Velika ili vrijedna djela rubnih žanrova

[quentin]

Ajd se sad malo svađajte kao Rusi i Ukrajinci. Nije više zanimljivo ovo između Srba i Hrvata...

 

[Пилипенда]

Volim da čitam i eseje Džordža Orvela, koji je, bar kod nas, pomalo neopravdano popularan i cijenjen kao romanopisac. Za mene, on je prije vrhunski esejista i po tome će ostati u književnosti.

Срећа да сам видио ово иначе бих уписао потпуно исто, наиме то да је Орвел првенствено сјајан есејист. Мада, и те како има разлога да буду цијењени и Животињска фарма и 1984.
Само још један (мање важан) детаљ – Орвелово право име је Ерик Артур Блер.

 

[Велебит]

..........

 

[Sanovnik]

Meni to pokazuje i da je bio veliki čovek.

Apslutno.

 

[Urvan Hroboatos]

Kako će neko djelo biti primljeno i kakvu će reputaciju zadržati, ovisi o više činitelja.
Meni je Stefan Zweig bio i ostao velik pisac, bogatiji u izričaju od većine njemačkih klasika, no što vrijedi kad su mu najbolja djela narubovima.

Kad su biografije- to su esejistički uvidi u najbitnije; nema tu arhivarskoga kopanja ni glomaznih školničkih biografija koje marni štreberi pišu godinama. I Zweig je tu, od literarnih snobova, izguran na marginu. Nisu svjesni da su impresionistički portreti Nietzschea, Tolstoja, Dostojevskog, Casanove, Balzaca, Kleista, Foucea, Magellana, Marije Antoinette, Erazma... vrhunska djela, pronicava kao da je Zweig ušao u duhove pokojnika i telepatski im transkribirao esenciju bića. Promašio je, mislim, jedino s Dickensom, no s Dostojevskim, Nietzscheom, Casanovom i Foucheom je trijumfirao. Više uvida i spoznaje ima u tim asocijativnim umovanjima nego u debelim knjižurinama profesorske književnosti.

I pomalo zaboravljena autobiografija tog austrijskoga kozmpolita pokazuje kakav je svijet bio, a i mogao biti. Sad se čita, uz migrante i manipulacije medijima i kriminal, kao izvješće iz neke druge galaktike.

Klasici ostaju važni, teški.... no više sam se zabavio uz Zewigove biografije, njegovo sjećanje i nezaboravne "Zvjezdane časove čovječanstva".
Zweig teško da će se ikada probiti ponovo. Kao Židov, nije bio dovoljno nabrijan, kao kozmopolit- nije uopće bio multikulti u modernom smislu; kao pisac, bio je autor pjesnički vatrene, a opet izuzetno fokusirane rečenice koja pogađa u srž (Dostojevski je sav u animalnoj, skoro vegetativnoj žudnji za življenjem; Casanova je arhetip vitalista komu je priroda dala tijelo i drskost i hrabrost, uz dovoljnu količinu ludosti i nehaja da protutnji kroz 18. st.; Nietzsche je kreator atmosfere duha,a ne nekih dogmatskih iskaza akademske filozofije, njegovo je spisatelstvo terapeutika oslobođenja, a ne nametanje novih okova (u što je u trenutcima grandomanije sam Nietzsche znao upasti)

Uza sve te nagrade, medije...ne vjerujem da će Zweig ikada književno uskrsnuti kao jedan od ključnih pisaca 20. st., a ne tek zabavni suputnik. Sve se urotilo protiv njega. Vjerojatno je tu zapreka njegova protejska priroda: on je uvjerljiv i kad piše psihoticima, o herojskim podvižnicima (Kapetan Scott), o političirima koji su prevalili smrtne presude i ostali živi, o "junacima jedne noći", o španjolskim avanturistima bez sreće u konačnici...

Zweig je bio ne samo "kozmopolit" i europejac; on je bio svijest o kojima razglabaju orijentalni misticizmi na svoj, ograničeni način: snažan duh sposoban da empatijom i transformacijama osobne svijesti dokuči kako takvi različiti ljudi kao Handel, Lenjin, Hoelderlin, Tolstoj, Erazmo, Casanova, Magellan,.... pulsiraju u skorovitima energijama svojih motivacija i žudnji. Kao da je mogao hiper-telepatijom dešifrirarti strepnje i žudnje svojih pokojnih junaka i junakinja.

Ne, Zweig će uvijek, mislim, ostati negdje na rubu, u malom broju svezaka, na policama zaboravljenih knjiga ...

 

[Urvan Hroboatos]

Dosta tih djela spada u miješane žanrove. na primjer, ovo četveroknjižje je i literatura i kulturna povijest i antrpologija:
http://antikvarijat-biblos.hr/muske-fantazije-i-iv-proizvod-13422/

Kao i dobar dio djela s ove liste:
https://en.wikipedia.org/wiki/Samuel_Johnson_Prize

 

[AristotelSRB]

I Zweig je tu, od literarnih snobova, izguran na marginu.

Koja je ovo kasta, literarnih snobova?

 

[Urvan Hroboatos]

Koja je ovo kasta, literarnih snobova?

To je ekipa profesora i književnih teoretika koji su nametnuli svoje kriterije i, ovako-onako, profilirali status pojedinih pisaca.

 

[Наутилус]

Само још један (мање важан) детаљ – Орвелово право име је Ерик Артур Блер.

Колико је био видовит, чак је и име променио!

Spojler

Како бисмо боље упознали новог пријатеља Александра Вучића, прилажемо његове најпознатије изјаве о Србији и српском народу:
“Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.”
(Тони Блер, премијер Велике Британије, током НАТО агресије на Србију 1999. године)

“Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије”
(Тони Блер, премијер Велике Британије, током агресије НАТО 1999. године)

“Као што је немачки народ прошао кроз фазу денацификације тако мора и српски народ да прође кроз фазу демократизације. Милошевићева Србија је данас исто што је била и Хитлерова Немачка.”
(Тони Блер, премијер Велике Британије, 4. мај 1999, за BBC news)

- See more at: http://zavetnici.rs/?p=2482#sthash.ISxoqTxj.dpuf

 

[Елени]

Ovo pokazuje samo da je bio ruski šovinistički idiot.
Prvo- nije se Ukrajina ništa "odcijepila". To je narod kojeg je zbunjena politika Hmeljnickoga u 17. st. bacila u naručje Rusjke imperije i rusifikacije.
U 19. st. ozbilnije se javlja ukrajinski nacionalni preporod, a nakon ruske okupacije- pod plaštom boljševizma- konačno, s raspadom SSSR-a
(koji je premenovano rusko carstvo), Ukrajina stječe samostalnost.

Točno je da je ukrajinska književnost mala u usporedbi s ruskom.

No-što onda ?

Mala je i ruska filozofija ili muzika u usporedbi s njemačkom, pa i ruska je književnost "manja" od engleske i francuske, počela je, naime, bar 400 godina nakon njih.
Neka se onda Rusi odreknu svoje inferiorne kulture i pretoče u Nijemce ili Engleze (može i Amerikance).
Valjda bi se neki narod trebao odreći vlastite nacionalnosti zato što je neki drugi, u ovom ili onom pogledu, superiorniji ?

Pa neka se Rusi pretope u Kineze jer Kineza ima kojih 10 puta više, enormno su starija civilizacija i u prosjeku imaju viši IQ.
Ili ti tvrdoglavi Polaci i Česi koji nikako da postanu Nijemci ili Rusi. Ili ....

Brodski je ispao truba i bezveznjak, bar u ovom osjetljivom nacionalnom pogledu.

Не прочитах скоро ингениознији коментар.

 

[Rayela]

Не прочитах скоро ингениознији коментар.

Nisi ga bas pratila, genijalan je on kad mu nadodje, a nadolozi mu

Inace je Brodski savrseno druga prica, nikako se ne uklapa u ovaj klishe koji nama nas kolega
forumas zeli da servira.
Ali nisi ga ni ti citala, a ni on, osim mene izgleda niko, pa samo moze da se nagadja sta je i kako mislio.
On ( Brodski) je lingvista, teoreticar knjizevnosti, zaljubljenik u ruski jezik, on cak u svojim esejima o Veneciji
tu i tamo koristi ruske izraze i kaze da takvih na drugim jezicima nema. ( ne mogu da nadjem, ali ako se dobro secam pise
o nekim zamrznutim algama, a koristi na engleskom rec " mrozno", a onda nadugacko objasnjava sta to znaci kada je samo
povrsina mora sa sve algama zamrznuta.
Covek kome su na rodjenju dali ima Staljina u nadi da ce biti postedjen ( a nije bio i ne samo on), koji nije mogao da ide u skolu,
koji je bio u nekakvim logorima, proterali su ga u Ameriku a on do poslednjeg daha pise, prica o Rusiji, poezija je njegova iskljucivo na ruskom,
brani ruski jezik jer misli da je to predivan jezik, onda se vas nekolicina ovde javi i prekonosira mu da nije bio valjda " objektivan".

 

[Елени]

Nisi ga bas pratila, genijalan je on kad mu nadodje, a nadolozi mu

Inace je Brodski savrseno druga prica, nikako se ne uklapa u ovaj klishe koji nama nas kolega
forumas zeli da servira.
Ali nisi ga ni ti citala, a ni on, osim mene izgleda niko, pa samo moze da se nagadja sta je i kako mislio.
On ( Brodski) je lingvista, teoreticar knjizevnosti, zaljubljenik u ruski jezik, on cak u svojim esejima o Veneciji
tu i tamo koristi ruske izraze i kaze da takvih na drugim jezicima nema. ( ne mogu da nadjem, ali ako se dobro secam pise
o nekim zamrznutim algama, a koristi na engleskom rec " mrozno", a onda nadugacko objasnjava sta to znaci kada je samo
povrsina mora sa sve algama zamrznuta.
Covek kome su na rodjenju dali ima Staljina u nadi da ce biti postedjen ( a nije bio i ne samo on), koji nije mogao da ide u skolu,
koji je bio u nekakvim logorima, proterali su ga u Ameriku a on do poslednjeg daha pise, prica o Rusiji, poezija je njegova iskljucivo na ruskom,
brani ruski jezik jer misli da je to predivan jezik, onda se vas nekolicina ovde javi i prekonosira mu da nije bio valjda " objektivan".

Rayela, ти понекад умеш бити баш духовита...
Сад сам у дилеми да ли да ти срушим илузију да си ти једина која је понешто прочитала од Бродског или да те оставим у том уверењу...

Али, пошто си се мало погубила, овог пута ћу се ипак суздржати.

 

[Rayela]

Rayela, ти понекад умеш бити баш духовита...
Сад сам у дилеми да ли да ти срушим илузију да си ти једина која је понешто прочитала од Бродског или да те оставим у том уверењу...

Али, пошто си се мало погубила, овог пута ћу се ипак суздржати.

Nemoj da se suzdrzavas, slobodno kazi da sam ja mozda malo luda jer citam Brodskog.
Cve je postavio topik o nekim vrednim delima " rubne knjizevnosti".
Ja sam pomislila da je tu bas ovaj Brodski. Ali i dalje sam siguna da je on bas tu.

Ja sam uvek beskrajno duhovita

 

[Don Hose Fuentas]

Ne bih naveo- možda kasnije- djela domaćih, ili ex-Yu pisaca. Za sad, samo pravi stranci.

Rubne bih žanrove, bez književnoteorijskih pretenzija, naveo kao one koji nisu u središnjem toku imaginativne literature (ep, roman, pripovijest, drama, lirska poezija). Dakle, to su memoari, povijesti (u starije doba), biografije, aforizmi, dnevnici, putopisi, eseji, ...

Neka od djela za koje držim da su sjajna ili vrhunska:

Saint-Simon: Memoari
Montaigne: Eseji
Hercen: Prošlost i razmišljanja
Canetti: Masa i moć
Tacit: Anali
Berdjajev: Samospoznaja
Zweig: Jučerašnji svijet
Solženjicin: Arhipelag Gulag
..

Djela koja imaju visoku reputaciju, no koja me, priznajem, baš nisu impresionirala:

Goethe: Poezija i zbilja
Nabokov: Sjećanje, govori !
Musil: Notes; Bilješke
Pascal: Misli
..

Dobro i čitko:

Puškin: Putovanje u Erzerum
Gorki: Sjećanja na Tolstoja i Čehova

Pređimo na domaće:

"Ljudi govore" Rastko Petrović, delo nastalo na marginama putopisne proze. Malo putopisa, malo lirskih meditacija i kroki portreti junaka sa kojima narator vodi dijalog nalik intrvjuima.

 

[Urvan Hroboatos]

Pređimo na domaće:

"Ljudi govore" Rastko Petrović, delo nastalo na marginama putopisne proze. Malo putopisa, malo lirskih meditacija i kroki portreti junaka sa kojima narator vodi dijalog nalik intrvjuima.

Nisam to čitao, pa ne mogu suditi. Djela u kojim sam uživao, i cijenim ih, su-inter alia:

Nićifor Ninković: Žizni opisanije moje. Urnebesno štivo o, koliko se sjećam, 1826-28, iako ima i prije i kasnije. Još dijelom crkvenoslavizirani jezik pridonosi šarmu te ekstravagantne, skoro nadrealne burleske koju je za pisca napisao sam život.

Miroslav Krleža. Davni dani. Briljantna memoarskaknjiga, puno više od "gdej sam bio i što radio".

Ivo Andrić: Znakovi pored puta. Trajno vrijedni meditativni zapisi, ravni ili bolji od sličnih Musilovih, Kafkinih (dobro, to nije toliko aforistički),...

Borislav Pekić: Godine koje su pojeli skakavci. Pekićevi memoari, uglavnom o robijanju, uz propitivanje iz više kutova.

Dubravko Detoni: Atlas života. Vrlo opsežni dnevno-meditativni zapisi skladatelja koji je i pjesnik, no ponda svega glazbenik. Intelektualno štivo.

Vidim da Bora Ćosić piše memoare, to će vjerojatno biti dobro. Isto Žike Pavlovića nisam čitao, ne mogu reći.

Bogdan Radica: Živjeti-nedoživjeti. Memoari ostarjelog (sad pokojnog) hrvatskoga političara i kulturnjaka su, rekao bih, uspjelo djelo, iako nisu velika književnost (za razliku od Detonija).

Od rubnih žanrova mi je ostala uistinu genijalna knjiga Tomislava Ladana: Ta kritika. Tu se radi ne samo o kritikama (Faulknera, Brocha,..), nego su i samosvojni virtuozni tekstovi, npr. cijeli esej o psovci i psovanju. Ladanove goleme poligtafije (Riječi, Etymologicon, Život riječi- http://www.mvinfo.hr/knjiga/5197/zivot-rijeci-znacenje-uporaba-podrijetlo , https://antikvarijat-studio.hr/rijeci-proizvod-10166/ ) ne znam kamo bih stavio, i ne znam jesu li u konačnici trajno ostvarenje (jer to je književnost, a ne filologija), ili samo vatromet piščeve erudicije.

Trajnu vrijednost imaju memoari Kovačevi, u vidu romana: Vrijeme koje se udaljava. Isto tako, ostat će memoari partizanskoga generala Gojka Nikoliša: Korijen, stablo, pavetina.

Do daljnjega...

 

[Don Hose Fuentas]

"Rubni žanr" je sinonim za tematiku i stil pisanja u savremenoj književnosti uopšte.
Čak i kod romana toka svesti, mi ne vidimo gde počinje roman, a gde esej.

Primer za to je (kad pričamo o domaćim piscima) Vladan Desnica sa svojim romanom "Proljeća Ivana Galeba".