabeleženi kod pravoslavnih Srba? Zašto si tako - ili glup čovek - ili čovek glupo providnih nastojanja?

...

...

Obći zagrebački koledar za godinu 1849.

„Bosna, koja se po reci Bosni od starinah tako naziva, bivala je čest jedna velike sàrbske dàržave, a čest za sebe, dàržava i banovina, imajuća svoje vladatelje, Kraljeve i Bane.“ (str. 25)

„Žitelji u Bosni jesu Sàrblji, no trojakoga veroispovedanja, istočnoga, zapadnoga i mahomedanske vere.''(str. 28)

„Katolici, ili Sàrblji zapadne càrkve, koji se u sred Bosne Magjari zovu, žive ponajviše po selima, koja su sa turskima izmešana, kao oko Kupresa, i do blizu Levna, nešto oko Travnika, nekoliko selah oko Jajca, nekoliko oko Gradašca i oko Banje Luke, nekoliko oko Dubice pokraj Save.“ (str. 30)


https://books.google.rs/books?id=NXhcAAAAcAAJ&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false

Bolje od sebe ne pravi javno budalaša. Autor toga teksta je srpski propagandist i "nacionalni radnik" Pavle Karano-Tvrtković.
https://en.wikipedia.org/wiki/Pavle_Tvrtković

 

[Mrkalj]

Bolje od sebe ne pravi javno budalaša. Autor toga teksta je srpski propagandist i "nacionalni radnik" Pavle Karano-Tvrtković.
https://en.wikipedia.org/wiki/Pavle_Tvrtković

Neću se osvrtati na izlive primitivizma, no - referenca koja ga povezuje sa Zagrebačkim Koledarom - nedostaje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I da, rad sam pročitao, i nimalo se ne slažem s autoricom oko njezina suda Maretića, a oko drugih slavenskih mjeseci usustavljenih, nemam stajlišta- samo vidim da nemaju veze s hrvatskima, izvan jedva kojeg slaganja oko 3 mjeseca po imenu.

Ja sam ti doslovno nabrojao 11 od 12; ne razumem oko koja se 3 vrtiš. Još mi je smešnije da se koristi oko tri.

Koji su u Bosni zabilježeni narodni mjeseci pravoslavnih, kad, u kojim situacijama, i u kakvom su odnosu na latinske.

Šta je ovo...je li ovde fali upitnik? Ja sam ti postavio pitanje da dokažeš tvrdnju koju si izneo (da nazivi meseca u alhamijado književnosti korespondiraju više hrvatskim imenima, nego srpskim). Takođe, ničim nismo ograničavali se na pravoslavne u Bosni, već je bilo reč o pravoslavnim Srbima generalno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Сад сам проверио, Теохарис Ставридес цитира управо ово писмо, дакле непостојећи траг. Цитира и Турске споменике Глише Елезовића (I/1, 39-40), ради дефинитивног разрешења; али како Ставридес цитира да је Махмуд-паша писмо потписао писмо као Абоговић Хрват, скоро сам потпуно сигуран да ни овде нећемо наћи ишта у прилог тој теорији да се овај потписао Хрватом.

Ovo je izgleda neka greška u kucanju odrednice...možeš li ponovo proveriti?

 

[Mrkalj]

Ovo je izgleda neka greška u kucanju odrednice...možeš li ponovo proveriti?

Možda je zaveden kao Gligorije?

 

[Gledston]

Ovo je izgleda neka greška u kucanju odrednice...možeš li ponovo proveriti?

Možda je zaveden kao Gligorije?

Турски споменици, књига 1, свеска 1. Једино што може бити проблематично јесте да се ово не налази на реченој страници, али то је већ до Теохариса.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Турски споменици, књига 1, свеска 1. Једино што може бити проблематично јесте да се ово не налази на реченој страници, али то је већ до Теохариса.

Nema nijedno toliko strana.

 

[Gledston]

Nema nijedno toliko strana.

Колико ја видим, I/1 има 1204 стране?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Колико ја видим, I/1 има 1204 стране?

Izvinjavam se, ja sam tupson...evo šta kaže Gliša Elezović tu:

Spojler

Dakle, Šemsedin Sami je u svom leksikonu krajem XIX stoleća naveo iz nepoznatih razloga da je hrvatskog porekla, a Ćiro Truhelka (verovatno) na osnovu toga prilikom priređivanja pisma napisao Abogović Hrvat.

P. S. Da nije Sami (rođeno ime Sami Frašeri, učesnik albanskog narodnog preporoda) možda imao i neke...političke inspiracije da ga predstavi kao čoveka hrvatske, radije no srpske, pozadine?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Problem za srpsku ideologiju je što su noviji povjesničari, kao Grčević

Sve u svemu, suština onog što sam napisao je potvrđena. Ja generalno imam jedan stereotip (svestan sam da je dosta neopravdan, tj. da preterujem) prema lingvistima koji se probaju baviti istorijom zato što to nekako prečesto završava u nekim okvirima potpuno zabludelog etnocentrizma, opasno se približavajući pseudonaučnim vodama.

Primer Maria Grčevića, o kojem smo već više puta diskutovali na ovom forumu i kojeg je UH ovde malčice pogrešno predstavio kao istoričara, jedan je eklatantni primer tog fenomena u današnjoj kroatistici. Grčević je pravi nacionalni radnik koji, u duhu najgorih (političke prirode, nenaučnih) strana Dalibora Brozovića nastavlja taj aspekat koji pokušava „nacionalnu borbu” staviti u naučne oblande, kako bi se ona primila kod laika i prosečnih pripadnika naučne zajednice (te, da parafraziram Brozovića, bude bilo isuviše prekasno kada nauka odbaci te stavove, jerbo su oni već izvršili svoj politički zadatak).