Velaskez – slikar plemstva i robova

[Poli46]

U tadašnjem bogatom i religioznom španskom gradu Sevilji 1599. godine rodio se jedan od najznačajnijih
svetskih slikara, Dijego Velaskez.
Pokazavši talenat za slikarstvo od ranog detinjstva, sa samo 6 godina Velaskez odlazi u atelje slikara Pačeka,
pobornika slobodnog italijanskog stila i liberalizma u slikarstvu. Za razliku od svog mentora, Velaskez
preferira objektivnost nasuprot idealizaciji stvarnosti.

Madre Jerónima de la Fuente by Diego Velázquez

Ovaj portret „Majka Heronima De La Fuente“ (1620) predstavlja 66-ogodišnju opaticu spremnu
za put iz Sevilje na Filipine, gde će osnovati manastir Svete Klare. Energija naslikane opatice
izlazi iz okvira platna i njenim snažnim prodornim pogledom i čvrstim stiskom krsta, gotovo kao
da je u pitanju oružje, prenosi se do posmatrača slike.

 

[Poli46]

1623. Velaskez dobija priliku da naslika portret kralja Filipa IV od Španije i tom prilikom
iz Sevilje odlazi u Madrid. I premda u ovaj portret unosi dozu idealizacije, slikar ne
preza od vernog predstavljanja Filipovih punačkih usana i njegove zaobljene brade,
što su dve najuočljivije odlike svih habzburških srodnika.

Na portretu dominiraju tamni tonovi, sam kralj obučen je u potpuno crnu odeću, čime
je naglašen njegov status i moć. Ovaj portret, prvi u nizu kraljevih portreta koje će
Velaskez kasnije naslikati, doneo mu je titulu kraljevog dvorskog slikara i jedinog
slikara za koga je kralj Filip IV, poznatiji kao Filip Veliki ili Kralj planete, pozirao.
U vreme Velaskezovog boravka u palati, u istu, na poziv kralja Filipa IV, dolazi i
Paul Rubens. Iako bi bilo realno očekivati da će Velaskez Rubensa doživeti kao
konkurenciju, desilo se upravo suprotno. Osim što su se ova dva slikara jako lepo
slagala, Velaskez je u Rubensu video inspiraciju, što rezultira unošenjem mitoloških
motiva u Velaskezova dela.

 

[Poli46]

Prvo Velaskezovo delo koje je sadržalo mitološke motive jeste „Bahusov trijumf“
(„Pijanice“), nastalo 1628. godine kao odavanje počasti Bogu vina u rimskoj mitologiji.
U baroknoj literaturi, Bah ili Bahus je smatran alegorijom čovekovog oslobođenja od
robovanja svakodnevnom životu. I upravo to je način na koji ga Velaskez slika,
simbolički okruženog običnim ljudima i radnicima, koji u vinu nalaze beg od
svakodnevnice.

Godinu dana kasnije, 1629. Velaskez odlazi u Italiju po naredbi kralja Filipa, gde još
više potpada pod uticaj italijanskog stila. „Apolon u Vulkanovoj kovačnici“ (1630) je
uhvaćena scena Apolona koji Vulkanu, Bogu vatre i zaštitniku kovača saopštava o
neverstvu njegove supruge.

 

[Poli46]

Velaskez je, kao kraljevski slikar izradio i portrete kraljeve obe žene-Izabele Burbonske
i Marijane od Austrije.
Međutim, ovaj virtuoz naročitu pažnju poklanjao je kraljevim zabavljačima, koji su
uglavnom patili od simptoma patuljastog rasta. Portreti ovih sluga smatraju se nekim
od najmoćnijih u slikarevom opusu.

Velázquez – Bufón don Sebastián de Morra 1645

Jedan od takvih je i „Kraljevska luda, Don Sebastijan De Mora“ (1645), portret zabavljača
koji predstavlja pravi kontrast između snage karaktera naslikanog lika koji odiše ponositošću
i činjenice da je on unajmljen kao dvorska luda. Iako se na slici vidi njegovo celo telo,
zabavljač ne sedi na stolici niti stoji u nekoj samouverenoj pozi, kakav je bio običaj pri
slikanju ovakvih portreta. Ne, on sedi na zemlji, simbolički prepušten na milost i nemilost posmatraču. Ipak, ovaj zabavljač ne pokazuje ni jednu emociju, nepomičan iskazuje svoj
tihi revolt zbog toga što je tretiran kao objekat u rukama moćnika.

 

[Poli46]

Jedno od najpoznatijih Velaskezovih remek-dela „Venera ispred ogledala“ nastala je između
1644. i 1648. godine i danas se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Ova slika obavijena
velom misterije, pokazuje nam Boginju ljubavi Veneru, leđima okrenutu posmatraču, kako se
ogleda u ogledalu koje drži Kupidon.

Ono što je zanimljivo jeste to što lik ove Boginje može samo da se nazre zamućen u njenom odrazu. Neki kritičari smatraju da je Velaskez time želeo da poruči da je idealna lepota
neuhvatljiva i ne može biti naslikana čak ni kičicom virtuoza kakav je on.
Dok neki, pak, zapažaju da odraz u ogledalu izgleda dosta starije nego Venerino telo i da nas
slikar zapravo upozorava na prolaznost lepote.

 

[Neprilagođena]

Portrait Of The Count Duke Of Olivares (1634)
Velaskez



Grof-vojvoda Olivares bio je moćni premijer Filipa IV između 1621. i 1643.
U punom oklopu i držeći palicu prikazan je kao pobednički zapovednik.
Njegov konj drži dresurni položaj poznat kao levada.
U pozadini se diže dim sa bojnog polja.

 

[Poli46]

Velaskez, Dvorska luda Kalabacilas, 1636-37

 

[Neprilagođena]

Stara žena koja prži jaja (1618)
D.Velaskez

 

[Poli46]

Diego Velázquez (1599–1660) Filip IV
@Neprilagođena vidiš da Velaskez zna da naslika konja Onaj konj definitivno nije normalan..

 

[Neprilagođena]

Pogledajte prilog 974647
Diego Velázquez (1599–1660) Filip IV
@Neprilagođena vidiš da Velaskez zna da naslika konja Onaj konj definitivno nije normalan..

Nemoj tako ..Nije konj kriv,,,,

 

[Poli46]

Nemoj tako ..Nije konj kriv,,,,

Pa ko je kriv? Mora da je konj kriv..nije dobro pozirao

 

[Neprilagođena]

Ali voli Velaskez da mu konji budu malo ugojeni ..Ipak...

 

[Neprilagođena]

Ali voli Velaskez da mu konji budu malo ugojeni ..Ipak...

A srazmera?Vidiš , primećujem da je srazmera konja i čoveka pomalo...nerealna...Konj bi trebao da bude veći ..Jedino ako nisu u pitanju neke patuljaste rase...Kratke su mu noge.

 

[Poli46]

A srazmera?Vidiš , primećujem da je srazmera konja i čoveka pomalo...nerealna...Konj bi trebao da bude veći ..Jedino ako nisu u pitanju neke patuljaste rase...Kratke su mu noge.

Kako sme konj da bude veći od kralja..napako

 

[Neprilagođena]

Kako sme konj da bude veći od kralja..napako

Jao, pa da...Nisam to tako gledala...

 

[Neprilagođena]

Lady From Court (1635)
D.Velaskez

 

[Branko Lori]

"Soldado Muerto". by Diego Velázquez (Spanish, 1599–1660).

 

[Branko Lori]

Диего Велазкуез, Сељачки ручак

 

[Neprilagođena]

Venus At Her Mirror
Velaskez

 

[Neprilagođena]

Le Rendicion De Breda (1634)


La rendición de Breda (1634–1635)
inspirisana je Velaskezovom prvom posetom Italiji,
u kojoj je bio u pratnji Ambrođa Spinole,
koji je nekoliko godina ranije osvojio holandski grad Bredu.
Prikazuje predaju ključa grada odholandske vojske -španskoj vojsci -
tokom opsade Brede.
Smatra se jednom od najboljih Velaskezovih slika.

 

[Neprilagođena]

Carlos De Austria
Velaskez

 

[Neprilagođena]

Las Hilanderas -1655
Velaskez



Tradicionalno se verovalo da slika prikazuje radnice u radionici tapiserije Santa Isabel.
Godine 1948., međutim, Dijego Angula je primetio da ikonografija sugeriše Ovidijevu basnu o Arahni,
priču o smrtnoj Arahni koja se usudila da izazove boginju Atinu na takmičenje u tkanju i,
nakon pobede u takmičenju, ljubomorna boginja je pretvorila u pauka. .
Ovo je sada opšte prihvaćeno kao ispravna interpretacija slike.

Stilski elementi, kao što su lakoća, ekonomična upotreba boje i jasan uticaj italijanskog baroka,
naveli su mnoge naučnike da tvrde da je slikana 1657.
Drugi je stavljaju ranije, u neko vreme između 1644-5o...

U Las Hilandarasu, Velaskez je razvio slojevitu kompoziciju,
U prvom planu je takmičenje. Boginja Atina, prerušena u staricu, je levo,
a Arahna je desno.Imaju tri pomoćnika.
U pozadini, podignuta platforma (možda bina) prikazuje gotove tapiserije.
Ona koja nam je vidljiva je Arahnina, koja prikazuje Otmicu Evrope — još jedan grčki mit.

Slika je tumačena kao alegorija umetnosti, pa čak i kao komentar dometa stvaralačkog poduhvata,
pri čemu je likovna umetnost predstavljena od strane boginje i zanatstva koju predstavlja Arahna.
Drugi misle da je Velaskezova poruka jednostavno bila da je za stvaranje velikih umetničkih dela
potrebna i velika kreativnost i težak rad.

https://en.wikipedia.org/wiki/Las_Hilanderas_(Velázquez)