Veliki prasak

[Meliot]

Veliki prasak je teorija da je svemir nastao pre oko 13,7 milijardi godina m eksplozijom koja se naziva Veliki prasak i da je otada univerzum u neprestanom širenju. Sada se postavlja pitanje kako je neko došao do zaključka da je jedna beskonačnost nastala iz jedne jedine tačke u tom istom univerzumu? Po jednoj tvrdnji svemir je beskonačan a po drugoj teoriji taj isti svemir se neorestank širi i kako je to uopšte moguće?

 

[Black_star]

Poslednji u nizu najnovijih teleskopa u orbiti Zemlje, naziva Džejms Veb, otkrio je tek nešto zadivljujuće: zavirio je u najdalje regione znanog univerzuma i tamo uočio proto-galaksije, naime, one prve koje su nastale nakon Velikog praska. Ono što, međutim, zbunjuje naučnike je što se do sada pretpostavljalo da je tako nešto nemoguće, odnosno, smatralo se da nije moguće da ijedna galaksija nastane tako (relativno) brzo nakon ove čudovišne i za naše pojmove preapstraktne eksplozije. To se kosi sa svim dosadašnjim saznanjima o prirodi ranog univerzuma i zahteva ozbiljno prekrajanje naučnih knjiga...ali, u šta?..

 

[Meliot]

Poslednji u nizu najnovijih teleskopa u orbiti Zemlje, naziva Džejms Veb, otkrio je tek nešto zadivljujuće: zavirio je u najdalje regione znanog univerzuma i tamo uočio proto-galaksije, naime, one prve koje su nastale nakon Velikog praska.

Upravo, po tim naučnim teorijama proces formiranja galaksija je spor i traje nekoliko milijardi godina dok se navodno gasovi odvoje prvo u galaksije pa onda u zvezde i na kraju planete, satelite i asteroide. Kako li su uspele da se te proto-galaksije formiraju tako brzo zaista mi nije jasno. Gas putuje dosta sporije od svetlosti a ništa nije brže od svetlosti u univerzumu.

 

[Black_star]

Upravo to je misterija.
Čekamo da se pojavi neka zanimljiva teorija koja bi pokušala to da objasni.

 

[canavaro]

Veliki prasak je teorija da je svemir nastao pre oko 13,7 milijardi godina m eksplozijom koja se naziva Veliki prasak i da je otada univerzum u neprestanom širenju. Sada se postavlja pitanje kako je neko došao do zaključka da je jedna beskonačnost nastala iz jedne jedine tačke u tom istom univerzumu? Po jednoj tvrdnji svemir je beskonačan a po drugoj teoriji taj isti svemir se neorestank širi i kako je to uopšte moguće?

evo ti ovde prilicno dobro objasnjena Teorija velikog praska.
preporucujem celo predavanje da se ogdleda, a odgovor na konkretno pitanje "kako je sve nastalo ni iz cega" je od 19. minuta.

 

[Meliot]

Upravo to je misterija.
Čekamo da se pojavi neka zanimljiva teorija koja bi pokušala to da objasni.

Možda je objašnjenje da je svemir nastao od bezbroj velikih prasaka ali zato što svetlost putuje tom brzinom kojom putuje (približno 300 000 km_/s) čovek samo vidi velić te bezgraničnosti i bezbrojnosti.

 

[Meliot]

evo ti ovde prilicno dobro objasnjena Teorija velikog praska.
preporucujem celo predavanje da se ogdleda, a odgovor na konkretno pitanje "kako je sve nastalo ni iz cega" je od 19. minuta.

To je samo jedna teorija odnosno pretpostavka koja ne može biti nikako dokazana.

 

[a bre Milun]

Veliki prasak je teorija da je svemir nastao pre oko 13,7 milijardi godina m eksplozijom koja se naziva Veliki prasak i da je otada univerzum u neprestanom širenju. Sada se postavlja pitanje kako je neko došao do zaključka da je jedna beskonačnost nastala iz jedne jedine tačke u tom istom univerzumu? Po jednoj tvrdnji svemir je beskonačan a po drugoj teoriji taj isti svemir se neorestank širi i kako je to uopšte moguće?

pa i planeta Zemlja je beskonacna. Ako krenes da je obilazis, neces nikada doci do kraja planete.
Dok je planeta Zemlja geometrijski pojam, svemir je prostorni pojam i "po njemu" ne mozes hodati. Mozes se uputiti u jednom pravcu, putovati milijardama godina i ponovo se naci na pocetnim koordinatama. Toliko o "dimenzijama" svemira.
Veliki Prasak se dogadja periodicno i mogao bi se porediti sa disanjem coveka..........udahnes vazduh pa ga izdahnes i tako stalno........stim sto se ritam udisaj-izdisaj coveka meri u sekundama dok se "izdisaj-udisaj" svemira meri milijardama godina.
Ako "pustimo masti na volju" do kraja, mozemo svemir posmatrati kao inverziju nekog bica u nekoj , nama nepoznatoj, desetoj dimenziji.
To "neko bice" mozemo biti i mi sami , sa "epicentrom" u nasoj svesti dok je "ostatak" svemira "periferija" naseg postojanja.
Brisanjem nase svesti (smrt) nestaje i taj nama "poznat", svemir.

 

[teletabis56]

Otkrićem ujednačenog pozadinskog zračenja je dokazano da se Svemir ne širi.

 

[Бран Мутимировић]

Otkrićem ujednačenog pozadinskog zračenja je dokazano da se Svemir ne širi.

Ne lupetaj.

 

[Бран Мутимировић]

To je samo jedna teorija odnosno pretpostavka koja ne može biti nikako dokazana.

Teorije se ne dokazuju.

 

[Meliot]

Teorije se ne dokazuju.

I ostaju na nivou pretpostavke.

 

[Black_star]

evo ti ovde prilicno dobro objasnjena Teorija velikog praska.
preporucujem celo predavanje da se ogdleda, a odgovor na konkretno pitanje "kako je sve nastalo ni iz cega" je od 19. minuta.

Interesantno izlaganje, pretpostavljam od relevantnog autora. Jedna stvar mi, međutim, iskače iz redosleda činjenica.
Kada čovek objašnjava da se kvarkovi neizmenično pojavljuju i nestaju u vakuumu, te da smo to eksperimentalno dokazali u takvim posebnim komorama,
ništa zapravo ne garantuje da je vakuum, veštački stvoren ovde na Zemlji, dakle u retorti - a sve u okviru postojećeg, "realizovanog" Svemira po uslovima identičan onom vakuumu koji je okruživao početni Singularitet i u koji se on "izlio" u deliću sekunde. Ako baš hoćemo, ne postoji ni upečatljiv dokaz da je sam Singularitet tada bio jedno beskonačno gusto "Ništa" sa mnoštvom kvantnih procesa u sebi koji bi pri eksploziji u okolno "Ništa" stvorio Svemir, što je, čini mi se, ključno i ono jedino na šta ovaj čovek ovde aludira. Glavna poenta koju ističem je pitanje verodostojnosti onoga što nazivamo ("veštački stvorenim") vakuumom u uslovima sadašnjeg i našeg, "postojećeg" svemira. To mi, iz sledstvene ravni razmišljanja, deluje kao nezamislivi, tačnije - nemogući apstrakt, a kamoli verodostojni naučni projekat. Razumeš li ? Nemoguće je stvoriti uslove "ništavila" u egzistentnim "okvirima" današnjeg svemira koji bi: pod 1)odgovarao ništavilu koje je okruživalo proto-svemir, tj. Singularitet; i pod 2)navodno činilo, u nekoj fantastičnoj pretpostavci - suštinu Singulariteta, ma koliko on gust bio!? To deluje kao pucanj u prazno, spajanje baba i žaba samo da bi se došlo do bilo kakve rime. Naprosto, u sadašnjim uslovima, raznorodne su prirode "ništavila" koje je prethodilo svemiru i onog kojeg je moguće danas sintetizovati - a sve i dalje okruženo, tj. u okviru već realizovanog (kosmičkog) trajanja i postojanja. Nadam se da neko kapira ovu distinkciju, meni ovo objašnjenje deluje pomalo trivijalno i način da se reši Gordijev čvor njegovim prostim presecanjem - i to onim mačem teorijski sastavljenim od brkanja dva različita "ništavila"...

 

[Jasna]

evo ti ovde prilicno dobro objasnjena Teorija velikog praska.
preporucujem celo predavanje da se ogdleda, a odgovor na konkretno pitanje "kako je sve nastalo ni iz cega" je od 19. minuta.

Ne može celo predavanje da se odgleda. Kad kaže evo ovako izgleda
ništa, a ti tu vidiš nešto, dalje možeš gledati samo ako nešto sa tobom
nije kako treba.

 

[Jasna]

Merili su oni, posmatrali, ali pogrešno tumače posmatrano. Buda je
pre 2500 godina prčao o tom nečemu iz čega sve nastaje i u šta sve
nestaje. To je nazvao Nirvana. Što je na zapadu pogrešno prevedeno
kao ništavilo. Ništavilo im u glavi. Mogli su malo bolje da istraže šta
se tom rečju označava.
Govorio je i o ciklusima skupljanja i širenja svemra. Mada ne kao da
je skupljanje nestajanje, a širenje stvaranje, već da je to prirodan
proces, kao recimo naše disanje.

Šta je to u šta sve nestaje i iz čega sve nastaje? Pa svest. Sve što
jest. Pojavno ne nastaje slučajno, samo od sebe, ni iz čega, niti
nestaje samo od sebe u ništa. Pojavno nastaje iz nepojavnog i
nestaje u nepojavno, a to nepojavno je svest.

Um je preteča svih stvari. Um ih stvara i njima upravlja.
Buda

Vrlo jednostavo.

 

[Бран Мутимировић]

I ostaju na nivou pretpostavke.

Ni priblizu. Teorije su dobro potkrepljena objašnjenja koja se zasnivaju na skupu dokaza prikupljenih posmatranjem, eksperimentisanjem i analizom podataka, podržane empirijskim dokazima i podvrgnute rigoroznom testiranju i recenziji od strane naučne zajednice i kao takve su najviši nivo naučnog znanja.

 

[Jasna]

Govoromo o SveMiru, UniverzUmu, KoSmosu, o svemu što postoji,
kao da je to slučajno nastalo. A posmatrajte samo jednu vevericu,
pažljivo. Razmislite malo o njoj, pa kažite, kako je mogla nastati
slučajno? Mi ni namerno ne možemo napraviti ništa ni približno tako
savršeno kao što je ona. Našom inteligencijom ne možemo napraviti
ni nešto što je ravno veverici, a kamo li čoveku. Ne možemo da
napravimo ništa inteligentno i samoodrživo, samodovoljno. Ni jednu
jedinu stvar, a kamo li da sve to dovedemo u harmoniju. Pa onda
sledi zaključak ''dobro, inteligencijom našom se to ne može, ali je
moglo sve to tako slučajno da nastane''. Van pameti potpuno.
Istovremeno i smešno i tragično.

 

[Бран Мутимировић]

Merili su oni, posmatrali, ali pogrešno tumače posmatrano. Buda je
pre 2500 godina prčao o tom nečemu iz čega sve nastaje i u šta sve
nestaje. To je nazvao Nirvana. Što je na zapadu pogrešno prevedeno
kao ništavilo. Ništavilo im u glavi. Mogli su malo bolje da istraže šta
se tom rečju označava.

Prvi put čujem da neko tumači nirvanu kao ništavilo. Ali se često može čuti i videti među laicima tvrdnja da "svemir nije nastao ni iz čega", što je proizvod pogrešnog tumačenja velikog praska.

 

[Бран Мутимировић]

Govoromo o SveMiru, UniverzUmu, KoSmosu, o svemu što postoji,
kao da je to slučajno nastalo. A posmatrajte samo jednu vevericu,
pažljivo. Razmislite malo o njoj, pa kažite, kako je mogla nastati
slučajno? Mi ni namerno ne možemo napraviti ništa ni približno tako
savršeno kao što je ona. Našom inteligencijom ne možemo napraviti
ni nešto što je ravno veverici, a kamo li čoveku. Ne možemo da
napravimo ništa inteligentno i samoodrživo, samodovoljno. Ni jednu
jedinu stvar, a kamo li da sve to dovedemo u harmoniju. Pa onda
sledi zaključak ''dobro, inteligencijom našom se to ne može, ali je
moglo sve to tako slučajno da nastane''. Van pameti potpuno.
Istovremeno i smešno i tragično.

I ponovo, pogrešno protumačeno.

 

[Meliot]

Ni priblizu. Teorije su dobro potkrepljena objašnjenja koja se zasnivaju na skupu dokaza prikupljenih posmatranjem, eksperimentisanjem i analizom podataka, podržane empirijskim dokazima i podvrgnute rigoroznom testiranju i recenziji od strane naučne zajednice i kao takve su najviši nivo naučnog znanja.

I kako je neko došao do zaključka da je sve nastalo velikim praskom? Da je ceo kosmos nastao iz jedne tačke eksplozijom? Gde se u svemiru nalazila ta eksplozija? Ne zna se.

 

[Jasna]

I ponovo, pogrešno protumačeno.

Pa ako ništa nije ništa i ako slučajno nije slučajno, onda neka nađu
bolje reči da objasne. Iz ništa je, al ništa nije baš ništa. I slučajno je
al slučajno nije baš slučajno.. I to je nauka?

 

[Бран Мутимировић]

I kako je neko došao do zaključka da je sve nastalo velikim praskom? Da je ceo kosmos nastao iz jedne tačke eksplozijom?

Ajnštajnova opšta teorija relativnosti je imala veliki uticaj na razvoj teorije velikog praska. Njegove jednačine su dozvoljavale dinamička rešenja, što znači da bi svemir mogao da se širi ili skuplja, suprotno tada preovlađujućoj ideji statičkog univerzuma. Hablova zapažanja su pokazala da se galaksije udaljavaju od nas, što je jedan od ključnih empirijskih dokaza koji podržavaju ideju o širenju svemira. Lemetr je ekstrapolirao ovo širenje unazad u vremenu i zaključio da je morao da postoji početak, vreme kad su sva materija i energija u svemiru bili koncentrisani u jednoj tački koju je on nazvao "iskonski atom“. Iako su u početku naišle na skepticizam, njegove ideje su dobile na snazi kako se nakupilo više opservacijskih dokaza, npr. otkriće kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja, relativnog obilja lakih elemenata poput vodonika, helijuma i litijuma u najstarijim zvezdama i oblacima gasa koje se poklapa sa predviđanjima teorije velikog praska, kontinuirana merenja crvenih pomaka galaksija, itd.

Gde se u svemiru nalazila ta eksplozija? Ne zna se.

Nigde "u svemiru". Vredi naglasiti i to da "eksplozija" nije baš najadekvatniji izraz iako je u ovom kontekstu često upotrebljavan. Veliki prasak je fenomen širenja svemira i vreme-prostor kontinuuma, ne nešto što se odigrava unutar samog svemira.

 

[Бран Мутимировић]

Pa ako ništa nije ništa i ako slučajno nije slučajno, onda neka nađu
bolje reči da objasne. Iz ništa je, al ništa nije baš ništa. I slučajno je
al slučajno nije baš slučajno.. I to je nauka?

Niko ne tvrdi da je "iz ništa" ili "slučajno", to su nečija pogrešna tumačenja, a ne nauka.

 

[Jasna]

Niko ne tvrdi da je "iz ništa" ili "slučajno", to su nečija pogrešna tumačenja, a ne nauka.

Ma čovek u onom video snimku je više puta rekao i ništa i slučajno.
Kakva tumačenja? Da ja sad tumačim šta te reči znače?

 

[Meliot]

Nigde "u svemiru". Vredi naglasiti i to da "eksplozija" nije baš najadekvatniji izraz iako je u ovom kontekstu često upotrebljavan. Veliki prasak je fenomen širenja svemira i vreme-prostor kontinuuma, ne nešto što se odigrava unutar samog svemira.

Nešto što je bezgranično se opet širi? Ja bih pre rekao da svemir jeste bezgraničan ali da se nebeska tela i galaksije kreću unutar njega i da nema tu nikakvog niti širenja niti skupljanja univerzuma.