Velike bitke na umetničkom platnu

[Poli46]

Pre nego što su krvave bitke mogle biti snimljene kamerom, ratovi su zabeleženi potezima četkice.
Umetnici su zabeležili značajne bitke širom sveta i tako svedočili za pokolenja koja će doći.
Kraljevi,generali,admirali i drugi koji su bili predvodnici bitaka,ali i vojnici, ostali su da nemo
svedoče u herojstvu,o dobijenim i izgubljenim bitkama.
Ovu beskrajnu priču započeću jednom slikom sa naših prostora..To je "Bitka kod Sente"

Slika Bitka kod Sente je delo mađarskog umetnika nemačkog porekla Ferenca Ajzenhuta
(mađ. Ferencz Eisenhut). Poručena je za Milenijumsku izložbu, koja je 1896. godine organizovana
u Pešti, povodom proslave hiljadugodišnjice dolaska Mađara u Panonsku niziju. Međutim, slika nije
završena tada, već 2 godine kasnije, 1898. godine.
Samo platno je ogromnih razmera, širine 7 m i visine 4 m (ukupno 28 m²). Sa bogato pozlaćenim ramom,
širokim pola metra, koji sam po sebi predstavlja umetničko delo, ukupna površina slike je 40 m².
Ove dimenzije čine da slika Bitka kod Sente predstavlja najveće ulje na platnu i to ne samo u Srbiji,
nego i na prostorima nekadašnje Jugoslavije.

Ferenc Ajzenhut (Bačka Palanka, 25. januar 1857. — Minhen, 2. jun 1903.)

 

[Poli46]

Jermakovo osvajanje Sibira, Vasilija Surikova

Kozaci na čelu sa Jermakom Timofejevičem ušli su u borbu protiv grupe autohtonih Sibiraca.
Sukob je bio odlučujući trenutak pohoda 1580. godine koji je predvodio Jermak i 840 njegovih
ljudi za otvaranje puteva Sibira za unosnu trgovinu životinjskim krznom. Slika se temelji na ideji
da su se Sibirci borili sa lukovima, strelama i kožnim oklopom protiv vatrenog oružja Jermakovih kozaka, ali većina detalja pohoda vremenom je zaboravljena.

 

[Poli46]

Bitka za prevoj Šipka, Aleksej Popov

Ruski vojnici i bugarski dobrovoljci zasuli su otomanske trupe kamenjem nakon što im je nestalo municije tokom bitke za kritični planinski prevoj. Sukob je bio deo rata za proterivanje Osmanlija iz Bugarske, nakon što su hiljade seljaka masakrirane, a neki su navodno nabijeni na kolac i živi spaljeni, od strašne "bašibozuk" (lude glave) milicije otomanskih Turaka.

 

[Andrej Bolkonski]

Poli 46 Bitke,klanja ljudi sa uzasnim razarinjima,nedostojno je uopste i pominjati.Svi koji su izazivali sukobe i ratove,to su izrodi,monstrumi.Mislim
da pravi umetnici - slikari,nikada ne bi sebi da dozvole.da slikaju ta pirove ljudi -zveri,ma koje nacije bili.Slikari (pravi) treba da slikaju samo lepe prizore,
i sve ono sto je dostojno,da ulepsa ambijente.Da li postoji tako izopacena osoba,koja bi u svom stanu drzala na zidu sliku,koja pretstavlja polje,
sa stotinama unakazenih ljudskih telesa.a pretstavlja stanje,posle neke inbecilne bitke,koju su zapoceli ludaci sa jedne i druge strane...

 

[Poli46]

Poli 46 Bitke,klanja ljudi sa uzasnim razarinjima,nedostojno je uopste i pominjati.Svi koji su izazivali sukobe i ratove,to su izrodi,monstrumi.Mislim
da pravi umetnici - slikari,nikada ne bi sebi da dozvole.da slikaju ta pirove ljudi -zveri,ma koje nacije bili.Slikari (pravi) treba da slikaju samo lepe prizore,
i sve ono sto je dostojno,da ulepsa ambijente.Da li postoji tako izopacena osoba,koja bi u svom stanu drzala na zidu sliku,koja pretstavlja polje,
sa stotinama unakazenih ljudskih telesa.a pretstavlja stanje,posle neke inbecilne bitke,koju su zapoceli ludaci sa jedne i druge strane...

Najveći slikari su ovekovečili bitke,te slike su svedoci koji se nalaze danas na zidovima muzeja..
i beskrajno su vredne. Slikari treba da slikaju život,..a za lepe ukrasne slike pravi umetnik ne mari.

 

[Poli46]

Borodinska bitka- autor Franc Rubo, 1912.

Fragment Borodinske bitke nazvane Panorama,
Panorama je zapravo jedna velika kružna slika visoka 15, a dugačka 115 metara, koja je vešto uklopljena u materijalne detalje (topove, kuće, rovove i sl.), tako da se sa vidikovca odakle se uz objašnjenje vodiča posmatra bojno polje i ne vidi gde prestaje polje, a gdje počinje platno.
Vidikovac odakle se posmatra bitka pruža pogled unaokolo oko 3,5 km na sve strane. Panorama „Borodinske bitke” sadrži plan bitke i posebno osvetljenje koje daje utisak kao da se figure kreću.
Na platnu su naslikani događaji - bitke na bojnom polju od 7. septembra 1812. godine.

Zgrada muzeja ispred koje je spomenik Kutuzovu
Celi muzej deluje impresivno, a kada se popne na vidikovac čoveku zaista zastaje dah!
Utisak je kao da se zaista nalazite usred bitke.

 

[Poli46]

Bitka kod Trafalgara

Turner- Battle of Trafalgar
Bitka kod Trafalgara je bila najznačajnija pomorska bitka Napoleonovih ratova. Odvijala se između britanske i francuske mornarice 21. oktobra 1805. i bila je deo rata treće koalicije protiv Napoleona. Britanska pobeda u bici kod Trafalgara potvrdila je pomorsku superiornost, koju je Velika Britanija uspostavila u 18. veku. Britanska flota od 27 brodova uništila je združenu francusku i špansku flotu od 33 broda zapadno od rta Trafalgar u jugozapadnoj Španiji. Rt Trafalgar se nalazio između Gibraltara i Kadiza. Francuzi i Španci su izgubili 22 broda, a Britanci nijedan. Britanski komandant admiral
Horacije Nelson poginuo je pri kraju bitke i postao je najveći britanski pomorski heroj.

 

[Andrej Bolkonski]

Poli 46 ------- Meni je veoma dobro poznato,da su neki veliki slikari,napravili velicanstvene slike,koje pretstavljaju prizore iz velikih ratova,koje danas
imaju veliku novcanu vrednost.Ali ja zameram tim slikarima,sto su praveci te velicanstvene slike,na kojima ima gomile mrtvih i ranjenih ucesnika tih bitaka,na neki nacin,ustvari,glorifikovali rat,ubijanje i pljacke pobednika nad pobedjenima.Kao pacifista po ubedjenju (nisam sluzio vojni rok) smatram
da ni jedna borba izmedju dva naroda,ne bi smela da se glorifikuje kroz umetnost,u ovom slucaju,slikarstvo ...

 

[Poli46]

Poli 46 ------- Meni je veoma dobro poznato,da su neki veliki slikari,napravili velicanstvene slike,koje pretstavljaju prizore iz velikih ratova,koje danas
imaju veliku novcanu vrednost.Ali ja zameram tim slikarima,sto su praveci te velicanstvene slike,na kojima ima gomile mrtvih i ranjenih ucesnika tih bitaka,na neki nacin,ustvari,glorifikovali rat,ubijanje i pljacke pobednika nad pobedjenima.Kao pacifista po ubedjenju (nisam sluzio vojni rok) smatram
da ni jedna borba izmedju dva naroda,ne bi smela da se glorifikuje kroz umetnost,u ovom slucaju,slikarstvo ...

Nije glorifikovanje,već faktografsko beleženje..u to vreme nije bilo ratnih reportera,
nije postojala fotografija,tako da su slikari imali obavezu da ovekoveče ono što se dogodilo.

 

[Branko Lori]

The Course of Empire, 1836, by Thomas Cole

 

[Khal Drogo]

The Battle of the Pyramids 21 July 1798, Louis-François Lejeune

The Battle of the Pyramids, François-Louis-Joseph Watteau, painted 1798-99.

 

[Khal Drogo]

Битка код Синопа 18.(30.) новембра 1853.године, слика Ивана Ајвазовског
Пораз турске ескадриле од руске Црноморске флоте под командом вицеадмирала Павела Степановича Нахимова . Битка се одиграла у луци Синоп (око 300 км од Севастопоља) на црноморској обали Турске. Турска ескадрила је поражена у року од неколико сати

Чесманска битка, слика Ивана Ајвазовског
Битка се одиграла од 24. до 26. јуна (5.- 7. јула) 1770. године у близини залива Чесме, на подручју између западног екстремитета Анадолије и острва Хиос, између руске и турске флоте.

 

[Khal Drogo]

Поморска битка код Наварина 8.(20.) октобра 1827.године, слика Амброиз-Луиса Гарнера

Поморска битка код Наварина 8.(20.) октобра 1827.године, слика Ивана Ајвазовског

 

[Khal Drogo]

King John III Sobieski sending Message of Victory to the Pope, after the Battle of Vienna, by Jan Matejko, 1883.

The Battle of Grunwald 15. 07.1410., by Jan Matejko, 1878.

 

[Khal Drogo]

Древни Рим бјеше честа инспирација умјетницима, битке и други догађаји. Прве битке су Римљани имали, нећете вјеровати, због жена. Ако је вјеровати извјесном Титу Ливију (а није му баш сваку вјеровати) како би дошли до жена (бјеше несташица, шта'ш) починили су злочин повреде гостопримства, и отели жене, кћерке и сестре, гостима из околних племена које су позвали на гозбу, избили су и ратови због тог светогрђа и увреде. Прве окршаје против Kениненза, Kрустумина и Антемната добили су релативно лако. Међутим једини опасан противник, Сабињани нису пошли у рат јер нису имали "одобрење богова". Док су, сходно религијској форми, добили одобрење за рат, прође пар година, то у компликованим односима мушкараца и жена није кратак период, свашта се издешава.

Када су ударили, показали су се прејаким противником за Римљане, приликом одлучујуће битке продрли су Сабињани у сам град, иако нам пише Тит Ливије у свом рукопису Историја Рима од оснивања града (стр.44); добро су притисли Римљане, освојили готово цијели град осим дијела око данашњег форума, дошли до палатинске капије, Римљани су били пред поразом и уништењем, но имали су и план Б и дали упутства својим већ женама "жене, ако нас притисну, улијечите, спашавајте", а како су их баш притисли, Сабињанке су испоштовале захтјеве својих мужева, улетиле у битку и спасили Римљане од разјарених очева и браће.
Наравно, Тит Ливије не пише баш да су Сабињанке спасиле Римљане, не би било афирмативно за репутацију Рима, али "ако читамо између редове", отприлике тако бјеше.,
Ова епизода у историји Рима, отмица и битка са Сабињанима, бјеше честа нспирација изузетним умјетницима да овјековјече те догађаје;

Rape of the Sabine Women by Sebastiano Ricci, 1702/3.

The Rape of the Sabine Women, Nicolas Poussin, c. 1638, Louvre

Сабињанке спашавају мужеве Римљане од разјарених браће и очева, Жак-Луј Давид, слика из 1799.године

 

[Khal Drogo]

Битка у Тевтобуршкој шуми која се одиграла 9-11.сепрембра. 9.године н.е., у којој су германска племена збрисала три римске легије бјеше инспирација неколицини изузетних умјетника да овјековјече овај догађај.

Битка у Тевтобуршкој шуми, слика Паје Јовановића из 1899.године
Ова фасцинантна слика величине 20 квадратних метара посљедњи пута је виђена у Салцбургу 1909.године и од тада јој се губи сваки траг. Једна од претпоставки је да је 1911. откупљена за Национални музеј у Сантијаго де Чилеу.

The Advancing, Victorious Arminius, Peter Janssen 1870-73.

Hermannsschlacht, Friedrich Gunkel, 1862-64

 

[Poli46]

Paja Jovanović je ovu sliku završio poslednje godine XIX veka 1899. u vreme kada se
ozbiljnije posvetio slikanju velikih istorijskih kompozicija poput Takovskog ustanka,
Seobe Srba, Krunisanja cara Dušana i dr. Pripreme za nju trajale su sigurno više od
jedne godine, mada se ne zna pouzdano kada i od koga je tačno dobio porudžbinu za nju.
Neosporno da je slikar zasnovao rekonstrukciju događaja bitke na istorijskim činjenicama,
mada je ovaj događaj zaokupljao pažnju mnogih umetnika i pre Paje Jovanovića (recimo,
nemački umetnik Fridrih Ginkel je 1864. naslikao jednu verziju ove bitke). Da bi što vernije interpretirao čuvenu bitku u Teutoburškoj šumi, Jovanović se dodatno inspirisao i Vagnerovom operskom trilogijom „Prsten Nibelunga”.
Dobro si se setio @Khal Drogo

 

[Khal Drogo]

The Battle of Actium 2. September 31 BC, Laureys a Castro, painted 1672.

The Battle of Actium 2. September 31 BC, Johann Georg Platzer (1704-61.)

 

[Khal Drogo]

Three versions of "The Battle of the Amazons" by young Peter Paul Rubens, c. 1600.

The Battle of the Amazons by Peter Paul Rubens, 1615.

 

[Khal Drogo]

Битка код Милвијског моста,у којој су се сукобиле римске војске двојице западних тетрарха Константина и Максенција одиграла се 28. октобра 312.године, а завршила је побједом Константина, а поражени тетрарх Максенције је пао са моста и удавио се уТибру.
Ова битка бјеше инспирација сликарима, али би била и наручено дјело (од Цркве) из разлога што је Константин наводно прије битка уснио сан кроз који је добио визију (а како је записао у рукопису Лактанције) и наређење да уцрта небески знак на штитовима својих војника. Слиједио је заповјести свог сна и штитове својих војника означио знаком "који означава Христа“.
Лактанције тако пише, колико има истине,тешко је рећи. Максенције бјеше у блиским односима са тетрархом на истоку Максимином, који је за хришћане остао по злу упамћен, јер је поништио Галеријев едикт о толеранцији 311.године и вршио прогоне хришћана.
Како год, битку је овјековјечило неколико умјетника.

Battle of the Milvian Bridge by Giulio Romano, 1520-24.

Battle of the Milvian Bridge by Charles Le Brun (1619-90)

 

[Poli46]

Битка код Милвијског моста,у којој су се сукобиле римске војске двојице западних тетрарха Константина и Максенција одиграла се 28. октобра 312.године, а завршила је побједом Константина, а поражени тетрарх Максенције је пао са моста и удавио се уТибру.
Ова битка бјеше инспирација сликарима, али би била и наручено дјело (од Цркве) из разлога што је Константин наводно прије битка уснио сан кроз који је добио визију (а како је записао у рукопису Лактанције) и наређење да уцрта небески знак на штитовима својих војника. Слиједио је заповјести свог сна и штитове својих војника означио знаком "који означава Христа“.
Лактанције тако пише, колико има истине,тешко је рећи. Максенције бјеше у блиским односима са тетрархом на истоку Максимином, који је за хришћане остао по злу упамћен, јер је поништио Галеријев едикт о толеранцији 311.године и вршио прогоне хришћана.
Како год, битку је овјековјечило неколико умјетника.

Pogledajte prilog 900894
Battle of the Milvian Bridge by Giulio Romano, 1520-24.


Pogledajte prilog 900898
Battle of the Milvian Bridge by Charles Le Brun (1619-90)


Pogledajte prilog 900902

Tri verzije istog događaja.Na prvoj slici prisutni su anđeli,na druge dve nisu.

 

[Khal Drogo]

Битка код Гаугамеле бјеше одлучујућа битка током хеленско-македонске инвазије на персијско Ахеменидско царство. Битка се одиграла 1. октобра 331.године п. н. е., хеленско-македонску војску предводио је Александар Велики, персијску Дарије III, окончана је побједом македонске војске над далеко бројнијом персијском војском. Послије битке Александар Велики је заузео Вавилон, Сузу и пријестолницу Персије, Персепоис.

The Battle of Gaugamela, Jan Brueghel the Elder, 1602.

The Battle of Arbela (Gaugamela) by Charles Le Brun, 1669.

Alexander the Great, victorious over Darius at the battle of Gaugamela by Jacques Courtois (1621-76)

 

[Poli46]

Битка код Гаугамеле бјеше одлучујућа битка током хеленско-македонске инвазије на персијско Ахеменидско царство. Битка се одиграла 1. октобра 331.године п. н. е., хеленско-македонску војску предводио је Александар Велики, персијску Дарије III, окончана је побједом македонске војске над далеко бројнијом персијском војском. Послије битке Александар Велики је заузео Вавилон, Сузу и пријестолницу Персије, Персепоис.

Pogledajte prilog 901242
The Battle of Gaugamela, Jan Brueghel the Elder, 1602.


Pogledajte prilog 901243
The Battle of Arbela (Gaugamela) by Charles Le Brun, 1669.


Pogledajte prilog 901255
Alexander the Great, victorious over Darius at the battle of Gaugamela by Jacques Courtois (1621-76)

Brojgelova mi je najbolja

 

[Khal Drogo]

Битка код Саламине између удружене флоте хеленских полиса и персијске флоте се највјероватније одиграла 28. септембра 480.године п. н. е..
Највећа и најславнија поморска битка старог доба. Битка је вођена близу Атине, у уском пролазу између острва Саламине и Пиреја, у Грчкој. Персијанци су имали више бродова, међутим, захваљујући већој покретљивости својих бродова Хелени под командомТемистокла су однели одлучујућу победу над моћнијом персијском флотом. Ова битка означила је прекретницу грчко-персијског рата, јер након ње персијски цар Ксеркс I повлачи већину своје армије назад у Персију.

The Battle of Salamis by Wilhelm von Kaulbach, 1868.

Death of the Persian admiral Ariabignes (a brother of Xerxes) early in the battle; illustration William Rainey, c. 1910.

The triumph of Themistocles after Salamis. 19th century illustration

 

[Khal Drogo]

Битка код Гуадалетеа између визиготских снага које је предводио краљ Родерико и инвазивних берберских снага под заповедништвом Тарика ибн Зијада одиграла се 19.јула 711.године. Битка бјеше одлучујућа у арапско-бербеском освајачком походу по Хиспанији, у бици је краљ Родерик изгубио живот, заједно са многим припадницима визиготског племства, отварајући пут заузимању визиготске пријестонице Толеда.

The battle of Guadalete, Salvador Martínez Cubells, (1845-1914)

El rey don Rodrigo arengando a los jefes de su ejército antes de dar la batalla del Guadalete, Bernardo Blanco y Pérez, 1871.